Уровица — разлика између измена

Координате: 44° 24′ 01″ С; 22° 24′ 02″ И / 44.400166° С; 22.400666° И / 44.400166; 22.400666
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м .
→‎Историја: исправке формата датума
Ред 25: Ред 25:
На Лангеровој карти на месту садашњег села забележено је насеље Ballowiz (данашњи крај Буљевица), а у близини су Storewiz и Breberowaz, који се више нигде не помињу, нити су та имена позната у овом крају. На карти „Темишварски Банат“ записано је насеље Orovitz а [[1736.]] године Хspовица је имала 35 кућа. Године [[1784.]] забележено је село Urovicza а из истог времена Uranitza. Године [[1807.]] помиње се се „кнез Мања Хуговица“ и [[1811.]] године село Уровица а после присаједињења ових крајева Србији записана је Ровица. Село је [[1846.]] године имало 250 кућа; [[1866.]] 308 кућа, а [[1924.]] године 581 кућу.<ref>{{cite book |last1=Јовановић |first1=Коста |title=Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. |date=1940. |publisher=Српска краљевска академија |location=Београд |page=247.}}</ref>
На Лангеровој карти на месту садашњег села забележено је насеље Ballowiz (данашњи крај Буљевица), а у близини су Storewiz и Breberowaz, који се више нигде не помињу, нити су та имена позната у овом крају. На карти „Темишварски Банат“ записано је насеље Orovitz а [[1736.]] године Хspовица је имала 35 кућа. Године [[1784.]] забележено је село Urovicza а из истог времена Uranitza. Године [[1807.]] помиње се се „кнез Мања Хуговица“ и [[1811.]] године село Уровица а после присаједињења ових крајева Србији записана је Ровица. Село је [[1846.]] године имало 250 кућа; [[1866.]] 308 кућа, а [[1924.]] године 581 кућу.<ref>{{cite book |last1=Јовановић |first1=Коста |title=Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. |date=1940. |publisher=Српска краљевска академија |location=Београд |page=247.}}</ref>


Село је састављено од три јасно издељене мале: Србија, Уровица и Буљевица. Србија је некада била насељена српским становништвом, које се касније повлашило или одселило, Уровица је насељена Унгурјанима, а Буљевица већимом становништвом пореклом из [[Влашка низија|Влашке низије]].<ref>{{cite book |last1=Група аутора |title=Неготинска Крајина - гласник Етнографског музеја; Др Мирослав Драшкић "Порекло становништа и етнички процеси у селима неготинске општине" |date=1968-1969. |publisher=Етнографски музеј |location=Београд |page=49.}}</ref>
Село је састављено од три јасно издељене мале: Србија, Уровица и Буљевица. Србија је некада била насељена српским становништвом, које се касније повлашило или одселило, Уровица је насељена Унгурјанима, а Буљевица већимом становништвом пореклом из [[Влашка низија|Влашке низије]].<ref>{{cite book |last1=Група аутора |title=Неготинска Крајина - гласник Етнографског музеја; Др Мирослав Драшкић "Порекло становништа и етнички процеси у селима неготинске општине" |date=1968—1969. |publisher=Етнографски музеј |location=Београд |page=49.}}</ref>


Уровица или Хухуровица је насеље збијеног типа. Име је добило по бројним урвинама које се овде налазе. Село има два селишта. По предању село је било груписано око сва насеља, једног насељеног Србима, а другог Унгурјанима. По жељи неког спахије Срби су напустили своје раније место и населили данашњи крај Србију, а Унгурјани су се померили и населили Уровицу и Буљевицу. Сматра се да су најстарији становници Уровице били Срби са Косова и касније досељени Унгурјани. <ref>{{cite book |last1=Станојевић |first1=Тихомир |title=Неготин и Крајина од првих трагова до 1858. године |date=1972. |publisher=Заједница културе СО Неготин, Новинска установа „Тимок”|location=Неготин |page=48.}}</ref>
Уровица или Хухуровица је насеље збијеног типа. Име је добило по бројним урвинама које се овде налазе. Село има два селишта. По предању село је било груписано око сва насеља, једног насељеног Србима, а другог Унгурјанима. По жељи неког спахије Срби су напустили своје раније место и населили данашњи крај Србију, а Унгурјани су се померили и населили Уровицу и Буљевицу. Сматра се да су најстарији становници Уровице били Срби са Косова и касније досељени Унгурјани. <ref>{{cite book |last1=Станојевић |first1=Тихомир |title=Неготин и Крајина од првих трагова до 1858. године |date=1972. |publisher=Заједница културе СО Неготин, Новинска установа „Тимок”|location=Неготин |page=48.}}</ref>

Верзија на датум 23. јануар 2020. у 23:22

Уровица
Уровица
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБорски
ОпштинаНеготин
Становништво
 — 2011.1191
Географске карактеристике
Координате44° 24′ 01″ С; 22° 24′ 02″ И / 44.400166° С; 22.400666° И / 44.400166; 22.400666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина77 m
Уровица на карти Србије
Уровица
Уровица
Уровица на карти Србије
Остали подаци
Поштански број19305
Позивни број019
Регистарска ознакаNG

Уровица је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 1191 становника (према попису из 1991. било је 2826 становника).

Историја

Село је у северозападном делу Неготинске крајине чији атар заузима доњи ток Вратњанске реке са сливовима Уровице и Буљевице, саставица Уровичке реке, које извиру у Великом Гребену и Мирочу. [1]

На Лангеровој карти на месту садашњег села забележено је насеље Ballowiz (данашњи крај Буљевица), а у близини су Storewiz и Breberowaz, који се више нигде не помињу, нити су та имена позната у овом крају. На карти „Темишварски Банат“ записано је насеље Orovitz а 1736. године Хspовица је имала 35 кућа. Године 1784. забележено је село Urovicza а из истог времена Uranitza. Године 1807. помиње се се „кнез Мања Хуговица“ и 1811. године село Уровица а после присаједињења ових крајева Србији записана је Ровица. Село је 1846. године имало 250 кућа; 1866. 308 кућа, а 1924. године 581 кућу.[2]

Село је састављено од три јасно издељене мале: Србија, Уровица и Буљевица. Србија је некада била насељена српским становништвом, које се касније повлашило или одселило, Уровица је насељена Унгурјанима, а Буљевица већимом становништвом пореклом из Влашке низије.[3]

Уровица или Хухуровица је насеље збијеног типа. Име је добило по бројним урвинама које се овде налазе. Село има два селишта. По предању село је било груписано око сва насеља, једног насељеног Србима, а другог Унгурјанима. По жељи неког спахије Срби су напустили своје раније место и населили данашњи крај Србију, а Унгурјани су се померили и населили Уровицу и Буљевицу. Сматра се да су најстарији становници Уровице били Срби са Косова и касније досељени Унгурјани. [4]

Демографија

У насељу Уровица живи 1031 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 50,3 година (48,0 код мушкараца и 52,5 код жена). У насељу има 491 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,43.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 3.554
1953. 3.429
1961. 3.604
1971. 3.471
1981. 3.146
1991. 2.826 1.684
2002. 1.191 2.629
Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Срби
  
 785 65,91%
Власи
  
 384 32,24%
Румуни
  
 14 1,17%
Роми
  
 2 0,16%
Руси
  
 1 0,08%
непознато
  
 2 0,16%


Становништво према полу и старости[7]
м
ж
? 26
  
  
 42
80+ 12
  
  
 25
75—79 37
  
  
 56
70—74 63
  
  
 69
65—69 70
  
  
 78
60—64 52
  
  
 65
55—59 34
  
  
 40
50—54 24
  
  
 37
45—49 29
  
  
 18
40—44 23
  
  
 22
35—39 28
  
  
 23
30—34 30
  
  
 17
25—29 26
  
  
 26
20—24 26
  
  
 14
15—19 31
  
  
 20
10—14 23
  
  
 18
5—9 24
  
  
 26
0—4 19
  
  
 18
Просек : 48,0 52,5
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 773 741 826 826 739 666 491
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 165 179 54 26 25 23 14 4 1 0 2,43
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 511 98 330 53 29 1
Женски 552 40 330 158 24 0
УКУПНО 1.063 138 660 211 53 1
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 235 190 0 0 3
Женски 112 97 0 0 2
УКУПНО 347 287 0 0 5
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 1 10 8 3 5
Женски 0 0 3 1 0
УКУПНО 1 10 11 4 5
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 2 2 3
Женски 0 1 0 2 2
УКУПНО 0 1 2 4 5
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 8
Женски 0 0 0 4
УКУПНО 0 0 0 12

Референце

  1. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 246. 
  2. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 247. 
  3. ^ Група аутора (1968—1969). Неготинска Крајина - гласник Етнографског музеја; Др Мирослав Драшкић "Порекло становништа и етнички процеси у селима неготинске општине". Београд: Етнографски музеј. стр. 49. 
  4. ^ Станојевић, Тихомир (1972). Неготин и Крајина од првих трагова до 1858. године. Неготин: Заједница културе СО Неготин, Новинска установа „Тимок”. стр. 48. 
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

Уровица на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Уровица&oldid=22840865”