Србија на Олимпијским играма — разлика између измена

Ова страница је закључана од даљих измена анонимних корисника и новајлија због сумњивог доприноса истих, који треба да се расправи на страници за разговор
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Dodate prve četiri medalje sa Olimpijskih igara u Tokiju
Ред 2: Ред 2:
{{Инфокутија Србија на олимпијадама
{{Инфокутија Србија на олимпијадама
|games=Летње олимпијске игре
|games=Летње олимпијске игре
|gold=31
|gold=32
|silver=40
|silver=41
|bronze=39
|bronze=41
|total=110}}
|total=110}}
[[Датотека:olympic flag.svg|лево|150п]]
[[Датотека:olympic flag.svg|лево|150п]]

Верзија на датум 29. јул 2021. у 01:52

Србија
на олимпијским играма
Застава Србије
МОК кодSRB
НОКОлимпијски комитет Србије
Веб-сајтoks.org.rs
Летње олимпијске игре
Медаље
Злато Сребро Бронза Укупно
32 41 41 114
Учешће на играма (преглед)
Летње игре
Зимске игре
Остала учешћа
Краљевина Југославија Краљевина Југославија (1920—1936)
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија (1948—1992 ЗОИ)
Независни учесници (1992 ЛОИ)
Савезна Република Југославија СР Југославија  (1996—2002)
 Србија и Црна Гора (2004—2006)

Србија је до сада самостално учествовала четири пута на Летњим и три пута на Зимским олимпијским играма. Дебитовала је као Краљевина Србија на Летњим олимпијским играма 1912. године у Стокхолму, а први наредни наступ, као Република Србија, је остварила након 96 година на Летњим олимпијским играма 2008 у Пекингу.

Спортисти са данашње територије Србије су учествовали у склопу других олимпијских тимова, навјише као део неколико југословенских држава у периоду од 1920. до 2006. године.

Историја

Иако Србија званично није учествовала у такмичарском делу првих модерних олимпијских игара одржаних 1896. године у Атини, играма присуствовао је и краљ Србије Александар Обреновић на позив грчког краља Ђорђа I. Спортисти са данашње територије Војводине такмичили су се као део олимпијског тима Мађарске (као дела Аустроугарске). На првим играма у Атини Момчило Тапавица из Надаља освојио бронзану медаљу у тенису и постао први спортиста са данашње територије Србије и први етнички Србин учесник и освајач олимпијске медаље. Атлетичар Ђуро Стантић из Суботице је освојио златну медаљу на Олимпијским међуиграма 1906. у Атини, а гимнастичар Јожеф Беркеш из Панчева је дошао до сребрне медаље на Летњим олимпијским играма 1912. у Стокхолму, када је данашња територија Војводине и даље била део Аустроугарске.[1]

Олимпијски комитет Србије је основан 23. фебруара 1910. године под именом Српски олимпијски клуб на иницијативу младих официра школованих у Француској, међу којима је водећу улогу имао Светомир Ђукић.[2] Године 1911. је променио име у Централни олимпијски клуб па је 17. јула 1912. добио име Олимпијски комитет Србије. На конгресу у Стокхолму, који је трајао од 4. до 17. јула 1912, примљен је у Међународни олимпијски комитет, а и Светомир Ђукић је постао члан МОК. Први пут на играма спортисти из Србије појавили су се на Летњим олимпијским играма 1912. године у Стокхолму . Први олимпијци су били спринтер Душан Милошевић) и маратонац Драгутин Томашевић.

Након Првог светског рата српски спортисти учествовали су као део неколико југословенских земаља, а на Летње олимпијске игре 1992. одржаним у Барселони су се због међународних санкција СР Југославији такмичили под олимпијском заставом као независни учесници.

За један од важнијих момената у модернијој историји олимпијских игара је заслужан српски кошаркаш и спортски функционер Борислав Станковић, дугогодишњи секретар ФИБА и члан МОК-а, који је утицао на промену правила и омогућио дозволз кошаркашима из НБА лиге да наступе за репрезентацију, што је резултирало дебијем Дрим-тима у Барселони.[3]

Олимпијски комитет Србије је правни наследник ЈОКа и ОКСЦГ, што су потврдили, Међународни олимпијски комитет, Светска асоцијација националних олимпијских комитета, Европски олимпијски комитети, Међународни комитет Медитеранских игара и Асоцијација националних олимпијских комитета земаља Балкана. ОКС-у је тако признат легитимитет од 1912. и није морао да се поново учлањује у Међународни олимпијски комитет.[4],[5]

Након 96 година, Србија је поново учествовала под својим именом именом и заставом на Олимпијским играма у Пекингу 2008. Године 2010. остварен је дебитантски наступ на Зимским олимпијским играма. Стоту олимпијску медаљу за Олимпијски комитет Србије (рачунајући и ЈОК и ОКСЦГ) освојила је Ивана Максимовић у стрељаштву на Олимпијским играма 2012. године у Лондону.[6]

Београд је двапут био званични кандидат за града домаћина и то за Летње олимпијске игре 1992, када је испао у трећем кругу гласања Међународног олимпијског комитета (тада су се игре одржале у Барселони), и Летње олимпијске игре 1996., када је град домаћин била Атланта.[7]

Медаље

Види још: Вечна табела освојених медаља на олимпијским играма и Списак освајача олимпијских медаља за Југославију, СЦГ и Србију

После ЛОИ 2016. (Рио де Жанеиро,  Бразил)

Држава
ЛОИ
Злато
Сребро
Бронза
Укупно
ЗОИ
Злато
Сребро
Бронза
Укупно
ОИ
Злато
Сребро
Бронза
Укупно
Краљевина Србија Краљевина Србија 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0
Краљевина Југославија Краљевина Југославија 5 3 2 3 8 3 0 0 0 0 8 3 2 3 8
Југославија СФР Југославија 11 23 27 25 75 10 0 3 1 4 21 23 30 26 79
Независни учесници 1 0 1 2 3 0 0 0 0 0 1 0 1 2 3
Савезна Република Југославија СР Југославија 2 2 2 3 7 2 0 0 0 0 4 2 2 3 7
Србија и Црна Гора Србија и Црна Гора 1 0 2 0 2 1 0 0 0 0 2 0 2 0 2
Србија Република Србија 3 3 6 6 15 2 0 0 0 0 5 3 6 6 15
Укупно 24 31 40 39 110 18 0 3 1 4 42 31 43 40 114

Преглед учешћа и освојених медаља на Олимпијским играма

Наредни део чланка анализира учешће српских спортиста под заставама Краљевине Србије и Републике Србије.

Летње олимпијске игре

Учешће и освојене медаље на ЛОИ

Учешће и освојене медаље на ЛОИ
ЛОИ Носилац заставе Учешће Мушкарци Жене Спорт Злато Сребро Бронза Укупно Ранг
1896—1908. Није учествовала
Шведска 1912. Стокхолм Драгутин Томашевић 2 2 0 1 0 0 0 0 -
1920—1988. Као део Краљевине Југославије и СФР Југославије
Шпанија 1992. Барселона Као део Независних учесника
1996—2004. Као део СР Југославије и Србије и Црне Горе
Кина 2008. Пекинг Јасна Шекарић 91 66 25 11 0 1 2 3 62
Уједињено Краљевство 2012. Лондон Новак Ђоковић 116 80 36 15 1 1 2 4 42
Бразил 2016. Рио де Жанеиро Ивана Анђушић Максимовић 103 58 45 14 2 4 2 8 32
Јапан 2020. Токио Соња Васић
Филип Филиповић		 86 42 44 15 0 1 0 1
Француска 2024. Париз
Сједињене Америчке Државе 2028. Лос Анђелес
Аустралија 2032. Бризбејн
Укупно (5) 398 248 150 3 7 7 17 -

Преглед учешћа спортиста Србије и освојених медаља по спортовима на ЛОИ

Спорт Период Укупно Мушкарци Жене Злато Сребро Бронза Укупно
Прво Последње
Атлетика 1912 2020 22 13 9 0 0 1 1
Бициклизам 2008 2016 4 3 1 0 0 0 0
Бокс 2012 2020 1 1 0 0 0 0 0
Ватерполо 2008 2020 23 23 0 1 0 2 3
Веслање 2008 2020 9 8 1 0 0 0 0
Карате 2020 2020 0 0 0 0 0 0 0
Кајак и кану 2012 2020 17 9 8 0 1 0 1
Кошарка 2016 2020 24 12 12 0 1 1 2
Одбојка 2008 2020 40 18 22 0 1 0 1
Пливање 2008 2020 13 7 6 0 1 0 1
Рвање 2008 2020 4 4 0 1 0 0 1
Рукомет 2012 2012 15 15 0 0 0 0 0
Стони тенис 2008 2020 2 2 0 0 0 0 0
Стрељаштво 2008 2020 13 7 6 0 2 1 3
Теквондо 2012 2020 4 1 3 1 1 1 3
Тенис 2008 2020 7 4 3 0 0 1 1
Фудбал 2008 2008 18 18 0 0 0 0 0
Џудо 2012 2020 2 2 0 0 0 0 0
Укупно (18) 218 147 71 3 7 7 17

Разлика у горње две табеле од 94 учесника (59 мушкараца и 35 жена) настала је у овој табели јер је сваки спортиста без обриза колико је пута учествовао на играма и у колико разних дисциплина и спортова на истим играма рачунат само једном.

Освајачи медаља на ЛОИ

# Медаља Такмичар(и) ЛОИ Спорт Дисциплина
1. Злато Милица Мандић 2012. Лондон Теквондо + 67 кг Ж
2. Злато Давор Штефанек 2016. Рио де Жанеиро Рвање грчко-римски стил до 66 кг М
3. Злато Мушка ватерполо репрезентација:
Гојко Пијетловић
Душан Мандић
Живко Гоцић
Сава Ранђеловић
Милош Ћук
Душко Пијетловић
Филип Филиповић
Слободан Никић
Милан Алексић
Никола Јакшић
Андрија Прлаиновић
Стефан Митровић
Бранислав Митровић
 2016. Рио де Жанеиро Ватерполо турнир М
1. Сребро Милорад Чавић 2008. Пекинг Пливање 100 м делфин М
2. Сребро Ивана Максимовић 2012. Лондон Стрељаштво МК пушка 50 м тростав Ж
3. Сребро Тијана Богдановић 2016. Рио де Жанеиро Теквондо до 49 кг
4. Сребро Марко Томићевић
Миленко Зорић		 2016. Рио де Жанеиро Кајак и кану К-2 1.000 м М
5. Сребро Женска одбојкашка репрезентација:
Бјанка Буша
Јована Бракочевић
Бојана Живковић
Тијана Малешевић
Бранкица Михајловић
Маја Огњеновић
Стефана Вељковић
Јелена Николић
Јована Стевановић
Милена Рашић
Силвија Поповић
Тијана Бошковић
 2016. Рио де Жанеиро Одбојка турнир Ж
6. Сребро Мушка кошаркашка репрезентација:
Милош Теодосић
Марко Симоновић
Богдан Богдановић
Стефан Марковић
Никола Калинић
Немања Недовић
Стефан Бирчевић
Мирослав Радуљица
Никола Јокић
Владимир Штимац
Стефан Јовић
Милан Мачван
 2016. Рио де Жанеиро Кошарка турнир М
7. Сребро Дамир Микец 2020. Токио Стрељаштво ваздушни пиштољ 10 м М
1. Бронза Новак Ђоковић 2008. Пекинг Тенис појединачно М
2. Бронза Мушка ватерполо репрезентација:
Денис Шефик
Андрија Прлаиновић
Живко Гоцић
Вања Удовичић
Дејан Савић
Душко Пијетловић
Филип Филиповић
Александар Ћирић
Александар Шапић
Бранко Пековић
Владимир Вујасиновић
Слободан Соро
Никола Рађен
 2008. Пекинг Ватерполо турнир М
3. Бронза Андрија Златић 2012. Лондон Стрељаштво 10 m ваздушни пиштољ М
4. Бронза Мушка ватерполо репрезентација:
Слободан Соро
Алекса Шапоњић
Живко Гоцић
Вања Удовичић
Душан Мандић
Душко Пијетловић
Слободан Никић
Милан Алексић
Никола Рађен
Филип Филиповић
Андрија Прлаиновић
Стефан Митровић
Гојко Пијетловић
 2012. Лондон Ватерполо турнир М
5. Бронза Ивана Шпановић 2016. Рио де Жанеиро Атлетика скок у даљ Ж
6. Бронза Женска кошаркашка репрезентација:
Тамара Радочај
Соња Петровић
Саша Чађо
Сара Крњић
Невена Јовановић
Јелена Миловановић
Дајана Бутулија
Александра Црвендакић
Драгана Станковић
Милица Дабовић
Ана Дабовић
Данијела Пејџ
 2016. Рио де Жанеиро Кошарка турнир Ж
7. Бронза Тијана Богдановић 2020. Токио Теквондо до 49 кг

Зимске олимпијске игре

Учешће и освојене медаље на ЗОИ

Учешће и освојене медаље на ЗОИ
ЗОИ Носилац заставе Учешће Мушкарци Жене Спорт Злато Сребро Бронза Укупно Ранг
1924—1992[8] Као део Краљевине Југославије и СФР Југославије
1994—2006[9] Као део СР Југославије и Србије и Црне Горе
Канада 2010. Ванкувер Јелена Лоловић 10 6 4 4 0 0 0 0 -
Русија 2014. Сочи Миланко Петровић 8 5 3 5 0 0 0 0 -
Јужна Кореја 2018. Пјонгчанг Невена Игњатовић 4 3 1 2 0 0 0 0 -
Кина 2022. Пекинг
Италија 2026. Милано и Кортина
Укупно (3) 22 14 8 0 0 0 0 -

Преглед учешћа спортиста Србије и освојених медаља по спортовима на ЗОИ

Спорт Период Укупно Мушкарци Жене Злато Сребро Бронза Укупно
Прво Последње
Алпско скијање 2010 2018 5 2 3 0 0 0 0
Биатлон 2010 2014 1 1 0 0 0 0 0
Боб 2010 2014 5 5 0 0 0 0 0
Скијашко трчање 2010 2018 6 4 2 0 0 0 0
Сноубординг 2014 2014 1 0 1 0 0 0 0
Укупно (5) 18 12 6 0 0 0 0

Разлика у горње две табеле од 4 учесника (2 мушкарца и 2 жене) настала је у овој табели јер је сваки спортиста без обриза колико је пута учествовао на играма и у колико разних дисциплина и спортова на истим играма рачунат само једном.

Занимљивости

  • Најмлађи учесник: Ања Цревар (16 година, 75 дана) — пливање 2016.
  • Најстарији учесник: Јасна Шекарић (46 година, 228 дана) — стрељаштво 2012.
  • Прва медаља: Милорад Чавић (2008)
  • Прва златна медаља: Милица Мандић (2012)
  • Најбољи пласман на ЛОИ: 32 (2016)
  • Најбољи пласман на ЗОИ: без медаља

Вишеструки освајачи медаља

Списак спортиста који су барем једном на Олимијским играма наступали под заставом Србије као самосталне државе и који су током каријере освојили више од једне медаље.

Такмичар Спорт Период Злато Сребро Бронза Укупно
Прво Последње
Милица Мандић Теквондо 2012 2020 2 0 0 2
Јасна Шекарић Стрељаштво 1988 2004 1 3 1 5
Слободан Никић Ватерполо 2004 2016 1 1 1 3
Живко Гоцић Ватерполо 2008 2016 1 0 2 3
Душко Пијетловић Ватерполо 2008 2016 1 0 2 3
Андрија Прлаиновић Ватерполо 2008 2016 1 0 2 3
Филип Филиповић Ватерполо 2008 2016 1 0 2 3
Милан Алексић Ватерполо 2012 2016 1 0 1 2
Андрија Герић Одбојка 1996 2000 1 0 1 2
Никола Грбић Одбојка 1996 2000 1 0 1 2
Душан Мандић Ватерполо 2012 2016 1 0 1 2
Гојко Пијетловић Ватерполо 2012 2016 1 0 1 2
Стефан Митровић Ватерполо 2012 2016 1 0 1 2
Владимир Вујасиновић Ватерполо 2000 2008 0 1 2 3
Дејан Савић Ватерполо 2000 2008 0 1 2 3
Александар Ћирић Ватерполо 2000 2008 0 1 2 3
Вања Удовичић Ватерполо 2004 2012 0 1 2 3
Александар Шапић Ватерполо 2000 2008 0 1 2 3
Денис Шефик Ватерполо 2004 2008 0 1 1 2
Тијана Богдановић Теквондо 2016 2020 0 1 1 2
Никола Рађен Ватерполо 2008 2012 0 0 2 2
Слободан Соро Ватерполо 2008 2012 0 0 2 2
  • Болдована имена представљају и даље активне спортисте
  • Укошене године представљаљју освојене медаље под заставом неке од држава претходница

Освајачи медаља као тренери освајача медаља

Спортиста Спорт Као такмичар Као тренер / селектор
Период Злато Сребро Бронза Укупно Период Злато Сребро Бронза Укупно
Дејан Савић Ватерполо 2000–2008 0 1 2 3 2016–2020 1 0 0 1
Горан Максимовић Стрељаштво 1988 1 0 0 1 2004–2012 0 2 1 3
Александар Ђорђевић Кошарка 1996 0 1 0 1 2016 0 1 0 1

Види још

Референце

  1. ^ „Олимпијски победник у чизмама”. Политика. Приступљено 27. 1. 2020. 
  2. ^ Историја Олимпијског комитета Србије на званичном сајту
  3. ^ „Како су Станковић и Штерн створили "модерну кошарку"”. Б92. Приступљено 27. 1. 2020. 
  4. ^ „Србија на сајту МОК”. Приступљено 6. 2. 2012. 
  5. ^ Mateša: 'Sve olimpijske medalje do 1988. godine pripadaju Srbiji i tu nema pomoći' - Jutarnji List
  6. ^ Srebro Ivane Maksimović stota medalja za Srbiju
  7. ^ „Званична презентација Олимпијског покрета (Атланта 1996)”. Olympic.org. Приступљено 20. 9. 2011. 
  8. ^ Осим 1930. и 1960.
  9. ^ Због мећународних санкција, спортистима није било дозвољено учешће 1994.

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Србија_на_Олимпијским_играма&oldid=23963650”