Исланд

Исланд Ísland
Застава Грб
Химна: Ó Guð vors lands
Главни град	Рејкјавик
Службени језик	исландски
Владавина
Облик државе	Парламентарна република
— Председник	Олаф Рагнар Гримсон
— Премијер	Јохана Сигурдардотир
Историја
Независност	Од Данске 1. децембар 1918.
Географија
Површина	‍
— укупно	103.125 km2 (107)
— вода (%)	2,7
Становништво	‍
— 2008.	319.756 (172)
— густина	3,1 ст./km2 (233)
Економија
БДП / ПКМ	≈ 2008
— укупно	$12,664 милијарди (132)
— по становнику	40.024 (5)
ИХР (2007)	0,968 (1) — висок
Валута	Исландска круна
— стоти део валуте	‍ISK‍
Остале информације
Временска зона	UTC +0
Интернет домен	‍.is‍
Позивни број	+354

Исланд (исл. Ísland) је острвска земља у северном Атлантику и налази се између Гренланда, Норвешке и Британских острва. Површина Исланда је 103.125 km². По процени из 2009. Исланд је имао 317.593 становника. Главни и највећи град ове северноевропске земље је Рејкјавик.

Према „Књизи о насељавању“, насељавање Исланда је почело 874. године, када је норвешки старешина Инголфур Арнарсон постао први стални становник острва. И раније су други посећивали острво и остајали током зиме. У следећим вековима људи нордијског и келтског порекла су се населили на исланду. Од 1262. до 1918. Исланд је био део Норвешке, а затим Данске. Све до 20. века становништво Исланда се бавило углавном рибарством и пољопривредом. Од 1994. држава је постала део Европског економског простора, чиме је омогућено мењање облика привреде, од рибарства ка финансијским услугама.

Исланд има слободну тржишну економију са релативно ниским порезима у поређењу са осталим чланицама ОЕЦД, у исто време задржавајући нордисјки систем блаогстања који пружа универзалну здравствену заштиту и високо образовање за своје становнике.

Историја

Приказ заседања исландског сабора у 19. веку

Исланд је био једно од највећих острва на свету које човек није населио, све док у касном 9. и 10. веку нису дошли норвешки и келтски (шкотски и ирски) имигранти. Исланд има најстарији парламент на свету, Алтинг, основан 930. године. Неки писани извори наводе да су ирски калуђери живели на Исланду пре доласка норвешких насељеника, али нису нађени археолошки докази који би поткрепили ову тврдњу.

Ерупција вулканског кратера Лаки 1783. ослободила је велику количину отровног сумпор-диоксида и флуора. Од последица ерупције и глади која је уследила умрло је 21% становништва Исланда.

Исланд је био независан 300 година, а затим су њиме владали Норвешка и Данска. Званично, норвешка колонија је био до 1814, када се заједничка држава Норвешке и Данске раздвојила споразумом из Кила, а Исланд је постао зависна територија Данске. Године 1874, од данске владе је добио ограничену аутономну власт, а протекторатску независност и суверенитет у унутрашњим питањима 1918. Спољни односи и одбрана су остали под данском управом до Другог светског рата, тачније 1940. када је Немачка војно окупирала Данску. Исланд су, након тога, окупирали савезници. Дански краљ је de jure остао суверен до 1944, када је, у недостатку данске власти, данашња република основана.

Нова република је 1950. потписала споразум са САД, у коме је Америци предата надлежност над одбраном Исланда. И данас САД по овом споразуму имају војну базу у Кефлавику, а Исланд нема своје оружане снаге. Економија Исланда је у послератним деценијама остала зависна од риболова, тако да је по овом питању земља имала више сукоба са својим суседима. Од ових сукоба, најпознатији су тзв. Бакаларски ратови са Уједињеним Краљевством. Последњих година, услед великих инвестиција у тешку индустрију (нпр. топионице алуминијума) и приватизације у финансијском сектору, дошло је до диверсификације економије.

Политика

Зграда владе Исланда

Парламент, Алтинг, је основан 1845, као саветодавно тело данском краљу. Ово се сматра поновним успостављањем скупштине основане 930, а суспендоване 1799. Тренутно има 63 члана, које становништво бира сваке четири године. Председник Исланда је углавном церемонијално звање, а он служи као дипломата, фигура и шеф државе. Председник владе, премијер се, заједно са својим кабинетом, брине за извршни део власти. Кабинет поставља председник, после општих избора; али овај процес се обично води између вођа политичких партија, који одлучују међусобно кроз разговоре о саставу кабинета. Само кад у вође партија нису у стању да се у разумном року договоре о саставу кабинета, председник користи ово овлашћење, и сам поставља кабинет. Ово се није догодило од кад је основана република, 1944, али 1942. је регент државе (Свеин Бјернсон, који је ту позицију добио у Алтхингу 1941.) успоставио непарламентарну владу. Регент је у пракси имао позицију председника, и Свеин Бјернсон је у ствари постао први председник 1944. Исландске владе су скоро увек биле коалиције двеју или више партија, јер једна партија обично не освоји већину места у парламенту. Домет политичке моћи председниковог кабинета је предмет расправе међу исландским правницима; неколико одредаба устава изгледа да председнику дају одређена важна овлашћења, али друге одредбе и традиције говоре супротно.

Председник се бира сваке четири године (постављен 2004.), кабинет се бира сваке четири године (2003.) а и избори за градски савет се одржавају сваке четири године (последњи избори 2002.).

Административна подела

Општине Исланда

Општине

У Исланду има 95 општина, које управљају углавном локалним питањима, као што су школе и превоз.

Окрузи

Постоје 23 округа који су углавном историјска подела. Тренутно је Исланд подељен у 26 магистрата који управљају локалном полицијом (осим у Рејкјавику, где постоји посебна канцеларија комесара полиције) и извршавају административне функције као што су проглашавање банкротства и венчавање људи изван цркава.

Регије

Регије Исланда

Постоји 8 регија, које углавном служе за статистичке сврхе. Обласна судска јурисдикција такође користи ову поделу (њена старија верзија додуше).

Српски	Исландски назив	Главни град	Популација	Површина (km²)	Поп./km²
Ејстиртланд (регион)	Austurland	Егјилстадир	15 350	22 721	0.52
Рејкјавик (регион)	Höfuðborgarsvæði	Рејкјавик	191 612	1 062	167.61
Нордиртланд Ејстра (регион)	Norðurland eystra	Акирејри	28 555	21 968	1.21
Нордиртланд Вестра (регион)	Norðurland vestra	Сејдауркроукир	7 452	12 737	0.73
Сидиртланд (регион)	Suðurland	Селфос	22 917	24 526	0.87
Сидирнес (регион)	Suðurnes, раније Reykjanes	Кеблавик	18 880	829	20.18
Вествирдир (регион)	Vestfirðir	Исавјердир	7 470	9 409	0.85
Вестиртланд (регион)	Vesturland	Акранес	15 025	9 554	1.51
Укупно			307 261	102 928	2.78

Бирачки окрузи

До 2003, бирачки окрузи за парламентарне изборе су били исти као и регије, али су амандмани уставу то променили у тренутних 6 бирачких округа. Ова измена је начињена како би се избалансирала "тежина" различитих области земље, јер су гласови у мање насељеним зонама вредели више него гласови у Рејкјавику, на пример. Дебаланс између области је смањена новим системом, али и даље постоји.

Географија

Исланд из сателита

Водопади Детифос

Исланд се налази у северном Атлантском океану, мало јужније од артичког круга, који пролази кроз мало острво Гримзи уз северну обалу Исланда, али не кроз сам Исланд.

Острво је геолошки врло активно. Има више активних вулкана, од којих је најзначајнији Хекла. Око 10% острва је под ледом. Исланд је богат гејзирима (гејзир је исландска реч) и распрострањена приступачност геотермалне енергије значи да становници већине градова имају топлу воду, и грејање по врло ниским ценама. Електрична енергија је начелно веома јефтина, услед мноштва река и водопада, који се користе за производњу струје.

Само острву има много фјордова дуж обале, где се налази и већина градова, јер је унитрашњост Исланда, хладна и негостољубива пустиња. Најзначајнији градови су Рејкјавик, Кефлавик где се налази национални аеродром, и Акурејри. На острву Гримзи, унутар Арктичког круга се налази најсеверније насељено место Исланда

За разлику од суседног Гренланда, Исланд се сматра делом Европе, а не Америке. Исланд је 18. острво по величини на свету.

Национални паркови

На Исланду постоје три национална парка:

Име	Основан	Величина (ha)	Слика
Национални парк Снефелснесјокул	2001.	17 000
Национални парк Тингветлир	1928.	5 000
Национални парк Ватнајокул	2008.	1 200 000

Војска

Република Исланд нема регуларне оружане снаге. Функције одбране врши НАТО база у Кефлавику, коју углавном попуњавају припадници америчке војске. Исланд има Обалску стражу (Landhelgisgæslan) и специјалну јединицу (Sérsveitin), која је позната под именом Víkingasveitin (Викиншки одред). Специјални одред је био под командом шефа рејкјавишке полиције, али је 2004. донет нови закон по коме се овај одред ставља директно под команду министра правде и цркве (тренутно Бјерн Бјарнасон). По овом новом закону, министар правде и цркве мора да постави националног шефа полиције, који контролише и управља исландском полицијом, укључујући и Викиншки одред.

Демографија

Изолована позиција Исланда је резултирала ограниченом имиграцијом и ограниченим генетичким упливом у људску популацију током векова. Генетичка сличност која је тиме проузрокована се данас користи за генетичка испитивања.

Језик који се говори је углавном исландски, северни германски језик, а лутеранска религија преовлађује.

У важне стране језике спадају дански, и други скандинавски језици, затим енглески и немачки.

Религија

Катедрала у Рејкјавику

Исланђани уживају верске слободе које су уграђене у устав; ипак, црква и држава нису одвојени и Црква Исланда, лутеранско тело, је државна црква. Статистички подаци говоре о религиозној припадности грађана Исланда 2004. године:

• 85,5% су припадници Цркве Исланда.
• 3,6% су припадници Слободних лутеранских цркава Рејкјавика и Хафанарфјерђура.
• 2,4% не припадају ниједној верској групи.
• 2,0% су припадници Католичке цркве.

Преосталих 6,5% су углавном подељени између већег броја хришћанских деноминација и секти, уз мање од 1% становништва у не-хришћанским верским организацијама, укључујући и врло малу групу Асатру следбеника.

Већина Исланђана је веома либерална у верским схватањима, и не посећују цркву редовно.

Спољашње везе

• Званични портал
• Влада Исланда
• Туристичка презентација
• Исландска трговинска комора
• Природа Исланда
• Кандидатура Исланда за нестално чланство у СБ УН 2009-10