Пређи на садржај

Серотонин

С Википедије, слободне енциклопедије
Серотонин
Називи
IUPAC називs
5-Hydroxytryptamine or
3-(2-aminoethyl)-1H-indol-5-ol
Други називи
5-Hydroxytryptamine, 5-HT
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.000.054
MeSH Serotonin
  • InChI=1/C10H12N2O/c11-4-3-7-6-12-10-2-1- 8(13)5-9(7)10/h1-2,5-6,12-13H,3-4,11H2
  • NCCc1c[nH]c2ccc(O)cc12
Својства
C10H12N2O
Моларна маса 176,215 g/mol
Агрегатно стање бели прах
Тачка топљења 1.677 °C (3.051 °F; 1.950 K)
мало растворљив
Диполни момент 2.98 D
Опасности
Смртоносна доза или концентрација (LD, LC):
60 mg/kg (орално, пацов)
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Серотонин, или 5 хидроксид триптамин (5-HT), је један важан неуротрансмитер.[3][4] Серотонин је хормон среће.

Поступак синтезе серотонина из триптофана

Настаје из аминокиселине триптофан. Најпре долази до хидроксилације триптофана уз помоћ ензима триптофан хидроксилаза. За овај процес важан је тетрахидробиоптерин. Следећи корак је декарбоксилација 5 хидрокси триптофана до серотонина

Заступљеност и улога

[уреди | уреди извор]

Заступљен је свуда у људском телу[5][6], али највише у:

  1. гастроинтестиналном систему у неуроендокриним ћелијама-ослобађањем серотонина из ових ћелија настаје осећај мучнине и повраћања-одбрамбена реакција.
  2. централном нервном систему у (лат. nucleus raphe magnus) где има улоге у регулисању сна, РЕМ фаза сна. Учествује у регулисању осећаја ситости и глади и модулисању бола. Веома важна улога је и у изазивању осећаја среће.
  3. тромбоцитима где учествује у процесу коагулације. Серотонин делује вазоконстрикоторно.

Разграђује се дејством ензима моноаминооксидазе МАО. Инактивацијом настаје продукт 5 хидрокси индол сирћетна киселина која се може мерити у мокраћи. Повећана је код болести-карциноид, где долази до туморске пролиферације неуроендокриних ћелија гастроинтестиналног тракта. Карциноид се одликује нападима повраћања, осипа по кожи, температуре, халуцинације...

Из серотонина се може синтетисати мелатонин-хормон епифизе (епифиза), који има улогу у инхибији секреције гондотропина из хипофизе и тако одлаже појави пубертета.

Супстанце које садрже серотонин

[уреди | уреди извор]

Серотонина има и у чоколади, али и у многим другим намирницама: млеко, сир, воће, вино... Такође неке дроге нпр. екстази-МДМА, ЛСД повећавају количину серотонина што изазива еуфорију.[7][8][9]

Медикаменти који повећавају количину серотонина (ССРИ) се користе у лечењу депресије (депресија).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8. 
  4. ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 
  5. ^ Rummel, Forth Henschler. Pharmakologie und toxikologie. Urban&Fischer. ISBN 978-3-437-42520-2. 
  6. ^ Guyton, Arthur C.; Hall, John E. (1999). Medicinska fiziologija. Beograd: Savremena administracija. ISBN 978-86-387-0778-2. 
  7. ^ Baylen, Chelsea A.; Rosenberg, Harold (2. 3. 2006). „A review of the acute subjective effects of MDMA/ecstasy”. 101 (7): 933—947. doi:10.1111/j.1360-0443.2006.01423.x. 
  8. ^ Smart, R. G. & Bateman, K. (1967). „Unfavourable reactions to LSD: a review and analysis of the available case reports”. Can Med Assoc J. 97: 1214—1221. PMC 1923615Слободан приступ. 
  9. ^ Colace, Claudio (2010). „Drug Dreams in Mescaline and LSD Addiction”. The American Journal on Addictions. 19 (2): 192. doi:10.1111/j.1521-0391.2009.00023.x. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Guyton, Arthur C. John E. Hall (1999). Медицинска физиологија. савремена администрација Београд. 
  • Rummel, Forth Henschler. Pharmakologie und toxikologie. Urban&Fischer. ISBN 978-3-437-42520-2. 
  • Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).