Списак топонима названих по Србима
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Пуно топонима који немају везе са Србима, већ само звуче слично, псеудо-научни извори, итд.. |
Списак топонима названих по Србима садржи имена насељених мјеста, (градова и села), ненасељених предјела, хидронима (ријека и језера), планина итд. широм свијета, који своје име темеље у имену народа Срби. Такође, списак садржи и оне топониме који се могу повезати са етнонимом Срби. Списак је подијељен према одређеним макрорегионима или континетима, те државама, у зависности од концетрације броја топонима.
Југоисточна Европа
[уреди | уреди извор]На простору бивше Југославије, Албаније, Грчке и Бугарске постоји преко 90 топонима названих по Србима. Изузев неколико древних насеља у Панонији (нпр. Сербинум, Сербетијум), за већину осталих топонима званична наука нема дилеме да је коријен ријечи изведен од етнонима за балканске Србе.[1]
Јужнословенске земље
[уреди | уреди извор]- Агићи Српски - срез Босански нови (1898), БиХ;
- Баљвине Српске - срез Скендер Вакуф (1898), БиХ;
- Бијела Српска - срез Брчко (1898), БиХ;
- Бихани Српски- срез Кључ (1898), БиХ;
- Божинци Српски - срез Босански Нови (1898), БиХ;
- Брезово Поље Српско- срез Брчко (1898), БиХ;
- Брњица Српска - срез Доња Тузла (1898), БиХ;
- Варош Српска- срез Босанска Градишка (1898), БиХ; и испостава Добој (1898), БиХ; и срез Дервента (1898), БиХ; и срез Грачаница (1898), БиХ;
- Волар Српски- срез Приједор (1898), БиХ;
- Галиповци Српски - срез Прњавор (1898), БиХ;
- Горња Србица — насеље у општини Призрен, Србија;
- Горњи Срб — бивше насеље у општини Грачац, Хрватска;
- Горњи Србани — село у Истри;
- Горњи Српци — предио у Македонији;
- Граовица Српска - срез Билећа (1898), БиХ; и срез Маглај (1898), БиХ;
- Грапска Српска - срез Градачац (1898), БиХ; и срез Грачаница (1898), БиХ;
- Доња Србица — насеље у општини Призрен, Србија;
- Доњи Срб — бивше насеље у општини Грачац, Хрватска;
- Доњи Србани — село у Истри;
- Доњи Српци — село у општини Могила, Македонија;
- Дубравице Српске - срез Брчко (1898), БиХ;
- Жуново Српско - срез Кладањ (1898), БиХ;
- Заблаће Српско - срез Кључ (1898), БиХ;
- Забуквица Српска- срез Сребреница (1898), БиХ;
- Зелиња Српска - срез Градачац (1898), БиХ;
- Зецови Српски - срез Сански Мост (1898), БиХ;
- Зримње? Српско - срез Сребреница (1898), БиХ;
- Јањари Српски- срез Бијељина (1898), БиХ;
- Календеровци Српски - срез Скендер Вакуф (1898), БиХ;
- Кијево Српско - срез Сански Мост (1898), БиХ;
- Костурево? Српско - срез Зворник (1898), БиХ;
- Лукавац Српски - срез Доња Тузла (1898), БиХ;
- Љусина Српска - срез Крупа (1898), БиХ;
- Малешићи Српски - срез Грачаница (1898), БиХ;
- Милино Село Српско - срез Маглај (1898), БиХ;
- Модран Српски - срез Бијељина (1898), БиХ;
- Мравица Српска - срез Прњавор (1898), БиХ;
- Његановићи Српски - срез Билећа (1898), БиХ;
- Прибидо Српски - срез Сребреница (1898), БиХ;
- Равска Српска - срез Приједор (1898), БиХ;
- Растока Српска - срез кључ (1898), БиХ;
- Рашљани Српски - срез Бихаћ (1898), БиХ; и срез Брчко (1898), БиХ;
- Сербегли — срез Трн 1877. године, Бугарска;
- Сербија — срез Трн 1877. године, Бугарска;
- Сербљаница — срез Берковица 1877. године, Бугарска;
- Ситнеж Српски - срез Прњавор (1898), БиХ;
- Сјрбан — срез Петрич 1877. године, Бугарска;
- Сјрбци — срез Битољ 1870. године, Македонија;
- Солун Српски - срез Кладањ (1898), БиХ;
- Срб (брдо) — брдо код насеља Срб у Лици, Хрватска;
- Срб (Грачац) — насељено мјесто у општини Грачац, Хрватска;
- Срб (древни град) — средиште Унске жупаније током средњег вијека;
- Србавци (древни град) — древни град у средњовјековној Рашкој;
- Србани — предио у Истри (подјељен на два села);
- Србани (Пакрац) — предио у околини Пакраца, Хрватска;
- Србаново, данас Рупите — село у области Благоевград, Бугарска;
- Србар — древно насеље (из 13. вијека) у Истри;
- Србарија — насеље у старој Рашкој држави;
- Србарица — село у бујском котару у Истри;
- Србац — градско насеље и општина у Српској, БиХ;
- Србац Село — насеље у општини Србац, Српска, БиХ;
- Србачки пут — дио насеља Нова Топола код Градишке, Српска, БиХ;
- Србачка — дио града Љубовија, Србија;
- Србе (до 1934), данас Малки Вршец — село у Габровској области, Бугарска;
- Србегли, данас Јаворец — село у Габровској области, Бугарска;
- Србеница — највиши врх планине Понор, на ланцу Старе Планине, Бугарска;
- Србеница (до 1934), данас Софронијево — село у области Враца, Бугарска;
- Србеница, данас Српеница — село на десној обали ријеке Соче, општина Бовец, приморски дио Словеније;
- Србера — предио и локва у Истри;
- Срби, данас Браничево (Бугарска) — село у Шуменској области, Бугарска;
- Србин Ками — село у Црној Гори;
- Србина — село у Црној Гори;
- Србинов Луг — предио у Лици, Хрватска;
- Србиново — насељено мјесто у општини Гостивар, Македонија;
- Србиново (Нови Сад) — село код Новог Сада, Србија;
- Србиново (до 1934), данас Брежани (Бугарска) — село у области Благоевграда, Бугарска;
- Србиново (до 1934), данас Сребриново — село у Пазарџичкој области, Бугарска;
- Србиновска Махала — село у општини Крива Паланка, Македонија;
- Србинце — село у општини Сурдулица, Србија;
- Србинци — село у Србији;
- Србињак — село у општини Тињан, Истри, Хрватска;
- Србиње — назив за Фочу током и након рата у БиХ, (у периоду 1993—2004.), Српска, БиХ;
- Србиславци — предложено име (1992.) за насеље Хртковци, општина Рума, Срем, Србија;
- Србица — градско насеље и општина на Космету, Србија;
- Србица (Кичево) — сеоско насеље у општини Кичево, Македонија;
- Србица — сеоско насеље у Македонији;
- Србиште (Задар), такође и Србишће — предио код Задра у Хрватској;
- Србјани или Србљани — село код Кичева у Македонији;
- Србљани — насељено мјесто код Бихаћа, БиХ;
- Србљани (Истра) — село у Истри;
- Србљаница (до 1934), данас Илица — село у области Монтана, Бугарска;
- Србљановићи — засеок у близини насеља Папићи, општини Суња, Сисачко-мославачка жупанија, Хрватска;
- Србљанска главица, данас Језерска главица — планински превој близу града Бихаћа, Федерација БиХ;
- Србобран — градско насеље и општина у Јужнобачком округу, Србија;
- Србобран — назив за Доњи Вакуф током рата у Босни и Херцеговини (1992—1995), БиХ;
- Србобран (Исток) — насеље у општини Исток на Косову и Метохији, Србија;
- Србовац — насеље у општини Звечан, Србија;
- Србовец — планински превој код села Радуј у Софијској области, Бугарска;
- Србовлах — предио у Неготинској крајини, Србија;
- Србово — насеље у општини Неготин у Србији;
- Србоград — древни дио Сарајева за вријеме отоманске власти;
- Срботина — име села код Фоче, Српска, БиХ;
- Србски кланац — предио у Лици недалеко од мјеста Срб, Хрватска;
- Срнице Српске - срез Босански Петровац (1898), Бих; и срез Градачац (1898), БиХ;
- Срповци — насељено мјесто у општини Прњавор, Српска, БиХ;
- Српска (Подгорица) — село у близини Подгорице, Црна Гора;
- Српска варош (Брчко) — дио града Брчког, БиХ;
- Српска варош (Зворник) — дио града Зворника, Српска, БиХ;
- Српска варош — дио града Тузла, БиХ;
- Српска Зелиња, након 1945. подјељена на Горњу и Доњу Зелињу — насеља код Добоја, Српска, БиХ;
- Српска Илиџа — од 2004. Источна Илиџа, Српска, БиХ;
- Српска Калесија — од 1996. Општина Осмаци, Српска, БиХ;
- Српска Кларија (до 1945.), данас Радојево — насеље у општини Нова Црња, Средњобанатски округ, Србија;
- Српска Костајница — од 2004. Општина Костајница, Српска, БиХ;
- Српска Кућа — насеље у општини Бујановац, Србија;
- Српска махала — дио града Априлци у Ловечкој области, Бугарска;
- Српска Наузина, данас само Неузина — насеље у општини Сечањ, Србија;
- Српска Црња — насеље у општини Црња у Србији;
- Српска Чука, данас само Чука — насеље у општини Црна Трава, Јабланички округ, Србија;
- Српске Моравице, од 1996. само Моравице — насеље у општини Врбовско, Горски Котар, Хрватска;
- Српске Топлице — дио града Бања Лука, Српска, БиХ;
- Српски Арадац, од 1947. само Арадац — насеље код Зрењанина, Србија;
- Српски Брод — од 2004. Брод, Српска, БиХ;
- Српски Бабуш — насеље у општини Урошевац, Србија;
- Српски Дрвар — од 2004. Источни Дрвар, Српска, БиХ;
- Српски Итебеј — насељено мјесто код Житишта у Србији;
- Српски Кључ — од 2004. Рибник, Српска, БиХ;
- Српски Крстур — насеље у општини Нови Књажевац, Србија;
- Српски Милановац — дио града Бања Лука, Српска, БиХ;
- Српски Милетић — насеље у општини Оџаци, Србија;
- Српски Мостар — од 2004. Источни Мостар, Српска, БиХ;
- Српски Падеј, данас само Падеј — насеље у општини Чока, Севернобанатски округ, Србија;
- Српски Самоков (до 1885), послије Попово — село у Перничкој области, Бугарска;
- Српски Сански Мост — од 2004. Оштра Лука, Српска, БиХ;
- Српски Стари Град — од 2004. Источни Стари Град, Српска, БиХ;
- Српски Столац — од 1996. Општина Берковићи, Српска, БиХ;
- Српски Чунтић — насељено мјесто у саставу града Петриње, Хрватска;
- Српско Горажде — од 2004. Ново Горажде, Српска, БиХ;
- Српско Ново Сарајево — од 2004. Источно Ново Сарајево, Српска, БиХ;
- Српско Орашје — од 2004. Доњи Жабар, Српска, БиХ;
- Српско Поље — од 1991. Хрватско Поље, Оточац, Хрватска;
- Српско Сарајево — од 2004. Источно Сарајево, Српска, БиХ;
- Српско Селиште — насељено мјесто у граду Кутини, Хрватска;
- Српско Село (до 1934), данас Говедарци — село у Софијској области, Бугарска;
- Српско Село (до 1934), данас Мала Царква — насељено мјесто у Софијској области, Бугарска;
- Српце — насеље у општини Кучево, Браничевски управни округ, Србија;
- Српци — село у општини Битољ, Македонија;
- Станица Српска - срез Кључ (1898), БиХ;
- Сухо Поље Српско - срез Маглај (1898), БиХ;
- Тиња Српска - срез Доња Тузла (1898), БиХ;
- Халиловици Српски - срез Сански Мост (1898), БиХ;
- Хасимовци Српски - срез Сански Мост (1898), БиХ;
- Чакловићи Српски - срез Доња Тузла (1898), БиХ;
- Чапље Српске - срез Сански Мост (1898), БиХ;
- Челинац Српски - срез Бања Лука (1898), БиХ;
- Шпионица Српска - срез Источни Сребрник (1898), БиХ;[2]
Грчка и Албанија
[уреди | уреди извор]- Серби или Серви (Едеса) — село у округу Панагитса, град Едеса, Грчка;
- Серби (до 1848), данас Жерви — село у округу Пела, општина Воден, Грчка;
- Сербијана (Јањина)[3] — село код Јањине, Грчка;
- Серво-хори — насеље у Солунском санџаку, 1877. године, Грчка;
- Сервос (Аркадија) (на грчком: Србин) — насеље у округу Аркадија на Пелопонезу, Грчка;
- Србота или Сервота — насељено мјесто у округу Трикала, Тесалија, Грчка;
- Србица или Сервија[4] — насељено мјесто у општини Сервија-Велвентос, Грчка;
- Општина Србица — општина чије се средиште налази у градићу Србица, Грчка;
- Српчиште — највјероватније, један од стариј назива за Србицу
- Србица, данас Шкјеза — село у општини Бушат, округ Скадар у Албанији;
- Сербет или Шкијах (алб. Schkiah), данас Шијак — град у округу Драча у Албанији.
Сјеверна и централна Европа
[уреди | уреди извор]У сјеверној и централној Европи, укључујући и цијели прибалтик, постоје бројни топоними са коријеном у имену „срб” (серб, сорб). У већини случајева етимолози се слажу да су ти топоними имена добила по прецима данашњих Лужичких Срба.[5][6][7] Изузетак чине нека мјеста у источном прибалтику, гдје су мишљења етимолога донекле подијељења, као и топоними у Словачкој[8], Мађарској[9], те неким дјеловима Чешке, за које се тврди да називи потичу по прецима балканских Срба.
Скандинавија
[уреди | уреди извор]- Сербе црква[10] — црква у општини Ренесеј, округ Рогаланд, Норвешка;
- Серби (Вестра Јеталанд) — насеље у општини Фалћепинг, округу Вестра Јеталанд, Шведска;
- Серби Кирка — црква и црквена парохија Шведске цркве са сједиштем у насељу Серби;
- Серби дистрикт у Вестра Јеталанду — дистрикт у општини Фалћепинг, округу Вестра Јеталанд, Шведска;
- Серби (Еланд) — насеље у општини Борјхолм, на острву Еланд, округу Калмар, Шведска;
- Серби (Естерјетланд) — (до 1791) бивша црквена парохија близу насеља Вифолка у општини Мјелби, округ Естерјетланд, Шведска;
- Серби (Еребро) — насеље у општини Еребро, округ Нерке, Шведска;
- Серби (Норбиос) — дворац у насељу Норбиос, општина Еребро, округ Нерке, Шведска;
- Серби (Ронеби) — насеље у општини Ронеби, округ Блећинге, Шведска;
- Серби (Сканија) — насеље у општини Хеслехолм, округу Сканија, Шведска;
- Серби (епархија Лунд) — црква и бивша црквена парохија (до 2006) Шведске цркве, у насељу Серби;
- Серби дистрикт у Сканији — дистрикт у општини Хеслехол, округу Сканија, Шведска;
- Серби — бивша општина (до 1951) у округу Сканија, са сједиштем у насељу Серби Сокен;
- Серби (Скараборг) — насеље и општина у округу Скараборг, Шведска;
- Серби (Торсокер) — дворац у насељу Торсокер, општина Гнеста, округ Седерманланд, Шведска;
- Серби (Трелеборг) — насеље у парохији Андерслев, општина Трелеборг, округ Сканија, Шведска;
- Серби (Фелингсбро), познат и као Сербихолм — дворац у насељу Фелингсбро, општина Линдесберг, округ Вестманланд, Шведска;
- Сербијенген — насеље у општини Еребро, округ Нерке, Шведска;
- Сербилунг — (до 2015) бивше насеље у парохији Андерслев, општина Трелеборг, округ Сканија, Шведска;
- Сербин (Боден) — насеље у општини Боден, округ Нурботен, Шведска;
- Сербин (Умеа) — село у општини Умеа, у округу Вестернботен, Шведска;
- Сербо (Норвешка) — село у Ренесеју, у Рагаланду, Норвешка;
Њемачка
[уреди | уреди извор]- Серба или Зерба — насеље и општина у Тирингији;
- Сербах — рјечица у Хесену, притока Аубаха;
- Сербике (током средњег вијека), касније познато као Цорбикер (Zörbigker), данас Цобикер (Михелн)[11] — напуштено село у округу Зале у Саксонија-Анхалт;
- Сербици, познати и као Сурбици, данас Цербиг[12] — град у Саксонији-Анхалт;
- Сербски Будестеци, касније Будестеце, данас Гроспоствиц — варошица у Саксонији;
- Србице (Видемар) — насеље у општини Видемар, Саксонија;
- Србице (Требен) — насеље у општини Требен, Тирингија;
- Србиште (Анхалт) или Цербст — град у Саксонији-Анхалт;
- Србов, те (од 13. вијека) познато и као Сурбов, Сорбен, Сораби, данас Цорбау (Михелн)[13] — напуштано село у општини Михелн (Гајзелтал), округу Мерзебург-Кверфурт, Саксонија-Анхалт;
- Сорбици у 9. вијеку , касније Зурбици, данас Цербиг[14] — град у округу Анхалт-Битерфелд, Саксонија-Анхалт;
- Сорба у 11. вијеку, данас Цорбау[15] — општина у округу Бургенланд, Саксонија-Анхалт;
Швајцарска
[уреди | уреди извор]Пољска
[уреди | уреди извор]- Сарби (Пшеворно) — село у округу Пшеворно, Доња Шлезија;
- Сарби (Стшелински) — село у округу Стшелински, Доња Шлезија;
- Сарби Горне — село у округу Стшелински, Доња Шлезија;
- Сарбија (Вонгровјец) — насеље у Вонгровјецком округу, Великопољска;
- Сарбија (Западнопоморска) — село у округу Колобжег, Западнопоморско војводство;
- Сарбија (Лубушка) — село у Кросњенском округу, Лубушка;
- Сарбија (Чарнков) — насеље у Чарнковско-тшћанкскоm округу, Великопољска;
- Сарбија (станица) — жељезничко чвориште код мјеста Сарбија, Великопољска;
- Сарбија (Шамотулски округ) — насеље у Шамотулстом округу, Великопољска;
- Сарбијево (Лубушка) — село у округу Стшелецко-Дрезденецки, Лубушко војводство;
- Сарбијево (Мазовија) — село у округу Плоњски, Мазовија;
- Сарбин — предио у Мазовији;
- Сарбиново — предио у Лубушком војводству;
- Сарбиново (Гостињски) — село у Гостињском округу, Великопољска;
- Сарбиново (Дебно) — село у округу Мислибуршки, Западнопоморско војводство;
- Сарбиново (Кошалински) — село у округу Кошалински, Западнопоморско војводство;
- Сарбиново (Кујавско војводство) — село у округу Жњински, Кујавско војводство;
- Сарбиново (Лубушка) — село у округу Стшелецко-Дрезденецки, Лубушко војводство;
- Сарбиново (Мислибурж) — село у округу Мислибуршки, Западнопоморско војводство;
- Сарбиново (Позњански) — село у Позњанском округу, Великопољска;
- Сарбиново Другије — село у округу Жњински, Кујавско војводство;
- Сарбице Другије — село у округу Келегцки, Светокришко војводство;
- Сарбице Пјервже — село у округу Келегцки, Светокришко војводство;
- Сарбицко — село у округу Турешки, Великопољска;
- Сарбка (Вонгровјец) — насеље у Вонгровјецком округу, Великопољска;
- Сарбка (Чарнковско-тжћјанецки округ) — насеље у Чарнковско-тжћјанецком округу, Великопољска;
- Сарбск[16][17] — село у округу Леборк, Поморском војводству, јужно од Сарбског језера;
- Сарпско језеро — језеро у Поморском војводству, дио Словињског националног парка;
- Серби (Доња Шлезија) — село у Глогувском округу, Доња Шлезија;
- Сербија (Лубушка) или Сарбија — село у округу Кросњенски, Лубушко војводство;
- Сербов (Лубушка) — село у округу Слубицки, Лубушко војводство;
- Сорбин — село у округу Скаржишки, Светокришко војводство;
- Србија (затвор) — популарно име за један непуштени женски затвор у Варшави, као и дио града гдје се затвор налази, Пољска;
- Старе Серби — село у Глогувском округу, Доња Шлезија;
- Шарбја — село у округу Прошовицки, Малопољска;
- Шарбја Звјерзињецка — село и округу Казимешки, Светокришко војводство;
Прибалтик
[уреди | уреди извор]- Сербента (притока Ровеје) — поток у Паневежиском округу, Литванија;
Чешка
[уреди | уреди извор]- Висока Српска — насељено мјесто у округу Наход, у Краловехрадечком крају;
- Млекосрби — насељено мјесто у округу Храдец Кралове, у Краловехрадечком крају;
- Ниска Српска — насељено мјесто у Краловехрадечком крају;
- Србеч — насеље у округу Раковњик, у Средњочешком крају;
- Срби (Домажлице) — насељено мјесто у округу Домажлице, Плзењски крај;
- Срби (Плзењ-југ) — насељено мјесто у округу Плзењ-југ, Плзењски крај;
- Срби (Тукловице) — насељено мјесто у округу Кладно, у Средњочешком крају;
- Србин (Чешка) — село у општини Мукаро, округ Праг-исток;
- Србице (Вотице) — дио насеља Вотице у округу Бенешов;
- Србице (Домажлице) — насељено мјесто у округу Домажлице, Плзењски крај;
- Србице (Мохтин) — дио насеља Мохтин у округу Клатови;
- Србице (Теплице) — насељено мјесто у округу Теплице, Устечки крај;
- Србички поток (притока Конопиштског потока) — притока Конопиштског потока, округ Бенешов;
- Србички поток (притока Мохтинског потока) — притока Мохтинског потока, округ Клатови;
- Србички поток (притока Радбузе) — притока рјечице Радбуза, округ Домажлице;
- Србска (Брно) — кварт у граду Брно;
- Србска (Либерец) — насељено мјесто у округу Либерец, у Либеречком крају;
- Србска (станица) — жељезничко чвориште у Чешкој;
- Србско — насељено мјесто у округу Бероун, у Средњочешком крају;
- Србско (Млада Болеслав) — насељено мјест у округу Млада Болеслав, у Средњочешком крају;
- Србу Рибник — бара у близини села Мали Јеников, округ Јиндрихув Храдец; Јужночешки крај;
- Србце (Луже) — дио насеља Луже у округу Хрудим;
- Србце (Окринек) - дио насеља Окринек у округу Нимбурк;
- Србце (Простјејов) — насељено мјесто и сеоска општина у округу Простјејов;
- Српска Камењица — насељено место у округу Дјечин, Устечки крај;
Словачка
[уреди | уреди извор]- Србова или Сарбова, данас Шарбов — насељено мјесто у округу Свидњик, Прешовски крај;
- Осрбљанка — поток у југозападном дијелу округа Брезно;
- Осрбље — насељено мјесто у округу Брезно, Банскобистрички крај;
Мађарска
[уреди | уреди извор]- Србоград, данас Шарбогард — град у жупанији Фејер;
- Српска Варош, данас Табан — дио града Будима;
- Српска Боја или Рац Боја — данас Неметбоља
- Српска Мечка или Рац Мечка — село у Барањској жупанији;
- Српска Река, данас Сарберек — дио града Татабања;
- Српски Алмаш, познат и као Рацалмаш или Рац Алмаш — насеље у оквиру Пештанске жупаније;
- Српски Гарчин или Рац Гарчин — село Барањској жупанији;
- Српски Ковин[18], познат и као Рацкеве или Рац Кеве — насељено место у Пештанској жупанији;
- Српски Козар или Рац Козар — село у Барањској жупанији;
- Српски Крстур, познат и као Рацкерестур, Рац Керестур и Рац Крстур — насеље у оквиру Фејер жупаније;
- Српски Поток, данас Сарберки Патак — поток на западу Мађарске, притока Велике Крке, слив Муре;
- Српски Титош — село у Барањској жупанији;
- Српски Чанад, данас Чанад — село у близини Макоа, жупанија Чонград.
Источна Европа
[уреди | уреди извор]Већина топонима названих по Србима у источној Европи, имена су добила након српских миграција током XVII и XVIII вијека,[19][20] иако су српске миграције биљежене и раније (од XV вијека). Срби су тад подједнако мигрирали и у Панонију, Трансилванију, али су (заједно са Власима) прелазили и преко Карпата па су населили неке крајеве данашње Украјине и Русије.[21][22][23]
Румунија и Молдавија
[уреди | уреди извор]- Балени Сарби - насеље у округу Дамбовица;
- Охаба Сербјаска (Српска) — данас (од 1925) Охаба Романа (Тимиш), насеље у округу Алба;
- Сарбени (Телеорман) — село и општина у округу Телеорман, Мунтенија;
- Сарбениј де Жос — село у Телеорман, Мунтенија;
- Сарбешт (Бихор) — село и општина у округу Бихор;
- Сарбешт (Бузау) — село и општина у округу Бузау;
- Сарбешт (Горж) — село и општина у округу Горж;
- Сарби (Арад) или Арадски Срб — насеље у округу Арад;
- Сарби (Бакау) — насеље у округу Бакау;
- Сарби (Бихор) — село и општина у округу Бихор;
- Сарби (Ботошани) — насеље у округу Ботошани;
- Сарби (Будешти), познат и као Српска Фалва — насеље у округу Марамуреш;
- Сарби (Валча) — насеље у округу Валча;
- Сарби (Васлуј) — насеље у округу Васлуј;
- Сарби (Вранча) — насеље у округу Вранча;
- Сарби (Галац) — насеље у округу Галац;
- Сарби (Неамц) - насеље у Молдавији, код Думбраве;
- Сарби (Олт) — насеље у округу Олт;
- Сaрби-Магура (Sârbii Măgura) — општина у округу Олт;
- Сарби (Салаж) — насеље у округу Салаж;
- Сарби (Фaркаша) — насеље у округу Марамуреш;
- Сарби (Хунедоара) — насеље у округу Хунедоара;
- Сербан Вода — дио града Букурешта;
- Сербота — планински врх на планини Фегераш у Румунији;
- Сирбешти — село у области Флорести, Молдавија;
- Срби де Гратиа (Sârbii de Gratia) — у 19. вијеку мјесто у Румунији, сада Drăghinești у општини Gratia, Телеорман
- Србова или Сарбова (Тимиш) — насеље у округу Тимиш;
Украјина
[уреди | уреди извор]- Нови Серби — село у Јемиљчинском рејону, Житомирска област;
- Сербановка — село у Хмељничком рејону, Виничка област;
- Серби (Житомирска област) — село у Јемиљчинском рејону, Житомирска област;
- Серби (Одеска област) — село у Кодимском рејону, Одеска област;
- Серби (до 1945), данас Гонтовка — село у Черневечком рејону, Виничка област;
- Сербинов (Украјина) — село у Волочишом рејоне, Хмељничка област;
- Сербиновка (Полтавска област) — село у Хребјонковском рејону, Полтавска област;
- Сербиновка (Хмељничка област) — село у Староконстантиновском рејону, Хмељничка област;
- Сербиновци — село у Жмеринком рејону, Виничка област;
- Сербиновци (станица) — жељезничко чвориште;
- Сербичани — село у Сокирјанском рејону, Чернивачка област;
- Сербка — село у Лиманском рејону, Одеска област;
- Сербо-Слоботка — село у Јемиљчинском рејону, Житомирска област;
- Славјаносербск — град у Славјаносербском рејону, Луганска област;
- Стари Серби — село у Јемиљчинском рејону, Житомирска област;
Русија
[уреди | уреди извор]- Сербилово — село у Гавриловопосадском рејоне, Ивановска област;
- Сербин (Краснодар) — мање село у Славјанском рејоне, Краснодарскога Покрајина;
- Сербин Горици — село у Сонковском рејоне, Тверска област;
- Сербинка — засеок у атару села Нижњи Теребуж, Шчигровски рејон, Курска област;
- Сербино — село у Пљушком рејону, Псковска област;
- Сербишино — село у Невјанском градском округу, Свердловска област;
Азија
[уреди | уреди извор]Кавказ
[уреди | уреди извор]- Сарбеви — насељено мјесто у Грузији;
Турска
[уреди | уреди извор]- Град Срба или Гордосервон — древни град у Битинији, спомиње се у византијским записима 680. године;
- Сарибелен[24] — село у округу Каш, вилајету Анадолија;
- Сербан (Чорум) — село у вилајету Чорум;
- Сирбашмак (Самсун) (дословно: „Срби прелазе”) — насеље у округу Везиркопру, вилајет Самсун;
- Сирбасан (Карс) (дословно: „Срби мисле”) — селу у округу Сарикамиш, вилајету Карс;
- Сирбели Махалеси Мухтарлики (дословно: „Српски сеоски кнез”) — дио насеља Савчили Буџукоба, вилајет Каман;
- Сирпи — дио насеља Аташехир, у Истанбулу;
- Сирпсиндиги (дословно: „Мјесто уништења Срба”) — данас Акбунар, или Сарајкпинар, вилајет Једрене;
- Сирпсиндиги — централни дио насеља Јенибосна, у округу Бахчелиевлер, у Истанбулу;
Израел
[уреди | уреди извор]- Сербиан Тауер — дио манастирског комплекса Светог Саве Освећеног;
Кина
[уреди | уреди извор]Серба је назив једног бившег округа, Серба (Сичуан), у Тибетанском аутономном округу Гардзе, који је у саставу кинеске провинције Сичуан (данас дио округа Сертар), као и једног древног народа на Тибету. Према легенди, овај бивши округ у давна времена био је насељен народом Серба (народ) којим је владао митолошки Гесер.[25] На локалном језику, назив округа дословно значи „Златни ниво”. Данас постоји више научних теорија о поријеклу тог народа, а најприхватљивија је она да су то била племена тибетанског поријекла.[26] Постоје мишљења и да су народ Серба били преци модерних Шерпаса, али етимологија Шерпаса гласи „народ са истока”, што додатно збуњује научнике.[27] Повезаност народа Серба са балканским Србима у озбиљним научним круговима је одбачена.
Америка
[уреди | уреди извор]Канада
[уреди | уреди извор]- Серб (врх)[28][29] — највиши врх у региону Серб (или регион Србин) у Британској Колумбији;
- Серб (регион) — регион у Британској Колумбији;
- Српски поток (енгл. Serb Creek)[30] — лијева притока ријеке Зимоец у западном дијелу Британске Колумбије;
- Сербен Фарм — село у округу Смоки Лејк, Алберта;
Сједињене Државе
[уреди | уреди извор]- Серб Парк — дио града Харисбург, Пенсилванија;
- Сербин (Тексас)[31][32] — насељено мјесто у Тексасу;
- Сервија (Индијана)[33][34] — насељено мјесто у Индијани;
- Сервија (Вашингтон)[35] — насељено мјесто у држави Вашингтон;
- Сервија (Западна Вирџинија)[36] — насељено мјесто у Западној Вирџинији;
Океанија
[уреди | уреди извор]- Серб Питер (Сиднеј) — градска четврт у Сиднеју, Аустралија
Види још
[уреди | уреди извор]- Етноними Срба и Србије
- Етимологија имена Србија
- Етимологија имена Српске
- Серба (народ) — древни (вјероватно тибетански) народ у Сичуану;
- Сарби
- Сарбани — племенска група Паштуна у Авганистану и Пакистану;
- Сарбулак — више села у Средњој Азији;
- Сераб — град у Азербејџану;
- Серабско царство — бивша држава на сјеверу Ирана и дјелу Азербејџана;
- Серабље — град на западу Ирана;
- Серабтаве — град на југозападу Ирана;
- Серби
- Сорби
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Стево Ћосовић: „Рјечник српског имена”, Просвета, Нови Сад 1994. године
- ^ "Браник", Нови Сад 3. септембар 1898.
- ^ «δύο Σερβιανά κοντά στήν περιοχή των Ιωαννίνων. Όλες αυτές οί ονομασίες χωριών της κυρίως Ελλάδας πού παράγονται άπ' τό Σέρβος ή απλώς έχοντάς το ως πρώτο συνθετικό, έρχονται νά επιβεβαιώσουν τό γεγονός.», Εγκατάσταση και παρουσία Σλάβων στη βυζαντινή Μ. Ασία, Ηλιάδη, Αμαλία Κ.
- ^ Константин Порфирогенит: De administrando imperio, средина X вијека
- ^ Нидерле 1956, стр. 111, 112.
- ^ Нидерле 2001.
- ^ Lewaszkiewicz 2014, стр. 41.
- ^ The Pride of Komarno
- ^ Stojan Vujičić, Srbi u Budimu i Pešti, Budimpešta, 1997.
- ^ Kvitrud Arne: Stavangers middelaldergeografi : betraktninger om kongens gård og odelskirke i Stavanger, Ætt og heim : lokalhistorisk årbok for Rogaland, 2013.
- ^ Steffan Bruns: Ortschronik Möckerling, Zöbigker (Sachsen-Anhalt, Saalekreis, Geiseltal), mit dem Ortsfamilienbuch der Gemeinden. Vollständige Auswertung der Kirchenbücher für die Jahre 1647 - 1703. . Plaidt: Cardamin. 2014. ISBN 978-3-86424-192-5. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - ^ Karlheinz Blaschke, Uwe Ulrich Jäschke: Kursächsischer Ämteratlas. Leipzig. . 2009. ISBN 978-3-937386-14-0. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ); S. 56 f. - ^ Ernst Eichler (2009), Die slawischen Ortsnamen zwischen Saale und Neiße (на језику: немачки), IV, Bautzen: Domowina-Verlag, p. 127, ISBN 978-3-7420-1716-1
- ^ Ernst Eichler (2009), Die slawischen Ortsnamen zwischen Saale und Neiße (на језику: немачки), IV, Bautzen: Domowina-Verlag, p. 128, ISBN 978-3-7420-1716-1
- ^ Ernst Eichler (2009), Die slawischen Ortsnamen zwischen Saale und Neiße (на језику: немачки), IV, Bautzen: Domowina-Verlag, pp. 127f., ISBN 978-3-7420-1716-1
- ^ Dr F. Lorentz "Polskie i kaszubskie nazwy miejscowości na Pomorzu Kaszubskiem". ISBN 978-83-60437-22-3. ISBN 978-83-60437-22-3
- ^ Званични сајт села Сарбск у Пољској
- ^ Мата Косовац: "Српска православна Митрополија карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
- ^ Енциклопедија Југославије, 2. издање
- ^ Војна енциклопедија, Београд, 1972.
- ^ Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона (језик: руски)
- ^ Волости, Важнейшие селения европейской России, Санкт-Петербург 1886.
- ^ КорресподенТ.net: Кабмин назвал города Донбасса, подконтрольные сепаратистам
- ^ Sözlerin Soyağacı: Çağdaş Türkçenin Etimolojik Sözlüğü. (Stammbaum der Wörter: Ein etymologisches Wörterbuch des gegenwärtigen Türkisch). 2007.
- ^ unesco: Gesar epic tradition
- ^ „Traditionelle tibetische Wohnhäuser in Sêrba”. Архивирано из оригинала 23. 01. 2016. г. Приступљено 16. 06. 2017.
- ^ Sêrba — на кинеској онлајн енциклопедији Baidu
- ^ Statistik zu Serb (језик: немачки)
- ^ Näheres zum Gipfel Serb(језик: немачки)
- ^ Geologie beim Serb
- ^ Serbin, Texas from the Handbook of Texas Online
- ^ Wends from the Handbook of Texas Online
- ^ „Servia, Indiana”. Geographic Names Information System. United States Geological Survey. Приступљено 2016-07-05.
- ^ „Wabash County”. Jim Forte Postal History. Приступљено 11. 07. 2016.
- ^ Meany, Edmond S. (1923). Origin of Washington geographic names. Seattle: University of Washington Press. стр. 267.
- ^ Braxton County, West Virginia General Highway Map (PDF) (Мапа). West Virginia Department of Transportation. 2011. стр. 2. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 04. 2012. г. Приступљено 30. 12. 2011.
Литература
[уреди | уреди извор]- Bibliotheque Nationale de France, Инв. бр. B. 1131 (Paris, République française)
- Више аутора: „Српски духовни простор”, Бања Лука - Српско Сарајево, 1999. године
- Vujić, Sava S. - Basarić, Bogdan M. Severni Srbi (ne)zaboravljeni narod, Beograd, 1998.
- Gkoutzioukostas, Andreas. „Judges of the velum and judges of the hippodrome in Thessalonike”. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г. Приступљено 18. 06. 2017.
- David Rumsey Historical Map Collection: „Atlas historique et geographique de la Grece et de l'Italie” (L'Empire Romain d'Orient et le Royaume des Lombards 553 a 774), Houze, Antoine Philippe, 1844
- Erdeljanovich.J.: „O naseljavanju Slovena u Maloj Aziji i Siriji od VII do X veka” Glasnik geografskog drushtva vol. VI 1921 pp. 189
- Ernst Eichler: Die slawischen Ortsnamen zwischen Saale und Neiße, Domowina-Verlag, Bautzen, IV, 2019. ISBN=978-3-7420-1716-1
- Живковић, Тибор (2002). Јужни Словени под византијском влашћу 600-1025 (South Slavs under the Byzantine Rule 600-1025). Београд: Историјски институт САНУ, Службени гласник.
- Živković, Tibor (2008). Forging unity: The South Slavs between East and West 550-1150. Belgrade: The Institute of History, Čigoja štampa.
- Јанковић, Ђорђе. „Погреб Срба у раном средњем веку“, реферат на VI међународном конгресу словенске археологије, Новгород, 1996. (прелиминарна синтеза о српским громилама)
- Јанковић, Ђорђе. „Громиле Срба у светлу неких других података“, одељак из књиге Српске громиле, 1998.
- Jeremić, Nikola : Srpska zemlja Bojka, Zemun, 1993.
- Jireček, Konstantin (1911), Geschichte der Serben (на језику: немачком), F.A. Perthes
- Kostić, Lazo M. : O srpskom imenu, Srbinje - Novi Sad, 2000.
- Lequien, M.: „Oriens Christianus” I, (1740). стр. 659—660
- Lubor Niederle: „Slovanske starozhitnosti” Dilu II,Svazek pp. 389—399; pp. 444—446
- Micotky, J.: „Otiorum Chroate”, Vol. I, Budapest, (1806). стр. 89-112
- Museu Marítim de Barcelona, Инв. бр. 3236 (Barcelona, Reino de España)
- Novaković, Relja : Baltički Sloveni u Beogradu i Srbiji, Beograd, 1985.
- Novaković, Relja : Još o poreklu Srba, Beograd, 1992.
- Novaković, Relja : Srbi, Beograd, 1993.
- Novaković, Relja : Srbi i njihovi pradavni srodnici, Beograd, 2000.
- Oaks, Dumbarton (2005). Catalogue of Byzantine Seals at Dumbarton Oaks and in the Fogg Museum of Art: The East (continued), Constantinople and environs, unknown locations, addenda, uncertain readings. Dumbarton Oaks. стр. 16, 171, 173, 176, 183. ISBN 978-0-88402-309-8.
- Ostrogorski,G.: „Bizantisko-Juzhnoslovenski odnosi”, Enciklopedija Jugoslavije 1,Zagreb 1955,pp. 591—599
- Petković, Živko D. : Prve pojave srpskog imena, Beograd, 1996.
- Petrović, Aleksandar M.: Kratka arheografija Srba, Novi Sad, 1994.
- R. Ambrogio, Nomi d'Italia. Origine e significato dei nomi geografici e di tutti i comuni (Novariae: Istituto Geografico De Agostini, 2009)
- Ramsay, W. M: „The Historical Geography Of Asia Minor”, London, (1890). стр. 183. стр. 210
- Samardžić, Radovan; Duškov, Milan (1993). Serbs in European civilization. Nova. ISBN 978-86-7583-015-3.
- Станојевић, Станоје. „Историја Срба, Хрвата и Словенаца”. Projekat Rastko.
- Статистички годишњак Републике Српске, 2009: Преглед по општинама” (PDF). Републички завод за статистику РС. Приступљено 23. 1. 2013.
- Steffan Bruns: Ortschronik Möckerling, Zöbigker (Sachsen-Anhalt, Saalekreis, Geiseltal), mit dem Ortsfamilienbuch der Gemeinden. Vollständige Auswertung der Kirchenbücher für die Jahre 1647 - 1703. . Plaidt: Cardamina. 2014. ISBN 978-3-86424-192-5. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - The Society for Nordish Physical Anthropology: The Living Slavs
- Ćirković, Sima M. (2004). The Serbs. Wiley-Blackwell. ISBN 978-0-631-20471-8.
- Ћоровић, Владимир (1941). „Историја српског народа (Istorija srpskog naroda)”. (Internet, 2001). Пројекат Растко: Библиотека српске културе; Prојеkat Rastko: Biblioteka srpske kulture.
- Ћосовић Стево: „Рјечник српског имена”, Просвета, Нови Сад 1994. године
- Šebek, Lazar : Stari Srbi, Serbi sveske 2, Izdavač: Krim, Beograd, Ložionička 4.
- William Mitchell Ramsay: „Hellespontus and Bithynia”, Royal Geographical Society, London (United Kingdom of Great Britain and Ireland: 1801-1927), 1890
- Wassiliou-Seibt, Alexandra-Kyriaki (2012). „Der Familienname Serblias und seine Träger in Byzanz. Eine prosopographisch-sigillographische Studie”. Ур.: Cheynet, Jean-Claude; Sode, Claudia. Studies in Byzantine Sigillography (на језику: German). Walter de Gruyter. стр. 35—55. ISBN 978-3-11-027114-0.