Главна страна
Географија Хрватске
Хрватска се налази у југоисточној Европи на Балканском полуострву. Територија Хрватске заузима 56.594 km2, a поред тога око 32.068 km2 на мору. Њен облик подсећа на потковицу, а граничи се са Словенијом на северозападу, Мађарском на северу, Србијом на истоку, Црном Гором на југу, Босном и Херцеговином дуж реке Саве и Динарског планинског масива и Италијом преко Јадранског мора. Мали део територије око града Дубровника Хрватске је одвојен од матице делом којим Босна и Херцеговина излази на Јадран, где је град Неум.
Укупна дужина копнених граница Хрватске је 2.197 km, од тога је граница са Босном и Херцеговином 932 km, 670 km са Словенијом, 329 km са Мађарском, 241 km са Србијом и 25 km са Црном Гором. На северном Јадрану додирују се територијалне воде Хрватске и Италије. Дужина јадранске обале је 1.778 km (рачунајући острва 6.176 km).
Према клими и рељефу, Хрватска се може поделити у три целине: континенталну, динарску и јадранску. Панонска Хрватска заузима југозападни део Панонске низије, прошаран ниским планинама и рекама Савом, Дравом и Дунавом. У овом делу земље влада умерена конитинентална клима. Ова област се може даље поделити на северну Хрватску и Славонију.
Масакр у Крагујевцу
Крагујевачки октобар или Крагујевачки масакр представља масакр којег су над цивилним становништвом Крагујевца и околних села починиле јединице нацистичке Немачке 19, 20. и 21. октобра 1941. године. У овом злочину је страдало око 3.000 становника Крагујевца и околних места, а међу њима је било и 300 крагујевачких ученика и петнаесторо деце старости између 8 и 15 година. Након Другог светског рата владало је мишљење да је страдало 7.000 цивила. Према подацима историчара и некадашњег кустоса музеја у Шумарицама Станише Бркића, тог дана је стрељано 2.796 лица.
Стрељање је извршено као одмазда за 10 убијених и 26 рањених немачких војника након сукоба са припадницима партизанима и четницима на пола пута између Бара и Љуљака. Немачки командант Франц Беме 10. октобра је издао наредбу да се за једног убијеног немачког војника стреља 100 људи, а за једног рањеног педесет. По тој рачуници као одмазду требало је убити 2.300 људи. Наредбу је донео командант 749. пука чије је седиште било у Краљеву мајор Ото Деш, а наредбу је проследио команданту 724. пука у Крагујевцу мајору Паулу Кенигу. Злочин су извршиле јединице I батаљона 724. пешадијског пука и III батаљона 749. пешадијског пука.
У спомен на жртве стрељања читав простор Шумарица је претворен у спомен-парк. Меморијални комплекс обухвата површину од 352 хектара, а око њега води кружни пут дужине 7 километара који иде ка долинама Ердоглијског и Сушичког потока где су се стрељања и одвијала. У оквиру комплекса налази се 10 споменика.
Списак мемоара првих дама Сједињених Америчких Држава
Тринаест првих дама Сједињених Америчких Држава написало је укупно двадесет и два мемоара. Прва дама је домаћица Беле куће и то место традиционално заузима супруга председника Сједињених Америчких Држава, уз неке историјске изузетке.
Сви мемоари првих дама објављени у 20. и 21. веку били су бестселери, понекад надмашујући продају мемоара њихових супруга председника.
Вести
- 17. октобар — Јахја Синвар (на фотографији), вођа Хамаса, убијен је у нападу израелских оружаних снага на Рафу.
- 11. октобар — Ураган Милтон је приликом удара на Флориду усмртио најмање 16 особа и начинио штету која се процењује на неколико десетина милијарди долара.
- 9. октобар — У Паризу и на Опленцу обележено 90. година од Марсељског атентата.
- 4. октобар — Кредитна агенција S&P доделила Србији инвестициони рејтинг BBB-, као првој на Западном Балкану и једином кандидату за пријем у ЕУ.
- 4. октобар — Преминуо је генерал-пуковник и последњи Народни херој Југославије Петар Матић Дуле (на фотографији).
- 4. октобар — У поплавама и клизиштима у Федерацији Босне и Херцеговине страдало најмање 20 особа; Влада Федерације БиХ прогласила је стање природне несреће.
- 29. септембар — На парламентарним изборима у Аустрији , Слободарска партија освојила 29,2% гласова и постала најјача странка у аустријском парламенту.
19. октобар
- 202. п. н. е. — Ханибал (на слици) је поражен у бици код Заме, чиме је окончан Други пунски рат.
- 1781 — Код Јорктауна у Вирџинији, представници британског команданта лорда Корнволиса су предали Корнволисов мач и званично се предали Џорџу Вашингтону и грофу де Рошамбу.
- 1813 — Окончана је Битка народа код Лајпцига у којој су уједињене војске више европских држава, предвођене Русијом, Пруском и Аустријом поразиле Наполеона и присилиле га да се повуче преко Рајне.
- 1918 — У Загребу је Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба донело Декларацију о уједињењу свих Јужних Словена у једну државу.
- 1944 — Отпочела је Гватемалска револуција.
- 1964 — У удесу совјетског авиона Иљушин Ил-18, који се срушио на Авалу, погинули су сви путници међу којима је била шесточлана делегација совјетске армије са маршалом Сергејем Бирјузовом на челу.
- 1987 — Као одмазда за иранске нападе на бродове у Персијском заливу, Ратна морнарица Сједињених Америчких Држава је онеспособила три иранске нафтне платформе.
Да ли сте знали
- … да у Кини у кавезима држе више од 7.000 медведа (на слици), а да се у кинеској медицини жуч медведа користи као лек?
- … да на Титану, Сатурновом сателиту, један вулкан избацује лед уместо ужарене лаве?
- … да сперматогенеза код мушкарца у години пролази вероватно од 20 до 25 митозā, па се сматра да сперматозоиди мушкарца који имају 50 или више година, могу да прођу кроз неколико стотина митозā?
- … да је било проречено да ће Едип, херој из грчке митологије и син тебанског краља Лаја и Менекејеве ћерке Јокасте, убити свога оца и оженити властиту мајку?
- … да су највећи вештачки загађивачи атмосфере угљен-диоксидом термоелектране и фабрике (око 56%), а да потом следе приватна домаћинства (24%) и аутомобили (20%)?
- … да је оклоп армадила отпоран на метке?
- … да најдужа енглеска реч има 189.819 слова и означава врсту протеина?
Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63,8 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 695.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.
Заједница
До сада је на Википедији на српском језику 386.691 корисник отворио налог, а од тога је 719 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.
Сродни пројекти
- Викиречник слободни речник
- Викицитат слободни цитати
- Викикњиге слободне књиге
- Викизворник слободна библиотека
- Викиновости слободне вести
- Викиверзитет слободни материјали за учење
- Викиврсте директоријум врста
- Медијавики развој вики софтвера
- Википодаци слободна база знања
- Викиостава слободно складиште медија
- Википутовање слободни водич за путовања
- Метавики координација заједнице