Оксалилдиаминопропионска киселина

С Википедије, слободне енциклопедије

Оксалилдиаминопропионска киселина
Стерео, скелетал формула оф оxалyлдиаминопропиониц ацид (С)
Називи
Системски IUPAC назив
(2С)-2-Амино-3-(оксалоамино)пропаноинска киселина
Други називи
  • Денцихин
  • β-Оксалиламиноаланин
  • β-Н-Оксалил-α,β-диаминопропионска киселина
  • β-Н-оксалиламино-L-аланин (L-БОАА)[1]
Идентификација
3Д модел (Jmol)
3DMet Б00693
Абревијација
  • БОАА
  • ОДАП
  • β-ОДАП
ChEBI
ChemSpider
КЕГГ[2]
МеСХ оxалyлдиаминопропиониц+ацид
УНИИ
  • C([C@@H](C(=O)O)N)NC(=O)C(=O)O
Својства
C5H8N2O5
Моларна маса 176,13 g·mol−1
Сродна једињења
Сродна једињења
Бета-Метиламино-L-аланин
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Оксалилдиаминопропионска киселина (ОДАП) је структурни аналог неуротрансмитера глутамата који је присутан у биљци грашка Латхyрус сативус. ОДАП је неуротоксин одговоран за синдром дегенерације моторних неурона латиризам.[1]

Извори[уреди | уреди извор]

ОДАП је присутна у семену махунарки L. сативус, биљке грашка, у распону од .5% w/w.[5] L. сативус се може наћи у областима Јужне, Централне и Источне Европе, Медитеранског басена, Ирака и Авганистана, као и области Азије и Африке.[6]

Особине[уреди | уреди извор]

Оксалилдиаминопропионска киселина је органско једињење, које садржи 5 атома угљеника и има молекулску масу од 176,127 Da.

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 6
Broj donora vodonika 4
Broj rotacionih veza 4
Particioni koeficijent[7] (ALogP) -4,5
Растворљивост[8] (logS, log(mol/L)) -1,0
Поларна површина[9] (PSA, Å2) 129,7

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Wолдеамануел, Yоханнес W.; Хассан, Анхар; Зенебе, Гута (2011-11-12). „Неуролатхyрисм: тwо Етхиопиан цасе репортс анд ревиеw оф тхе литературе”. Јоурнал оф Неурологy (на језику: енглески). 259 (7): 1263—1268. ИССН 0340-5354. ПМИД 22081101. С2ЦИД 27543906. дои:10.1007/с00415-011-6306-4. 
  2. ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х. 
  3. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  4. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  5. ^ Rao, S; Adiga, P; Sarma, P (март 1964). „The Isolation and Characterization of β-N-Oxalyl-L-α,β-Diaminopropionic Acid: A Neurotoxin from the Seeds of Lathyrus sativus”. Biochemistry. 3 (3): 432—436. PMID 14155110. doi:10.1021/bi00891a022. 
  6. ^ Heuzé V., Tran G., Hassoun P., Lessire M., Lebas F., 2016. Grass pea (Lathyrus sativus). Feedipedia, a programme by INRA, CIRAD, AFZ and FAO. https://www.feedipedia.org/node/285 Ласт упдатед он Април 19, 2016, 15:36
  7. ^ Гхосе, А.К.; Висwанадхан V.Н. & Wендолоски, Ј.Ј. (1998). „Предицтион оф Хyдропхобиц (Липопхилиц) Пропертиес оф Смалл Органиц Молецулес Усинг Фрагмент Метходс: Ан Аналyсис оф АлогП анд ЦЛогП Метходс”. Ј. Пхyс. Цхем. А. 102: 3762—3772. дои:10.1021/јп980230о. 
  8. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  9. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]