Gojislav Vojislavljević
| Gojislav | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Puno ime | Gojislav Vojislavljević |
| Mesto rođenja | Duklja |
| Datum smrti | 1046. |
| Mesto smrti | Travunija, Duklja |
| Porodica | |
| Roditelji | Stefan Vojislav Neda |
| Dinastija | Vojislavljevići |
| knez Duklje | |
| Period | 1043-1046. |
| Prethodnik | Stefan Vojislav |
| Naslednik | Mihailo |
Gojislav je bio sin Stefana Vojislava i Nede. Na upravu je posle smerti svog oca dobio Travuniju sa Grabljem i vladao je zajedno sa njegovom majkom.[1]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Gojislava je poslao Stefan Vojislav da ubije Ljutovida. Jedan od njegovih ljudi je pogodio Ljutovida i bacio ga na zemlju, pa je Ljutovitevu vojsku proganjao ceo dan.[1]
Gojislav je nemoćan ležao u krevetu, onda su neki iz Travunije zvani Skrobimezi, planirali da ubiju Gojislava. Dok je ležao na krevetu svog brata Predimir dođoše i ubiše ga. Onda za svog gosopodara postaviše nekog ko se zvaše Domanek. Kada su to čuli njihova braća Mihailo, Saganek i Radoslav, sakupe vojisku i dođu u Travuniju, uhvatiše one ubice i ubiše ih, ali Domanek sa nekoliko ljudi pobeže. Zatim Mihailo i Radoslav krenuše u Zetu, a Saganek ostade da čuva Travuniju. Nije prošlo dugo, a Saganek se već vratio u Zetu. Domanek se ponovo vrati i poče da vlada Travunijom. Pošto je Mihailo uvideo da Saganek neće da ide u Travuniju, on pošalje Radoslava uz dogovor da će njegovi naslednici naslediti Zetu. Zatim Radoslav ode u Travuniju i ubije Domaneka i osvoji oblast Zahumlje.[1]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Pop Dukljanin 1988.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Kunčer, Dragana (2009). Gesta Regum Sclavorum. 1. Beograd-Nikšić: Istorijski institut, Manastir Ostrog.
- Živković, Tibor (2009). Gesta Regum Sclavorum. 2. Beograd-Nikšić: Istorijski institut, Manastir Ostrog.
- Mijušković, Slavko, ur. (1988) [1967]. Ljetopis popa Dukljanina (2. izd.). Beograd: Prosveta & Srpska književna zadruga.
- Šišić, Ferdo, ur. (1928). Letopis Popa Dukljanina. Beograd-Zagreb: Srpska kraljevska akademija.
- Živković, Tibor (2006). Portreti srpskih vladara (IX-XII vek). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
- Fine, John Van Antwerp Jr. (1991) [1983]. The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
