Павле Бакић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Павле Бакић
Датум смрти 1537.
Порекло
Породица

Павле Бакић (непознато—1537) је последњи српски деспот. Имао је турски тимар (феудално добро) као и његов отац. Био је господар великих имања око Венчаца у Шумадији званих „Бакићева земља“. Уживао је велики углед код Турака и добио је право да прикупља од народа прописани харач.

У договору са заповедником угарске војске Павлом Томоријем и краљем Лајошем II прешао је у децембру 1525. са својом породицом, петоро браће и доста Срба на угарску страну и у замену за напуштена добра у Србији добио град Лак и друге поседе. Са својим четама учествовао је у бици на Мохачком пољу 1526.

У борби за угарски престо измешђу надвојводе Фердинанда Хабзбуршког и ердељског војводе Јована Запоље био је на страни војводе Запоље. После Запољиног пораза код Токаја 1527, прешао је Фердинанду и остао му веран до смрти.

Фердинанд I је 1528. потврдио Бакићу и браћи све поседе и именовао га врховним капетаном српских пешадијских, коњичких и шајкашких чета. При одбрани Беча (1529) Бакић се истакао са својом коњицом. Повељом од 1534, Фердинанд је њему и браћи потврдио све поседе што су их дотад имали (Лак, Ђер, Сомбатеј, Хедервар и сва имања која су тим градовима припадала).

Повељом од 20. септембра 1537. именовао га је деспотом и позвао Србе да се окупе око Бакића, као српског деспота.

Покушај краља Фердинанда да протера Турке из Славоније, са српским деспотом Павлом на челу, није успео. Не могавши да освоји од Турака Осијек, повлачио се према Ђакову, где је код Горјана у боју (1537) са Османлијама деспот Бакић погинуо. Његову главу је Мехмед-паша по своме сину послао у Цариград.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]