Хвалимир (кнез Травуније)
 | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
| Хвалимир | |
|---|---|
| Породица | |
| Потомство | Чучимир и Драгимир |
| Родитељи | Крајина ћерка кнеза Властимира |
| Династија | Белојевићи |
| Претходник | Крајина |
| Наследник | Чучимир потом и Драгимир |
Хвалимир (Φαλιμέρης[1]) је био кнез Травуније, који је владао током друге половине IX века[2].
Припадао је лози Белојевића. Био је син кнеза Крајине (син кнеза Белоја који је владао облашћу између дубровачког залеђа и Боке Которске са центром у данашњем Требињу[3]) и кћерке кнеза Србије Властимира, међу којима је склопљен брак пре средине IX века.[4] Хвалимир је наследио свог оца на месту кнеза Травуније, а њега је наследио син Чучимир. Обојица су познати само по имену[4] и помиње их само византијски цар Константин Порфирогенит у свом делу „О управљању Царством”.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Ферјанчић, Божидар; Максимовић, Љубомир (1959). Византијски извори за историју народа Југославије, том 2 (на језику: српски). Београд: Научно дело. стр. 62. OCLC 632806125.
- ^ Venance Grumel, La chronologie, Paris 1958, 390 p.
- ^ П. Радоњић, „Велај”, у: Српски биографски речник, II том, ур. Чедомир Попов, Нови Сад 2008, pp. 109—110.
- ^ а б Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2001). Српске династије. Нови Сад: Плантонеум. стр. 24. ISBN 86-83639-01-0.
Извори и литература[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- Moravcsik, Gyula, ур. (1967) [1949]. Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio (2. изд.). Washington: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies.
- Ферјанчић, Божидар (1959). „Константин VII Порфирогенит”. Византијски извори за историју народа Југославије. 2. Београд: Византолошки институт. стр. 1—98.
- Živković, Tibor (2012). De conversione Croatorum et Serborum: A Lost Source. Belgrade: The Institute of History.
- Живковић, Тибор (2013). De conversione Croatorum et Serborum: Изгубљени извор Константина Порфирогенита. Београд: Завод за уџбенике.
- Pertz, Georg Heinrich, ур. (1845). Einhardi Annales. Hanover.
- Scholz, Bernhard Walter, ур. (1970). Carolingian Chronicles: Royal Frankish Annals and Nithard's Histories. University of Michigan Press.
Литература[уреди | уреди извор]
- Благојевић, Милош; Медаковић, Дејан (2000). Историја српске државности. 1. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2002). Родослови српских династија. Нови Сад: Платонеум.
- Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2008). Српске династије (2. изд.). Београд: Службени гласник.