Ђорђе Бодиновић
| Тврди се да референце у овом чланку или одељку не испуњавају Википедијине смернице за поуздане изворе. Молимо вас помозите тако што ћете проверити да ли референце испуњавају услове за поуздане изворе. Детаљнија расправа се води на страници за разговор. |
| Ђорђе Бодиновић | |
|---|---|
| Титула | Краљ Дукље |
| Период | (1113-1118), (1125-1131) |
| Наследник/ци | Грубеша (1118 - 1125) и Градихна (1131 - 1143) |
| Порекло и породица | |
| Династија | Војислављевићи |
| Отац | Константин Бодин |
Ђорђе Бодиновић је био српски краљ Дукље у XI веку. Наследио је оца Константина Бодина. Био је на престолу Дукље у два наврата: од (1113–-1118) и од (1125--1131). У време своје владавине се трудио да обнови очеву идеју уједињења српских земаља, али у томе није успео. Између Ђорђеве прве и друге владавине, Дукљом је владао Грубеша Бранисављевић, рођак рашкога великог жупана Уроша I, који је био наклоњен Византији. Након што је народ збацио Грубешу и вратио Ђорђа на престо, византијски цар Јован Комнен напао је српске области, освoјио Рашку и при томе заробио мноштво српског народа које насељава чак у Азији. Урош, након тога, признаје византијску власт, а као псоледица тога византијска војска убрзо слама и отпор Ђорђа Бодиновића, заробљава га и одводи у ропство у Цариград.
Ђорђе је умро у цариградској тамници, а на његово место Византијски цар поставља Градињу Бранисављевића.
Родослов Ђорђа Бодиновића [уреди]
| Стефан Добросав I Војислав (Владао од 1042-1050) |
|||||||||||||
| Гојислав | Михајло Војислављевић (Владао 1052-1081) |
Саганек | Радослав | Предимир | |||||||||
| Владимир Жупан Зете |
Константин Бодин (Владао 1081-1101) |
Доброслав II (Владао 1101-1102) |
Бранислав | Кочапар (Владао 1102) |
|||||||||
| Владимир (Владао 1102-1115) |
Михајло (Претендент 1101) |
Ђорђе Бодиновић (Владао 1115-1118 i 1125-1131) |
Грубеша (Владао 1118-1125) |
Драгиња | Градиња Бранисављевић (Владао 1131-1142) |
||||||||
| Михајло (Кнез Захумља) |
|||||||||||||
Извори [уреди]
- ^ Historia Jugosławii, str.508, Tadeusz Wasilewski
Литература [уреди]
- John Fine, The Early Medieval Balkans - The University of Michigan Press, 1991. ISBN 0-472-08149-7.
- Сима Лазић Лукин - КРАТКА ПОВЈЕСНИЦА СРБА ОД ПОСТАЊА СРПСТВА ДО ДАНАС [1]
- А. Веселиновић, Р. Љушић, Српске династије, Нови Сад - Београд 2001, 32.
- Т. Живковић, Портрети српских владара (IX - XII век), Београд 2006, 127—132.