Doroti Kroufut Hodžkin

Doroti Meri Kroufut Hodžkin
Doroti Hodžkin
Lični podaci
Datum rođenja	(1910-05-12)12. maj 1910.
Mesto rođenja	Kairo, Egipatski kedivat
Datum smrti	29. jul 1994.(1994-07-29) (84 god.)
Mesto smrti	Šipston on Stou, Ujedinjeno Kraljevstvo
Obrazovanje	Somerville College

Doroti Meri Kroufut Hodžkin (engl. Dorothy Mary Crowfoot Hodgkin; Kairo, 12. maj 1910 — Šipston on Stou, 29. jul 1994) je bila britanska hemičarka, osnivač je proteinske kristalografije, dobitnica Nobelove nagrade kao i brojnih drugih priznanja.

Život i obrazovanje

Doroti Meri Kroufut rođena je 1910. u Kairu, gde joj je otac Džon Kroufut radio kao arheolog. Prve četiri godine svog života, Doroti je provela u Egiptu da bi nakon početka Prvog svetskog rata prešla u Englesku gde su se o njoj starali prijatelji i rođaci. Nakon završetka rata, njena majka odlučuje da se vrati u Englesku i preuzme brigu o deci i posveti se njihovom obrazovanju. Kroufutova je podignuta u duhu nesebičnosti i altruizma koji će je pratiti do ostatka njenog života zbog čega je, između ostalog, poznata i kao izuzetan humanitarni radnik.

Godine 1921, Kroufutova je krenula u školu Leman gde je veoma rano pokazala interesovanje za hemiju i nauku uopšte. Zahvaljujući kvalitetnom opštem obrazovanju koje je dobila, 1928. upisuje studije hemije na Univerzitetu u Oksfordu. Nakon diplomiranja, 1933. pod mentorstvom Džona Dezmonda Bernala na Kembridžu, Doroti počinje rad na svojoj doktorskoj tezi vezanoj za neistražene vode kristalografije i raznih mogućnosti koje ista pruža. Kroufutova se 1934. ipak vraća na Oksford gde nakon dve godine postaje istraživački saradnik, a ovu poziciju je zadržala sve do 1977. Na Oksfordu, Kroufutova je prvi put uspela da napravi sliku kristala insulina koristeći se rendgenskim zracima. 1937. konačno dobija titulu doktora Univerziteta u Kembridžu.

Godine 1937, bila je značajna godina za Kroufutovu i po tome što se te godine udala za Tomasa Hodžkina. Iako ugledan akademik i stručnjak za Afriku, Hodžkinova karijera je bila mešovita i on je 1961. otišao u Ganu gde je dobio mesto savetnika tadašnjem predsedniku Kvameu Nkrumi. Par je imao troje dece. Međutim, po brojnim izvorima, prava Dorotina ljubav bio je Bernal, koji je bio veoma harizmatična ličnost, član Komunističke partije i strastveni simpatizer brojnih sovjetskih režima sve do invazije na Mađarsku. Kroufutova i Bernal su oboje bili u braku, od kojih ni jedan nije tekao glatko. Veruje se da je iz ove veze potekla i podrška naučnicima sa druge strane Gvozdene zavese koju je Doroti pružala. Predano je radila na uspostavljanju naučnih veza između Istoka i Zapada, i bila je oštar zagovornik racionalizacije termonuklearnih arsenala oba bloka ali i veoma umeren govornik na ovu temu što je bilo veoma bitno u zagrejanim diskusijama tog vremena.

Hodžkinova se zvanično penzionisala 1977. godine, međutim, i nakon toga nastavila je da putuje i aktivno se bavi kako naučnim tako i političkim i humanitarnim pitanjima. Patila je od reumatskog artritisa koji nije odgovarao na terapiju usled čega je pred kraj svog života izgubila veći deo pokretljivosti svojih udova. Ovo, međutim, nije sputalo njen energični duh tako da je gotovo do smrti bila aktivan član akademske zajednice. 29. jula 1994. Doroti je preminula od moždanog udara u svom domu u Šipstonu na Stou.

Dostignuća u oblasti hemije

Jedno od prvih većih dostignuća koje je Kroufutova postigla bilo je otkriće strukture holesterola već 1937. godine.

Sledeći veliki projekat na kome je radila bilo je istraživanje strukture benzilpenicilina. Kroufutova je zapanjila svoje oksfordske kolege novom metodom kojom je koristila. Primena rendgenskih zraka u rešavanju biohemijskih problema bilo je nešto potpuno novo u to vreme. Kroufutova je rano ustanovila da benzilpenicilin može da kristališe na veći broj načina i da sam molekul ima neobičnu cikličnu strukturu koja se može naći u čak četiri oblika. Ovo je predstavljalo potpuno nov kristalografski problem. Počevši od pretpostavke da trinaestočlani laktamski prsten nije dovoljno stabilna konfiguracija, nakon predanog istraživanja, dr Hodžkin je ustanovila da se penicilin sastoji od dva prstena ugljenikovih atoma sa azotovim heteroatomom. Do ovog saznanja, na kome su još od otkrića penicilina radili najeminentniji naučnici sveta, Doroti je došla 1945. Ovo otkriće je dovelo do sintetisanja prvih hemijski modifikovanih penicilina šireg spektra od postojećih koji će spasiti milione života. Interesantno je i da je prilikom vršenja kompleksnih proračuna potrebnih u sprovođenju rendgenske kristalografije, Hodžkinova koristila jedan od prvih IBM analognih računara, što je ujedno bila i jedna od prvih primena računara u biohemiji.

Nakon ovog istraživanja, Doroti se posvetila istraživanju strukture vitamina B12, čiji je molekul čak četiri puta veći od penicilinskog. Koristeći se različitim dostupnim kristalima ovog vitamina, dr Hodžkin je počela da se fokusira na pozicioniranje težih atoma unutar molekula. Uskoro, zaključila je da je B12 zapravo jedan od porfirina, tip molekula povezan sa hlorofilom. Krajnju strukturu dala je 1954. Njeni savremenici ocenili su da je to bio jedan od najbriljantnijih primena rendgensko kristalografskog pristupa.

Njen omiljeni i najduži projekat bilo je istraživanje strukture proteina insulina. Istraživanje je počela već 1935. sa nadom da će otkriće strukture pomoći u pronalaženju novih tretmana za obolele od dijabetesa. Iako jedan od najmanjih proteina, sastoji se iz niza od samo 51 amino kiseline, Hodžkinovoj je trebalo 34 godine da konačno dešifruje trodimenzionalnu strukturu insulina. Koristeći se rendgenskom kristalografijom, različitim kristalima insulina kao i insulinom dobijenim od svinja, napredak je tekao polako. Za konačno rešenje bio je od velikog značaja i napredak na računarskim sistemima, bez kojih kompleksne proračune jednostavno nije bilo moguće izvesti. Projekat koji smatrala svojom prvom ljubavi konačno je završila 14. avgusta 1969. davši trodimenzionalni prikaz insulina.

Osim ovih najznačajnijih, primenom ovih pionirskih metoda, Doroti je dala strukturu laktoglobulina, feritina i mnogih drugih jedinjenja.

Steroidna struktura

Hodžkin je bio posebno zapažena po otkrivanju trodimenzionalnih biomolekularnih struktura. Godine 1945, radeći sa K.H. (Hari) Karlajlom, objavila je prvu takvu strukturu steroida, holesteril jodida (radila je sa holesterilima još od dana doktorskih studija).

Struktura penicilina

Godine 1945, Hodžkin i njene kolege, uključujući biohemičarku Barbaru Lou, rešili su strukturu penicilina, pokazujući, suprotno tadašnjem naučnom mišljenju, da sadrži β-laktamski prsten. Taj rad je objavljen tek 1949. godine.

Struktura vitamina B₁₂

Godine 1948, Hodžkin se prvi put susrela sa vitaminom B₁₂ i stvorila nove kristale. Vitamin B₁₂ je prvi put otkriven u Merku ranije te godine. On je imao je strukturu koja je u to vreme bila skoro potpuno nepoznata, a kada je Hodžkin otkrila da sadrži kobalt, shvatila je da se aktuelizacija strukture može odrediti analizom rendgenske kristalografije. Velika veličina molekula, i činjenica da su atomi uglavnom bili nerazjašnjeni, osim kobalta, predstavljala je izazov u analizi strukture koji ranije nije bio istražen.

Iz ovih kristala je zaključila prisustvo prstenaste strukture jer su kristali bili pleohroični, nalaz koji je kasnije potvrdila pomoću rendgenske kristalografije. Studiju B₁₂ koju je objavila Hodžkin Lorens Breg je opisao kao jednako značajnu „kao i probijanje zvučne barijere“. Naučnici iz Merka su prethodno kristalisali B₁₂, ali su objavili samo indekse prelamanja supstance. Konačna struktura B₁₂, za koju je Hodžkin kasnije dobila Nobelovu nagradu, objavljena je 1955. godine.

Nagrade i priznanja

Medalja Reda zaslužnih građana

Kao veoma plodonosna naučnica i cenjen akademik, Doroti je za svog života primila niz priznanja. Svakako najznačajnija bila je Nobelova nagrada za hemiju koju je primila 1964. „za utvrđivanje tehnikama H-zraka strukture važnih biohemijskih supstanci“. Hodžkinova je jedna od samo 33 žene kojima je dodeljena Nobelova nagrada.

Godinu dana kasnije, 1965, od britanske kraljice Elizabete II uvedena je u Red zaslužnih građana (engl. Order of Merit). Popunila je mesto koje je do smrti imao Vinston Čerčil.

Član Kraljevskog društva, najeminentnijeg britanskog naučnog udruženja, bila je od 1947. a od istog je 1976. dobila prestižnu nagradu - Koplijevu medalju.

U periodu između 1970. i 1988. bila je rektor Univerziteta u Bristolu.

Bila je predsednik Pugvaša, međunarodne organizacije koja okuplja akademike u cilju smanjenja opasnosti od oružanih konflikata velikih razmera.

Literatura

• Papers of Dorothy Hodgkin at the Bodleian Library. Catalogues at Catalogue of the papers and correspondence of Dorothy Mary Crowfoot Hodgkin, 1828–1993 and Catalogue of the additional papers of Dorothy Mary Crowfoot Hodgkin, 1919–2003
• Opfell, Olga S. (1978). Lady Laureates : Women Who Have Won the Nobel Prize. Metuchen, NJ & London: Scarecrow Press. str. 209–23. ISBN 978-0810811614. 
• Dodson, Guy; Glusker, Jenny P.; Sayre, David (eds.) (1981). Structural Studies on Molecules of Biological Interest: A Volume in Honour of Professor Dorothy Hodgkin. Oxford: Clarendon Press.
• Hudson, Gill (1991). "Unfathering the Thinkable: Gender, Science and Pacificism in the 1930s". Science and Sensibility: Gender and Scientific Enquiry, 1780–1945, ed. Marina Benjamin, 264–86. Oxford: Blackwell.
• Royal Society of Edinburgh obituary (author: William Cochran)
• Ferry, Georgina (1998). Dorothy Hodgkin A Life. London: Granta Books.
• Dorothy Hodgkin tells her life story at Web of Stories (video)
• CWP – Dorothy Hodgkin in a study of contributions of women to physics
• Dorothy Crowfoot Hodgkin: A Founder of Protein Crystallography
• Glusker, Jenny P. in Out of the Shadows (2006) – Contributions of 20th Century Women to Physics.
• Encyclopædia Britannica, "Dorothy Crowfoot Hodgkin" (author: Georgina Ferry, 2014)
• Wolfers, Michael (2007). Thomas Hodgkin – Wandering Scholar: A Biography. Monmouth: Merlin Press.
• Haber, Louis (1979). Women pioneers of science. New York: Harcourt. ISBN 9780152992026. OCLC 731559034. 
• Glusker, J.P.; Adams, M.J. (1995). „Dorothy Crowfoot Hodgkin”. Physics Today. 48 (5): 80. Bibcode:1995PhT....48e..80G. doi:10.1063/1.2808036. 
• Johnson, L.N.; Phillips, D. (1994). „Professor Dorothy Hodgkin, OM, FRS”. Nature Structural Biology. 1 (9): 573—76. PMID 7634095. S2CID 30490352. doi:10.1038/nsb0994-573. 
• Perutz, Max (1994). „Obituary: Dorothy Hodgkin (1910–94)”. Nature. 371 (6492): 20. Bibcode:1994Natur.371...20P. PMID 7980814. S2CID 4316846. doi:10.1038/371020a0. 
• Perutz, M. (2009). „Professor Dorothy Hodgkin”. Quarterly Reviews of Biophysics. 27 (4): 333—37. PMID 7784539. doi:10.1017/S0033583500003085 . 

Spoljašnje veze

• Nobel Prize 1964. deo sajta Nobelove fondacije o Doroti Hodžkin
• Pugwash sajt Pugvaš organizacije, deo posvećen Doroti Hodžkin
• Four interviews with Dorothy Crowfoot Hodgkin recorded between 1987 and 1989 in partnership with the Royal College of Physicians are held in the Medical Sciences Video Archive in the Special Collections at Oxford Brookes University:
  • Professor Dorothy Crowfoot Hodgkin OM FRS in interview with Sir Gordon Wolstenholme: Interview 1 (1987).
  • Professor Dorothy Crowfoot Hodgkin OM FRS in interview with Max Blythe: Interview 2 (1988).
  • Professor Dorothy Crowfoot Hodgkin OM FRS in interview with Max Blythe: Interview 3 (1989).
  • Professor Dorothy Crowfoot Hodgkin OM FRS at home talking with Max Blythe: Interview 4 (1989).
• Watch a lecture of Dorothy Crowfoot Hodgkin (1910–1994) at the 1988 Nobel Laureates Symposium at the annual meeting of the American Crystallographic Association, Philadelphia
• Dorothy Hodgkin featured on the BBC Radio 4 program In Our Time on October 3, 2019.
• "The exceptional life of Dorothy Crowfoot Hodgkin", BBC "Ideas" video, 27 September 2021