Војно-технички споразум у Куманову
| НАТО бомбардовање СРЈ 1999. |
| Хронологија |
|---|
|
Мотиви за напад |
| Историја Србије · Историја Црне Горе |
Војно-технички споразум у Куманову или Кумановски споразум потписан је 9. јуна 1999. године на војном аеродрому код Куманова и означио је крај НАТО бомбардовања СР Југославије. Споразумом су прекинути ваздушни удари НАТО на СРЈ а дан касније усвојена је резолуција 1244 у Савету безбедности.
Споразум су потписали генерал ВЈ Светозар Марјановић, полицијски генерал Обрад Стевановић и британски генерал Мајкл Џексон.[1]
Садржај |
[уреди] Најзначајне одредбе
- Прекид непријатељстава између НАТО снага са снагама ВЈ и српском полицијом
- Повлачење Војске Југославије и Полиције Републике Србије са простора Косова и Метохије у периоду од 11 дана
- Успостављење зоне безбедности од административне границе са Косовом и Метохијом унутар територије Републике Србије и Црне горе, и то 5 км на копну и 25 км у ваздуху
- Обавеза снага КФОР-а да разоружају ОВК-а
[уреди] Спровођење
Потисивањем Војно-технички споразум у Куманову створени су услови за повлачење ВЈ и МУП Србије са Косова и Метохије, а у исто време кренуо је улазак снага КФОРА и својеврсна трка између руских трупа које су биле стациониране у Босни и Херцеговини и НАТО-а стационираних у Албанији и Македонији.
Колона руских возила из састава СФОР-а кренула је споро без обавештавања команде СФОР-а и тадашњег команданта генерала Кевина Бернса до границе са СРЈ а онда су пут наставили усиљеним маршем до аеродрома Слатина. Укупан пут је износио 620 км. [2] На територију СРЈ је из Босне и Херцеговине преко Павловића ћуприје у Бадовинцима ушла руска јединица са пет џипова, једним возилом за везе, 16 оклопних транспортера и 23 камиона у 10:30 11. јуна. Колона је прошла кроз Београд у 13:30 и преко наплатне рампе код Бубањ потока наставила према Нишу и касније ка Косову и Метохији. [3] На Косово и Метохију први је стигао руски конвој са око 180-200 војника са обележијима КФОР-а из састава мировних снага УН, који је у центар Приштине ушао 12. јуна, у 1.30, где су га сачекали Срби из Приштине а потом је наставио према Косову Пољу и приштинском аеродрому Слатина.
Генерал Весли Кларк је наредио британском Генералу Џексону, команданту КФОР-а, да пресретне Русе и онемогући њихово заузимање аеродром,[4] што је довело до затезања ситуације и инцидента на аеродрому Слатина.
Истог јутра, нешто после пет часова, са територије Македоније на Косово и Метохију су први ушли британски војници. Границу су код места Блаце, са шест транспортних хеликоптера, прешли британски падобранци и припадници специјалне јединице Гурке, а непосредно затим на територију јужне српске покрајине ушле су колоне британских и француских војних возила.
Први контингент од око 800 немачких војника у саставу КФОР-а ушао је око поднева истог дана на са македонске територије код Блаца, заједно са британским трупама, док су припадници италијанских снага ушли у ноћи између 14. и 15. јуна у Пећ, а немачки контигент КФОР-а у Ораховац.
Војске Југославије је напустила Приштину 16. јуна, у конвоју од педесетак теретних и путничких возила, а њихов одлазак надгледали су представници мировних снага УН, чија су оклопна возила била на челу и зачељу колоне.
[уреди] Извори
- ^ RTS :: Godišnjica Kumanovskog sporazuma, Приступљено 28. 3. 2013.
- ^ Усиљени марш Босна-Косово
- ^ Ратни дневни прегледи 70, Прес центар Војске Југославије, 12. јун 1999.
- ^ http://wikileaks.org/wiki/CRS-RL30374 Report RL30374 KOSOVO: LESSONS LEARNED FROM OPERATION ALLIED FORCE
