Бихаћка република
| Бихаћка република |
|||||||
|
|||||||
| Географија | |||||||
| Континент | Европа | ||||||
| Регија | Балканско полуострво | ||||||
| Престоница | Бихаћ | ||||||
| Друштво | |||||||
| Званични језици | српски, хрватски | ||||||
| Религија | православље, ислам, католицизам | ||||||
| Владавина | |||||||
| Историјско доба | Други светски рат | ||||||
| Оснивање | 1942. | ||||||
| Престанак | 1943. | ||||||
| Догађаји | |||||||
| Претходници и наследници | |||||||
| Претходиле су: | Наследиле су: | ||||||
| Портал:НОБ | |||||||
Бихаћка република је симболичан назив за јединствену ослобођену територију која је настала после — бихаћке операције и ослобођења Бихаћа 4. новембра 1942. спајањем до тада ослобођених територија Босанске крајине и суседних области Хрватске. Бихаћ је од тада до краја јануарa 1943. био седиште ЦК КПЈ и Врховног штаба НОВ и ПОЈ и центар те територије. Офанзивним дејством НОВЈ, посебно у средњој Босни, ова слободна територија је проширивана до средине јануара 1943. године. Простирала се од прилаза Карловцу и Загребу, до реке Босне и Неретве и захватала је око 50.000 km².
Развитак Народноослободилачког покрета, достигао је на овој теритприји највиши степен. Ту су, у новембру 1942. године, формиране прве дивизије и корпуси НОВЈ, чија је дејства усперавао Врховни штаб. Територија републике била је поприште зимских операција окупаторско-квинслишких снага (Вајс 1 и 2) и битке на Неретви. (Четврта непријатељска офанзива 1943.).
Онивањем Привременог управног одсека при Врховном штабу, 22. октобра, који је требао да усмерава рад НО одбора и војно-територијалних органа, а затим Извршног одбора АВНОЈ-а. 26/27. новембра 1942., на овој терторији је био изграђен јединствен систем власти. На територији 30 срезова спроведени су избори за месне, општинске и среске, а у неким крајевима и окружне НОО — команди места и команди подручја. На иницијативу Извршног одбора АВНОЈ-а развијена је политичка, привредна и просвета активност. Подстакнут је развој производње, организовања размена и саобраћај, спроведена кампања прикупљања добровољних прилога народа за снабдевање војних јединица, акција отварања основних школа и других облика просвећивања народа, одновано је Позориште народног ослобођења, унапређена здравствена служба и разни облици социјалне заштите (збрињавање избеглица, оснивање домова за незбринуту децу и др.). Поред ових активности НОО и КПЈ је радила на развијању антифашистичке организације жена и омладине. Одржани су основачка конференција АФЖ Југославије у Босанском Петровцу од 6. до 8. децембра и оснивачки конгрес УСАОЈ-а у Бихаћу, од 27. до 29. децембра 1942. године.
Као израз извојеваних победа у рату против окупатора и домаћих колаборациониста и степена развитка НОП-а, Бихаћка република је утицала на јачање међународног положаја НОП-а. Настала је у доба преломних битака на совјетско-немчком фронту и на фронту у Африци, она је побудила занимање сила Осовине и сила антихитлеровске коалиције. Рачунајући с могућношћу скоре инвазије англо-америчких трупа на европско Средоземље и пре свега на Балкан, Хитлер је сматрао да би НОВ могла да угрози одбрану Балкана. Зато је донео одлуку о зимским операцијама Вајс (Weiss) за уништење „Титове државе“ како је сам називао ослобођену триторију с центром у Бихаћу. Са истог становишта порасло је и занимање за догађаје у Југославији код влада антихитлеровске коалиције. То де показало, у појачаном настојању британске владе да одврати четнике Драже Михаиловића од сарадње са окупатором и с друге стране, у њеној одлуци да ступи у контакт са Врховним штабом НОВ и ПОЈ.
Ослањајући се на избвојеване победе и степен развитка НОП-а, у време Бихаћке републике, ЦК КПЈ, још одлучније креће у борбу за мађународно признање НОП-а, што је било изражено и основањем АВНОЈ-а и посебно првом нотом коју су Извршни одбор АВНОЈ-а и Врховни штаб НОВ и ПОЈ упутили владама сила антифашистичке коалиције из Бихаћа јануара 1943. године. У тој ноти су отворено поставили питање издајничке активности владе Краљевине Југославије у избеглиштву.
Садржај |
[уреди] Оснивање АВНОЈ-а
| Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење. |
[уреди] Крај Бихаће републике
Пред опсаношћу од савезничког искрцавања негде у Средоземљу, Хитлер је решио учврсти своју позицију на Балкану и уништи Бихаћку републику. Одлука о овој операцији донета је у Хитлеровом главном стану у Растенбургу 18. децембра 1942. са начелницима италијанске инемачке врховне команде. Одлучено је да у јануару удружене немачке, италијанске, домобранске и усташке снаге изведуофанзиву. План је био подељен на две етапе: Вајс I против северозападног дела Бихачке репулике, и Вајс II, против југоисточног дела. Немци су из Немачке пребацили две дивизије, и три дивизије (укључујући и фолксдојчерску 7. СС дивизију Принц Еуген) из Србије, у којој су сада главне окупаторске снаге били Бугари.
Операција Вајс I започела је 20. јануара 1943. нападом на Бихаћ. Град је пао седам дана касније. Врховни штав и партизанске јединице су се повлачиле према Дрвару. Њихову маневарску способност битно је слабило присуство великог броја избеглица и рањеника.
[уреди] Види још
- Бихаћка операција
- Борбе за Ливно 1942.
- Борбе за Јајце 1942.
- Напад НОВЈ на Босански Нови новембра 1942.
- Напад НОВЈ на Сански Мост децембра 1942.
- АВНОЈ
- Ужичка република
[уреди] Литература
- Х. Капетановић, С. Одић, С. Поповић (уредници), Бихачка република I—II, Бихаћ 1964.
- П. Качавенда, Развој и активност народне власти на великој ослобођеној територији Југолвије у другој половини 1942, Историја радничког покрета, Зборник радова, Београд 1968, 5, стр 339—433;
- Прво заседање АВНОЈ-а, Зборник радова, Бихаћ 1968.
- Ослободилачки рат народа Југославије, књига 1 – Војноисторијски институт, Београд 1957
- Pavlowitch, Stevan K. (2008). Hitler's new disorder: the Second World War in Yugoslavia. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-70050-4.