Бихаћка република

Бихаћка република
Застава Грб
Мапа републике у окупираној Југославији
Географија
Континент		Европа
Регија		Балканско полуострво
Престоница		Бихаћ
Друштво
Званични језици		српски, хрватски
Религија		православље, ислам, католицизам
Владавина
Историјско доба		Други светски рат
Оснивање		1942.
Престанак		1943.
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су:		Наследиле су:
	НДХ	НДХ
Портал:НОБ

Музеј АВНОЈ-а у Бихаћу

Тврђава Острожац, у којој је био смештен Врховни штаб

Бихаћка република је симболичан назив за јединствену ослобођену територију која је настала после — бихаћке операције и ослобођења Бихаћа 4. новембра 1942. спајањем до тада ослобођених територија Босанске крајине и суседних области Хрватске. Бихаћ је од тада до краја јануарa 1943. био седиште ЦК КПЈ и Врховног штаба НОВ и ПОЈ и центар те територије. Офанзивним дејством НОВЈ, посебно у средњој Босни, ова слободна територија је проширивана до средине јануара 1943. године. Простирала се од прилаза Карловцу и Загребу, до реке Босне и Неретве и захватала је око 50.000 km².

Развитак Народноослободилачког покрета, достигао је на овој теритприји највиши степен. Ту су, у новембру 1942. године, формиране прве дивизије и корпуси НОВЈ, чија је дејства усперавао Врховни штаб. Територија републике била је поприште зимских операција окупаторско-квинслишких снага (Вајс 1 и 2) и битке на Неретви. (Четврта непријатељска офанзива 1943.).

Онивањем Привременог управног одсека при Врховном штабу, 22. октобра, који је требао да усмерава рад НО одбора и војно-територијалних органа, а затим Извршног одбора АВНОЈ-а. 26/27. новембра 1942., на овој терторији је био изграђен јединствен систем власти. На територији 30 срезова спроведени су избори за месне, општинске и среске, а у неким крајевима и окружне НОО — команди места и команди подручја. На иницијативу Извршног одбора АВНОЈ-а развијена је политичка, привредна и просвета активност. Подстакнут је развој производње, организовања размена и саобраћај, спроведена кампања прикупљања добровољних прилога народа за снабдевање војних јединица, акција отварања основних школа и других облика просвећивања народа, одновано је Позориште народног ослобођења, унапређена здравствена служба и разни облици социјалне заштите (збрињавање избеглица, оснивање домова за незбринуту децу и др.). Поред ових активности НОО и КПЈ је радила на развијању антифашистичке организације жена и омладине. Одржани су основачка конференција АФЖ Југославије у Босанском Петровцу од 6. до 8. децембра и оснивачки конгрес УСАОЈ-а у Бихаћу, од 27. до 29. децембра 1942. године.

Као израз извојеваних победа у рату против окупатора и домаћих колаборациониста и степена развитка НОП-а, Бихаћка република је утицала на јачање међународног положаја НОП-а. Настала је у доба преломних битака на совјетско-немчком фронту и на фронту у Африци, она је побудила занимање сила Осовине и сила антихитлеровске коалиције. Рачунајући с могућношћу скоре инвазије англо-америчких трупа на европско Средоземље и пре свега на Балкан, Хитлер је сматрао да би НОВ могла да угрози одбрану Балкана. Зато је донео одлуку о зимским операцијама Вајс (Weiss) за уништење „Титове државе“ како је сам називао ослобођену триторију с центром у Бихаћу. Са истог становишта порасло је и занимање за догађаје у Југославији код влада антихитлеровске коалиције. То де показало, у појачаном настојању британске владе да одврати четнике Драже Михаиловића од сарадње са окупатором и с друге стране, у њеној одлуци да ступи у контакт са Врховним штабом НОВ и ПОЈ.

Ослањајући се на избвојеване победе и степен развитка НОП-а, у време Бихаћке републике, ЦК КПЈ, још одлучније креће у борбу за мађународно признање НОП-а, што је било изражено и основањем АВНОЈ-а и посебно првом нотом коју су Извршни одбор АВНОЈ-а и Врховни штаб НОВ и ПОЈ упутили владама сила антифашистичке коалиције из Бихаћа јануара 1943. године. У тој ноти су отворено поставили питање издајничке активности владе Краљевине Југославије у избеглиштву.

Оснивање АВНОЈ-а

Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Крај Бихаће републике

Пред опсаношћу од савезничког искрцавања негде у Средоземљу, Хитлер је решио учврсти своју позицију на Балкану и уништи Бихаћку републику. Одлука о овој операцији донета је у Хитлеровом главном стану у Растенбургу 18. децембра 1942. са начелницима италијанске инемачке врховне команде. Одлучено је да у јануару удружене немачке, италијанске, домобранске и усташке снаге изведуофанзиву. План је био подељен на две етапе: Вајс I против северозападног дела Бихачке репулике, и Вајс II, против југоисточног дела. Немци су из Немачке пребацили две дивизије, и три дивизије (укључујући и фолксдојчерску 7. СС дивизију Принц Еуген) из Србије, у којој су сада главне окупаторске снаге били Бугари.

Операција Вајс I започела је 20. јануара 1943. нападом на Бихаћ. Град је пао седам дана касније. Врховни штав и партизанске јединице су се повлачиле према Дрвару. Њихову маневарску способност битно је слабило присуство великог броја избеглица и рањеника.

Види још

• Бихаћка операција
• Борбе за Ливно 1942.
• Борбе за Јајце 1942.
• Напад НОВЈ на Босански Нови новембра 1942.
• Напад НОВЈ на Сански Мост децембра 1942.
• АВНОЈ
• Ужичка република

Литература

• Х. Капетановић, С. Одић, С. Поповић (уредници), Бихачка република I—II, Бихаћ 1964.
• П. Качавенда, Развој и активност народне власти на великој ослобођеној територији Југолвије у другој половини 1942, Историја радничког покрета, Зборник радова, Београд 1968, 5, стр 339—433;
• Прво заседање АВНОЈ-а, Зборник радова, Бихаћ 1968.
• Ослободилачки рат народа Југославије, књига 1 – Војноисторијски институт, Београд 1957
• Pavlowitch, Stevan K. (2008). Hitler's new disorder: the Second World War in Yugoslavia. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-70050-4.