Туризам у Словачкој

С Википедије, слободне енциклопедије
Братислава, главни град Словачке, уједно је и најпосећенији град у земљи

Туризам у Словачкој нуди природне пејзаже, планине, пећине, средњовековне замкове и градове, народну архитектуру, бање и скијалишта.

Братислава

Више од 5,0 милиона људи посетило је Словачку у 2017. години,[1] а најатрактивније дестинације су главни град Братислава и Високе Татре.[2] Највише страних посетилаца долази из Чешке (око 26 процената), Пољске (15 процената) и Немачке (11 процената).[3] Већина свих посетилаца су Словаци (60 процената или око три милиона).

Статистика[уреди | уреди извор]

Већина посетилаца Словачке који су боравили у објектима за туристички смештај потиче из: [4] [5]

Број Држава 2015 2016 2017
1  Чешка 509.700 621,475 645,195
2  Пољска 168,358 188,284 209,524
3  Њемачка 158,857 178,047 192,328
4  Мађарска 69,563 91,175 101.406
5  Аустрија 81,589 88,123 96,777
6  Уједињено Краљевство 64,891 77,837 79,797
7  Кина 28,154 41,332 61,346
8  Италија 59,294 65.050 59.775
9  Украјина 51,591 52.850 53,024
10  Сједињене Државе 40,553 45,670 46,728
Укупно страни туристи 1,721,193 2,027,009 2,162,384

Природно окружење[уреди | уреди извор]

Наполеонова бања у Пјештјанију

Око 40% Словачке је покривено шумама. Словачке шуме садрже широк биодиверзитет, а животиње укључују мрке медведе, вукове, лисице, дивље свиње, бизамске пацове, дивокозе и рисове. Словачка има висок проценат дивљих животиња укључених у заштићена подручја. Готово да нема планинских ланаца и подручја која нису под неким обликом заштите.

Високе Татре су највише словачке планине

Једна од главних туристичких атракција Словачке су планине Татре (посебно Високе Татре), највиши део Карпата. Садрже бројне ретке биљне и животињске врсте и нуде бројне могућности скијања, планинарења и пешачења.

Реке и потоци у словачким планинама често се користе за рафтинг и друге активности и спортове на води. Употреба сплавова има веома дугу традицију, а посебно су сплавови на спектакуларној реци Дунајец веома популарни међу туристима.

Словачка садржи бројне минералне изворе и бање. У 2007. години постојале су 94 бање, које садрже више од 11.900 кревета. 2007. године у словачким бањама било је 276.200 посетилаца, што је пораст од 9% у односу на 2006. годину. 35,2% посетилаца било је страно.[6]

Ледена пећина Деманова привлачи посетиоце од свог открића у 13. веку

Бање укључују:

У целој земљи се граде нови водени паркови. Недавно изграђени паркови укључују Татраландија у Липтовском Микулашу, Аквасити у Попраду и Акватермал у Сењецу.

Словачка крашка подручја нуде изузетно велик број пећина и њихов списак се сваке године проширује захваљујући новим открићима. Тринаест пећина је отворено за јавност, од којих је најдужа дужине 9 км. Неки од њих проглашени су УНЕСКО-вим локацијама светске баштине. Међу њима је Охтинска арагонитска пећина, једна од три арагонитске пећине на свету.

Архитектура и знаменитости[уреди | уреди извор]

Замкови[уреди | уреди извор]

  • Замак Братислава
    Замак Братислава
  • Дворац Тренчин
    Дворац Тренчин
  • Дворац Спиш
    Дворац Спиш
  • Дворац Орава
    Дворац Орава
  • Замак Бојнице
    Замак Бојнице
  • Будатин град, Жилина
    Будатин град, Жилина

Словачка садржи много двораца, од којих је већина у рушевинама. Најпознатији замкови укључују дворац Бојњице (који се често користи као место снимања), дворац Спиш (највећи утврђени дворац у Европи[тражи се извор], на листи УНЕСКО), Орава, замак Братислава, и остаци Дјевинског замка. Дворац Чахтице некада је био дом најкреативније жене на свету, серијске убице, „Крваве даме“, Ержебет Батори.

Историјска архитектура[уреди | уреди извор]

Положај Словачке у Европи и прошлост земље (део мултикултурне Краљевине Угарске, Хабзбуршке монархије и Чехословачке) учинили су многе градове сличним градовима у Чешкој (као што је Праг), Аустрији (попут Салцбурга) или Мађарској (као што је Будимпешта). У многим градовима је сачувано историјско средиште са најмање једним тргом. Велики историјски центри могу се наћи у Братислави, Тренчину, Кошицама, Банској Штјавњици, Љевочи и Трнави. Последњих година историјски центри пролазе кроз рестаурацију.

Цркве[уреди | уреди извор]

  • Катедрала Светог Мартина у Братислави
    Катедрала Светог Мартина у Братислави
  • Црква Свете Елизабете, позната као Плава црква у Братислави
    Црква Свете Елизабете, позната као Плава црква у Братислави
  • Катедрала свете Јелисавете у Кошицама је највећа словачка црква [7]
    Катедрала свете Јелисавете у Кошицама је највећа словачка црква [7]
  • Базилика Светог Ђила у Бардјејову
    Базилика Светог Ђила у Бардјејову
  • Базилика Светог Јакова у Љевочи
    Базилика Светог Јакова у Љевочи
  • Црквени торањ у Липтовској Мари
    Црквени торањ у Липтовској Мари
  • Катедрала у Њитри
    Катедрала у Њитри
  • Катедрала у Трнави
    Катедрала у Трнави
  • Црква Св Јована Крститеља у Прешову
    Црква Св Јована Крститеља у Прешову

Историјске цркве се могу наћи у готово сваком селу и граду у Словачкој. Већина их је изграђена у барокном стилу, али има и много примера романске и готичке архитектуре, на пример Банска Бистрица, Бардјејов и Спишска Капитула. Црква Светог Јакова у Љевочи са највишим дрвеним резбареним олтаром на свету и Црква Светог Духа у Жехри са средњовековним фрескама су на листи УНЕСКО-ве светске баштине. Катедрала Св. Мартина у Братислави послужила је као црква крунисања за Краљевину Мађарску. Најстарије сакралне грађевине у Словачкој потичу из великоморавског периода у 9. веку. Врло драгоцене грађевине су комплетне дрвене цркве северне и североисточне Словачке. Већину су градили од 15. века надаље католици, лутерани и припадници цркава источног хришћанства.

Фолклор[уреди | уреди извор]

Народна архитектура је добро очувана - на пример, у Чичманима

Словачка такође има богате народне традиције: песме, плесове, народну уметност, народне ношње и народну архитектуру. Комплетна историјских села су сачувани само у неким случајевима, као што су Чичмани, Влколинец (УНЕСКО локација), Брхловце, Шпања Долина, Остурња, Подбјел, Стара Хора у Себехљеби, Плавеци Петјер, Вељке Љеваре и Ждјар.

Сувенири[уреди | уреди извор]

Типични сувенири из Словачке су лутке одевене у народне ношње, керамички предмети, кристално стакло, резбарене дрвене фигуре, чрпакс (дрвени крчаг), фујаре (народни инструмент на листи УНЕСКО-а) и валашке (украшена народна секира) и пре свега производи направљени од љуске кукуруза и жице, нарочито људских фигура. Сувенири се могу купити у радњама које води државна организација Устредие лудовеј умелецкеј выроби - Центар за народну уметничку производњу. Ланац продавница Диело продаје дела словачких уметника и занатлија. Ове продавнице се углавном налазе у градовима.

Цене увезених производа углавном су исте као у суседним земљама, док су цене локалних производа и услуга, посебно хране, обично ниже[тражи се извор] .

Храна и пиће[уреди | уреди извор]

Храна је релативно јефтина у поређењу са западном Европом. Словачка нуди регионална вина и брендове пива. Најпопуларнија вина су из регије Токај, Мали Карпати, Њитра, Тополчани и Захорје. Хуберт је словачки бренд пенушавог вина а Карпатски бренди специјал је популарна ракија. Демановка и Хорец су традиционални биљни ликери. Друга популарна словачка дестилована пића укључују сливовицу (шљивовицу) и боровичку, направљену од бобица клеке. Популарни брендови пива су Топвар, Злати Бажант, Шариш и Коргон.

Сир и производи од сира (нарочито сиреви бриндза, корбачик, оштипок, паренице и тварох) су традиционални словачки специјалитети.

Ако сте задовољни услугама у ресторану или у кафани, добровољно је да дате бакшиш особљу, јер није укључен у коначни рачун. То би могло бити до 10 посто укупног рачуна.

Објекти са УНЕСКО-ве листе светске баштине[уреди | уреди извор]

Црква Свих Светих из Тврдошина

Објекти тренутно на листи:

Историја[уреди | уреди извор]

Туризам у данашњој Словачкој почео је да се развија средином 19. века када су путници почели да посећују планине Високе Татре и Ниске Татре. Први смештајни и угоститељски објекти изграђени су крајем 19. века, а овај развој се убрзао након 1918. године стварањем Чехословачке. Број туриста је непрекидно растао са 270.000 домаћих и 45.000 страних туриста 1926. на 546.000 домаћих и 82.000 страних туриста 1936. године. Развој туристичке гране успорио се током Другог светског рата. Након увођења комунистичког режима 1948. године, западни туристи више нису били добродошли у Чехословачкој, што је природно проузроковало материјалне губитке у туризму. Туризам је комунистички режим контролисао идеолошки, политички и економски, а режим није успео да уложи довољно у туристичке објекте и инфраструктуру (са изузетком регије Високе Татре). Са друге стране, међутим, пошто је већини чехословачких грађана практично забрањено путовање у иностранство (посебно на Запад), режим је морао да обезбеди више рекреационих садржаја за становништво у својој земљи: 1989. (на крају комунистичког режима ), у Словачкој је било 988 смештајних капацитета (389 хотела, 17 мотела, 200 хостела, 82 кампа, 130 викендица и других) са 145.822 кревета. Њих је користило око 3,9 милиона туриста (956.702 из иностранства). Највећи туристички центри били су Братислава, Високе Татре, Кошице, Банска Бистрица и Пјештјани. Број туристичких агенција ограничила је влада.

После пада комунизма 1989. године, словачки туризам почео је да се прилагођава условима тржишне економије. Објекти су постепено приватизовани и изграђени су нови, такође уз помоћ страног капитала. Основане су десетине нових туристичких агенција, а знатно су порасли број туриста из иностранства и приходи од туризма. Повећао се и пасивни туризам (Словаци који путују у иностранство) - током 1990-их Словаци су путовали претежно у суседне земље и Хрватску, а од краја 1990-их иностране дестинације Словака су се пребациле на главне светске туристичке дестинације (Египат, Француска, Индонезија итд.) .

Занимљивости[уреди | уреди извор]

2006. године словачка влада формално је протестовала против филма Хостел, наводећи да филм приказује Словачку као опасну земљу са полицијском корупцијом, у којој се лако могу киднаповати и убити туристи.[8] Филм је, навела је влада, оштетио имиџ Словачке и могао би бити штетан за туристичку индустрију.[9]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Vlani navštívil Slovensko rekordný počet turistov”. finweb.hnonline.sk (на језику: словачки). Приступљено 2019-02-08. 
  2. ^ „The number of tourists in Slovakia is increasing (Turistov na Slovensku pribúda)” (на језику: словачки). Aktualne.sk. 30. 6. 2007. Приступљено 30. 12. 2007. 
  3. ^ „Most tourists in Slovakia still come from the Czech Republic (Na Slovensko chodí stále najviac turistov z ČR)” (на језику: словачки). Monika Martišková, Joj.sk. 20. 9. 2007. Архивирано из оригинала 9. 10. 2007. г. Приступљено 28. 11. 2007. 
  4. ^ „Ubytovacia štatistiky CR I. štvrťrok 2017”. www.mindop.sk. 
  5. ^ „Statistics”. www.mindop.sk. Приступљено 2020-02-15. 
  6. ^ „One third of Slovak spa visitors are foreign (Tretina návštevníkov slovenských kúpeľov je zo zahraničia)”. SME (на језику: словачки). 24. 4. 2008. Приступљено 24. 4. 2008. 
  7. ^ „St. Elisabeth Cathedral”. Visitkosice.eu. Архивирано из оригинала 4. 8. 2014. г. Приступљено 23. 4. 2014. 
  8. ^ „Slovakia Outraged by 'Hostel'”. Архивирано из [://imdb.com/news/wenn/2006-02-28#celeb4 оригинала] Проверите вредност параметра |url= (помоћ) 2007-03-13. г. 
  9. ^ „Slovakia angered by horror film”. News.bbc.co.uk. 27. 2. 2006. Приступљено 15. 12. 2017. 

 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Туризам_у_Словачкој&oldid=27681615”