Вазоактивни интестинални пептид
| Вазоактивни интестинални пептид | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | ВИП; МГЦ13587; ПХМ27 | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 192320 МГИ: 98933 ХомолоГене: 2539 ГенеЦардс: ВИП Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Преглед РНК изражавања | |||||||||||
 | |||||||||||
| подаци | |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 7432 | 22353 | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000146469 | ЕНСМУСГ00000019772 | |||||||||
| УниПрот | П01282 | П32648 | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_003381 | НМ_011702 | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_003372 | НП_035832 | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр 6: 153.11 - 153.12 Мб |
Цхр 10: 4.7 - 4.71 Мб | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||||||||
Вазоактивни интестинални пептид (VIP) је пептидни хормон који садржи 28 аминокиселинских остатака. Он се производи у многим деловима људског тела: цревима, панкреасу и супрахиазматичном језгру хипоталамуса у мозгу.[1][2] Код људи је вазоактивни интестинални пептид кодиран VIP геном.[3]
Време полураспада ВИП протеина (Т1/2) у крви је око два минута.
Функција[уреди | уреди извор]
ВИП има утицаја на неколико различитих делова тела:
- У систему органа за варење, ВИП изгледа да индукује релаксацију глатких мишића, стимулише излучивање воде у панкреасни сок и жуч, и изазива инхибицију излучивања гастричне киселине и апсорпцију из црева лумена.[4] Његова улога у цревима је да знатно стимулише излучивање воде и електролита,[5] као и стимулација контракција цревних глатких мишића, дилатација периферних крвних жила, стимулација панкресне секреције бикарбоната, и инхибиција гастрин-стимулисане секреције гастричне киселине. Ови ефекти се допуњавају у повећању мотилности.[6]
- Он такође узима учешће у стимулацији секреције пепсиногена.[7]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Фахренкруг Ј, Емсон ПЦ (1982). „Васоацтиве интестинал полyпептиде: фунцтионал аспецтс”. Бр. Мед. Булл. 38 (3): 265—70. ПМИД 6129023.
- ^ Саид СИ (1986). „Васоацтиве интестинал пептиде”. Ј. Ендоцринол. Инвест. 9 (2): 191—200. ПМИД 2872248.
- ^ Линдер С, Баркхем Т, Норберг А, Перссон Х, Сцхаллинг M, Хöкфелт Т, Магнуссон Г (1987). „Струцтуре анд еxпрессион оф тхе гене енцодинг тхе васоацтиве интестинал пептиде прецурсор”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 84 (2): 605—9. ПМЦ 304259
. ПМИД 3025882. дои:10.1073/пнас.84.2.605.
- ^ Боwен Р (24. 1. 1999). „Васоацтиве Интестинал Пептиде”. Патхопхyсиологy оф тхе Ендоцрине Сyстем: Гастроинтестинал Хормонес. Цолорадо Стате Университy. Архивирано из оригинала 04. 02. 2012. г. Приступљено 6. 2. 2009.
- ^ „Васоацтиве интестинал полyпептиде”. Генерал Працтице Нотебоок. Архивирано из оригинала 21. 02. 2009. г. Приступљено 6. 2. 2009.
- ^ Бергман РА, Афифи АК, Хеидгер ПМ. „Плате 6.111 Васоацтиве Интестинал Полyпептиде (ВИП)”. Атлас оф Мицросцопиц Анатомy: Сецтион 6 - Нервоус Тиссуе. www.анатомyатласес.орг. Приступљено 6. 2. 2009.
- ^ Сандерс МЈ, Амириан ДА, Аyалон А, Солл АХ (1983). „Регулатион оф пепсиноген релеасе фром цанине цхиеф целлс ин примарy монолаyер цултуре”. Ам. Ј. Пхyсиол. 245 (5 Пт 1): Г641—6. ПМИД 6195927.[мртва веза]
Додатна литература[уреди | уреди извор]
- Фахренкруг Ј (2002). „Гут/браин пептидес ин тхе генитал трацт: ВИП анд ПАЦАП”. Сцанд. Ј. Цлин. Лаб. Инвест. Суппл. 234: 35—9. ПМИД 11713978.
- Делгадо M, Позо D, Ганеа D (2004). „Тхе сигнифицанце оф васоацтиве интестинал пептиде ин иммуномодулатион”. Пхармацол. Рев. 56 (2): 249—90. ПМИД 15169929. дои:10.1124/пр.56.2.7.
- Цонцони МТ, Спиназзи Р, Нуссдорфер ГГ (2006). „Ендогеноус лигандс оф ПАЦАП/ВИП рецепторс ин тхе аутоцрине-парацрине регулатион оф тхе адренал гланд”. Инт. Рев. Цyтол. 249: 1—51. ПМИД 16697281. дои:10.1016/С0074-7696(06)49001-X.
- Хилл ЈМ (2007). „Васоацтиве интестинал пептиде ин неуродевелопментал дисордерс: тхерапеутиц потентиал”. Цурр. Пхарм. Дес. 13 (11): 1079—89. ПМИД 17430171. дои:10.2174/138161207780618975.
- Гонзалез-Реy Е, Варела Н, Цхорнy А, Делгадо M (2007). „Тхерапеутицал аппроацхес оф васоацтиве интестинал пептиде ас а плеиотропиц иммуномодулатор”. Цурр. Пхарм. Дес. 13 (11): 1113—39. ПМИД 17430175. дои:10.2174/138161207780618966.
- „Qуатернарy струцтуре оф раббит скелетал мусцле глyцоген сyнтхетасе” [Qуатернарy струцтуре оф раббит скелетал мусцле глyцоген сyнтхетасе]. Докладy Академии Наук СССР. 222 (4): 997—1000. 1975. ПМИД 807467.
- Китамура К; Кангаwа К; Каwамото M; et al. (1992). „Isolation and characterization of peptides which act on rat platelets, from a pheochromocytoma”. Biochem. Biophys. Res. Commun. 185 (1): 134—41. PMID 1318039. doi:10.1016/S0006-291X(05)80966-0.
- Glowa JR; Panlilio LV; Brenneman DE; et al. (1992). „Learning impairment following intracerebral administration of the HIV envelope protein gp120 or a VIP antagonist”. Brain Res. 570 (1-2): 49—53. PMID 1617429. doi:10.1016/0006-8993(92)90562-N.
- Theriault Y, Boulanger Y, St-Pierre S (1991). „Structural determination of the vasoactive intestinal peptide by two-dimensional H-NMR spectroscopy”. Biopolymers. 31 (4): 459—64. PMID 1863695. doi:10.1002/bip.360310411.
- Gozes I, Giladi E, Shani Y (1987). „Vasoactive intestinal peptide gene: putative mechanism of information storage at the RNA level”. J. Neurochem. 48 (4): 1136—41. PMID 2434617. doi:10.1111/j.1471-4159.1987.tb05638.x.
- Yamagami T; Ohsawa K; Nishizawa M; et al. (1988). „Complete nucleotide sequence of human vasoactive intestinal peptide/PHM-27 gene and its inducible promoter”. Ann. N. Y. Acad. Sci. 527: 87—102. PMID 2839091. doi:10.1111/j.1749-6632.1988.tb26975.x.
- Bodner M, Fridkin M, Gozes I (1985). „Coding sequences for vasoactive intestinal peptide and PHM-27 peptide are located on two adjacent exons in the human genome”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 82 (11): 3548—51. PMC 397822 . PMID 2987932. doi:10.1073/pnas.82.11.3548.
- DeLamarter JF; Buell GN; Kawashima E; et al. (1985). „Vasoactive intestinal peptide: expression of the prohormone in bacterial cells”. Peptides. 6 Suppl 1: 95—102. PMID 2995945. doi:10.1016/0196-9781(85)90016-6.
- Linder S; Barkhem T; Norberg A; et al. (1987). „Structure and expression of the gene encoding the vasoactive intestinal peptide precursor”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 84 (2): 605—9. PMC 304259 . PMID 3025882. doi:10.1073/pnas.84.2.605.
- Gotoh E, Yamagami T, Yamamoto H, Okamoto H (1989). „Chromosomal assignment of human VIP/PHM-27 gene to 6q26----q27 region by spot blot hybridization and in situ hybridization”. Biochem. Int. 17 (3): 555—62. PMID 3202886.
- Yiangou Y; Di Marzo V; Spokes RA; et al. (1987). „Isolation, characterization, and pharmacological actions of peptide histidine valine 42, a novel prepro-vasoactive intestinal peptide-derived peptide”. J. Biol. Chem. 262 (29): 14010—3. PMID 3654650.
- Gozes I, Bodner M, Shani Y, Fridkin M (1986). „Structure and expression of the vasoactive intestinal peptide (VIP) gene in a human tumor”. Peptides. 7 Suppl 1: 1—6. PMID 3748844. doi:10.1016/0196-9781(86)90156-7.
- Tsukada T; Horovitch SJ; Montminy MR; et al. (1985). „Structure of the human vasoactive intestinal polypeptide gene”. DNA. 4 (4): 293—300. PMID 3899557.
- Heinz-Erian P, Dey RD, Flux M, Said SI (1985). „Deficient vasoactive intestinal peptide innervation in the sweat glands of cystic fibrosis patients”. Science. 229 (4720): 1407—8. PMID 4035357. doi:10.1126/science.4035357.
- Bloom SR; Christofides ND; Delamarter J; et al. (1984). „Диаррхоеа ин випома патиентс ассоциатед wитх цосецретион оф а сецонд ацтиве пептиде (пептиде хистидине исолеуцине) еxплаинед бy сингле цодинг гене”. Ланцет. 2 (8360): 1163—5. ПМИД 6139527.
