Badem

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Badem
Prunus dulcis.jpg
cvet badema
Taksonomija
Carstvo: Plantae
Odeljak: Magnoliophyta
Klasa: Magnoliopsida
Red: Rosales
Porodica: Rosaceae
Potporodica: Prunoideae
Rod: Prunus
Podrod: Amygdalus
Vrsta: P. dulcis
Binomijalna nomenklatura
Prunus dulcis
(Mill.) D.A.Webb
Sinonimi[1]
Bademi
Mandorle sgusciate.jpg
Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz)
Energija 2.408 kJ (576 kcal)
21,69 g
Skrob 0,74 g
Šećeri 3,89 g
0,00 g
Prehrambena vlakna 12,2 g
49,42 g
Zasićene 3,731 g
Mononezasićene 30,889 g
Polinezasićene 12.070 g
21,22 g
Triptofan 0,214 g
Treonin 0,598 g
Izoleucin 0,702 g
Leucin 1,488 g
Lizin 0,580 g
Metionin 0,151 g
Cistin 0,189 g
Fenilalanin 1,120 g
Tirozin 0,452 g
Valin 0,817 g
Arginin 2,446 g
Histidin 0,557 g
Alanin 1,027 g
Asparaginska kiselina 2,911 g
glutaminska kiselina 6,810 g
Glicin 1,469 g
Prolin 1,032 g
Serin 0,948 g
Vitamini
Vitamin A ekv.
(0%)
1 μg
1 μg
Vitamin A 1 IU
Tiamin (B1)
(18%)
0,211 mg
Riboflavin (B2)
(85%)
1,014 mg
Niacin (B3)
(23%)
3,385 mg
Vitamin B5
(9%)
0,469 mg
Vitamin B6
(11%)
0,143 mg
Folat (B9)
(13%)
50 μg
Holin
(11%)
52,1 mg
Vitamin C
(0%)
0 mg
Vitamin D
(0%)
0 μg
Vitamin E
(175%)
26,2 mg
Vitamin K
(0%)
0 μg
Minerali
Kalcijum
(26%)
264 mg
Gvožđe
(29%)
3,72 mg
Magnezijum
(75%)
268 mg
Mangan
(109%)
2,285 mg
Fosfor
(69%)
484 mg
Kalijum
(15%)
705 mg
Natrijum
(0%)
1 mg
Cink
(32%)
3,08 mg
Ostali konstituenti
Voda 4,70 g

Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle.
Izvor: NDb USDA

Badem (lat. Prunus dulcis), ili slatki badem, je drvo iz familije ruža (Rosaceae), čiji se plod i seme koriste u ishrani ljudi kao voće. U narodu se koristi i naziv bajam za sam plod drveta.

Naziv badem u botaničkoj literaturi se koristi za nekoliko srodnih vrsta roda Prunus i podroda Amygdalus. Sem slatkog, postoji i gorki badem, čije seme ima veću količinu cijanida i može se smatrati otrovnim ako se konzumira u većim količinama. Zanimljiva vrsta je i Prunus tenella ili stepski badem, koji raste u Deliblatskoj peščari.

Gorki badem[uredi]

Gorki badem (lat. Prunus amygdalus Stoker) je biljka poreklom iz Male Azije i Mesopotamije, odakle se raširio u mnoge zemlje oko Sredozemnog mora. Raste u primorju i Makedoniji kao poludivlja biljka. Za razvoj su joj pogodna suva, topla i kamenita staništa. Gorki badem je drvo visoko 5-8 m. Ima izdužene lancetaste listove, po obodu testerasto nazubljene i šiljatog vrha. U pazuhu listova i lisnim peteljkama nalaze se 1-2 žlezde.

Beli ili ružičasti cvetovi se pojavljuju još u toku marta – aprila. Plod je duguljasta koštunica (endokarp) koja sadrži jednu, ređe dve semenke. Seme je spljošteno, dužine oko 2 cm a širine 1,2 cm. Epikarp je maljav i zelene boje, a kožasti mezokarp otpada kada se osuši. Gorki badem cveta u rano proleće.

Seme gorkog badema[uredi]

Seme gorkog badema se koristi za dobijanje aromatičnih voda koje deluju kao narkotik i sedativ. Služi i za dobijanje masnog ulja, ceđenjem zrelog semena koje nema amigdalina. To je bistra, bledožuta tečnost, skoro bez mirisa i vrlo blagog ukusa, a sastoji se iz smeše glicerida oleinske (80%) i linolne kiseline.

Ovo ulje se može koristiti u prehrambenoj industriji, kao jestivo i u kozmetici za izradu kremova. Služi kao masna podloga za izradu melema, kao rastvarač za spravljanje kamfornog ulja i spravljanje emulzija. Bademovo ulje se često i falsifikuje. Pri upotrebi gorkog badema moramo imati u vidu da interno uzimanje može biti vrlo opasno.

Seme se sakuplja kada koštunica potpuno sazri, mezokarp otpada, a koštica se suši na promajnom mestu. Potapanjem semena u toplu vodu semenjača se skida. Seme badema je dugačko do 2,5 cm, na vrhu suženo u mali šiljak, a sa suprotne strane zaobljeno. Mirisa nema, a ukusa je gorkog. Seme treba da je celo i neoštećeno od insekata.

Seme gorkog badema sadrži i do 55% masnog ulja, nešto šećera, oko 25% belančevina,zatim sluz, gumu i cijanogentski heterozid koji daje gorčinu, a najveća je lekovitost baš u njemu. Bademovo ulje sadrži oko 80% trioleina.

Lekovito dejstvo[uredi]

Gorki badem sadrži cijanovodoničnu kiselinu,vrlo jaki otrov, pa se zabranjuje svaki pokušaj da se koroisti oralnim putem. U spoljnoj upotrebi, pripremljen u obliku vrućih obloga i kupki, ublažuje bol, naročito migrenu, bolove bubrega i jetre, reumu i kiselinu. Testo koje dobijamo od ovog voća služi kao dobar sapun za osobe sa osetljivom kožom i izvrstan je prirodni dezodorans, daleko bolji i zdraviji od veštačkih sprejeva. . Cela biljka sadrži glikozide u semenkama, kori i lišću. Toliko je otrovna da 50-70 gorkih badema uzrokuju smrt kod odrasle osobe, a samo 3 gorka badema mogu izazvati jako trovanje. Ipak, ekstrakt badema koji se koristi za kolače proizveden je od gorkog badema jer gorčina ekstrakta potiče od prusične kiseline, koja se uništava delovanjem topline i ekstrakcije ulja.

Reference[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]