Badem
| Badem | |
|---|---|
| |
| 1897 ilustracija[1] | |
| |
| Bademovo drvo sa orašastim plodovima. | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Carstvo: | Plantae |
| Kladus: | Tracheophytes |
| Kladus: | Angiospermae |
| Kladus: | Eudicotidae |
| Kladus: | Rosids |
| Red: | Rosales |
| Porodica: | Rosaceae |
| Rod: | Prunus |
| Podrod: | Amygdalus |
| Vrsta: | P. amygdalus
|
| Binomno ime | |
| Prunus amygdalus Batsch, 1801
| |
| Sinonimi[2][3] | |
|
Zamenjeni sin.
Homotipni
Heterotipni
| |
 | |
| Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz) | |
|---|---|
| Energija | 2.408 kJ (576 kcal) |
21,69 g | |
| Skrob | 0,74 g |
| Šećeri | 3,89 g 0,00 g |
| Prehrambena vlakna | 12,2 g |
49,42 g | |
| Zasićene | 3,731 g |
| Mononezasićene | 30,889 g |
| Polinezasićene | 12.070 g |
21,22 g | |
| Triptofan | 0,214 g |
| Treonin | 0,598 g |
| Izoleucin | 0,702 g |
| Leucin | 1,488 g |
| Lizin | 0,580 g |
| Metionin | 0,151 g |
| Cistin | 0,189 g |
| Fenilalanin | 1,120 g |
| Tirozin | 0,452 g |
| Valin | 0,817 g |
| Arginin | 2,446 g |
| Histidin | 0,557 g |
| Alanin | 1,027 g |
| Asparaginska kiselina | 2,911 g |
| Glutaminska kiselina | 6,810 g |
| Glicin | 1,469 g |
| Prolin | 1,032 g |
| Serin | 0,948 g |
| Vitamini | |
| Vitamin A ekv. | (0%) 1 μg1 μg |
| Vitamin A | 1 IU |
| Tiamin (B1) | (18%) 0,211 mg |
| Riboflavin (B2) | (85%) 1,014 mg |
| Niacin (B3) | (23%) 3,385 mg |
| Vitamin B5 | (9%) 0,469 mg |
| Vitamin B6 | (11%) 0,143 mg |
| Folat (B9) | (13%) 50 μg |
| Holin | (11%) 52,1 mg |
| Vitamin C | (0%) 0 mg |
| Vitamin D | (0%) 0 μg |
| Vitamin E | (175%) 26,2 mg |
| Vitamin K | (0%) 0 μg |
| Minerali | |
| Kalcijum | (26%) 264 mg |
| Bakar | (50%) 0,99 mg |
| Gvožđe | (29%) 3,72 mg |
| Magnezijum | (75%) 268 mg |
| Mangan | (109%) 2,285 mg |
| Fosfor | (69%) 484 mg |
| Kalijum | (15%) 705 mg |
| Selen | (4%) 2,5 μg |
| Natrijum | (0%) 1 mg |
| Cink | (32%) 3,08 mg |
| Ostali konstituenti | |
| Voda | 4,70 g |
| |
| Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle. Izvor: NDb USDA | |
Badem (lat. Prunus dulcis), ili slatki badem, je drvo iz familije ruža (Rosaceae), čiji se plod i seme koriste u ishrani ljudi kao voće. U narodu se koristi i naziv bajam za sam plod drveta..[4] Badem potiče iz Irana i okolnih zemalja,[5] uključujući Levant.[6]
Naziv badem u botaničkoj literaturi se koristi za nekoliko srodnih vrsta roda Prunus i podroda Amygdalus. Sem slatkog, postoji i gorki badem, čije seme ima veću količinu cijanida i može se smatrati otrovnim ako se konzumira u većim količinama..[7] Zanimljiva vrsta je i Prunus tenella ili stepski badem, koji raste u Deliblatskoj peščari.
-
drvo badema u cvetu
-
cvet badema
-
plodovi badema
-
semena slatkog badema
Opis[uredi | uredi izvor]
Stablo[uredi | uredi izvor]
Badem je listopadno drvo, koje raste 4—10 m (13—33 ft) u visinu, sa stablom do 30 cm (12 in) u prečniku. Mlade grančice su prvo zelene, postaju ljubičaste kada su izložene suncu, i zatim sive u drugoj godini. Listovi su 8—13 cm (3—5 in) dugi,[8] sa nazubljenom marginom i 2,5 cm (1 in) dugom peteljkom. Cvetovi su bele do ljubičaste boje, 3—5 cm (1—2 in) u prečniku sa pet latica, formirani samostalno ili u parovima i pojavljuju se pre listova u rano proleće.[9][10] Badem najbolje raste u mediteranskoj klimi sa toplim, suvim letima i blagim, vlažnim zimama. Optimalna temperatura za njegov rast je između 15 and 30 °C (59 and 86 °F) i pupoljci imaju potrebu za hlađenjem od 300 do 600 sati ispod 7,2 °C (45,0 °F) da bi prekinuli uspavljenost.[11]
Gorki badem[uredi | uredi izvor]
Gorki badem (lat. Prunus amygdalus Stoker) je biljka poreklom iz Male Azije i Mesopotamije, odakle se raširio u mnoge zemlje oko Sredozemnog mora. Raste u primorju i Makedoniji kao poludivlja biljka. Za razvoj su joj pogodna suva, topla i kamenita staništa. Gorki badem je drvo visoko 5-8 m. Ima izdužene lancetaste listove, po obodu testerasto nazubljene i šiljatog vrha. U pazuhu listova i lisnim peteljkama nalaze se 1-2 žlezde.
Beli ili ružičasti cvetovi se pojavljuju još u toku marta – aprila. Plod je duguljasta koštunica koja sadrži jedno, ređe dva semena. Seme je spljošteno, dužine oko 2 cm a širine 1,2 cm. Epikarp je maljav i zelene boje, a kožasti mezokarp otpada kada se osuši, endokarp (koštica) je sa karakterističnim dubokim rupicama. Gorki badem cveta u rano proleće.
Seme gorkog badema[uredi | uredi izvor]
Seme gorkog badema se koristi za dobijanje aromatičnih voda koje deluju kao narkotik i sedativ. Služi i za dobijanje masnog ulja, ceđenjem zrelog semena koje nema amigdalina. To je bistra, bledožuta tečnost, skoro bez mirisa i vrlo blagog ukusa, a sastoji se iz smeše glicerida oleinske (80%) i linolne kiseline.
Ovo ulje se može koristiti u prehrambenoj industriji, kao jestivo i u kozmetici za izradu kremova. Služi kao masna podloga za izradu melema, kao rastvarač za spravljanje kamfornog ulja i spravljanje emulzija. Bademovo ulje se često i falsifikuje. Pri upotrebi gorkog badema moramo imati u vidu da interno uzimanje može biti vrlo opasno.
Seme se sakuplja kada koštunica potpuno sazri, mezokarp otpada, a koštica se suši na promajnom mestu. Potapanjem semena u toplu vodu semenjača se skida. Seme badema je dugačko do 2,5 cm, na vrhu suženo u mali šiljak, a sa suprotne strane zaobljeno. Mirisa nema, a ukusa je gorkog. Seme treba da je celo i neoštećeno od insekata.
Seme gorkog badema sadrži i do 55% masnog ulja, nešto šećera, oko 25% belančevina, zatim sluz, gumu i cijanogentski heterozid koji daje gorčinu, a najveća je lekovitost baš u njemu. Bademovo ulje sadrži oko 80% trioleina.
Lekovito dejstvo[uredi | uredi izvor]
Gorki badem sadrži cijanovodoničnu kiselinu, vrlo jaki otrov, pa se zabranjuje svaki pokušaj da se koroisti oralnim putem. U spoljnoj upotrebi, pripremljen u obliku vrućih obloga i kupki, ublažuje bol, naročito migrenu, bolove bubrega i jetre, reumu i kiselinu. Testo koje dobijamo od ovog voća služi kao dobar sapun za osobe sa osetljivom kožom i izvrstan je prirodni dezodorans, daleko bolji i zdraviji od veštačkih sprejeva. Cela biljka sadrži glikozide u semenu, kori i lišću. Toliko je otrovna da 50-70 gorkih badema uzrokuju smrt kod odrasle osobe, a samo 3 gorka badema mogu izazvati jako trovanje. Ipak, ekstrakt badema koji se koristi za kolače proizveden je od gorkog badema jer gorčina ekstrakta potiče od prusične kiseline, koja se uništava delovanjem toplote i ekstrakcije ulja.
Taksonomija[uredi | uredi izvor]
Slatki i gorki bademi[uredi | uredi izvor]
Seme Prunus dulcis var. dulcis je pretežno slatko,[12][13] ali neka pojedinačna stabla daju seme koje je donekle gorko. Genetska osnova za gorčinu uključuje jedan gen, gorak ukus je osim toga recesivan.[14][15] Ova dva aspekta čine ovu osobinu lakšom za pripitomljavanje. Plodovi Prunus dulcis var. amara su uvek gorki, kao i koštice drugih vrsta roda Prunus, kao što su kajsija, breskva i trešnja (iako u manjoj meri).
Gorki badem je nešto širi i kraći od slatkog badema i sadrži oko 50% fiksiranog ulja koje se nalazi u slatkom bademu. Takođe sadrži enzim emulzin koji, u prisustvu vode, deluje na dva rastvorljiva glukozida amigdalin i prunasin[16] dajući glukozu, cijanid i eterično ulje gorkih badema, koje je skoro čist benzaldehid, hemikalija koja izaziva gorak ukus. Gorki bademi mogu da daju 4–9 miligrama cijanovodonika po bademu[17] i sadrže 42 puta veće količine cijanida od nivoa u tragovima koji se nalaze u slatkom bademu.[18] Sadržaj cijanida u gorkim bademima je proističe iz enzimske hidrolize amigdalina.[18] P450 monooksigenaze su uključene u put biosinteze amigdalina. Tačkasta mutacija u faktoru transkripcije bHLH sprečava transkripciju dva gena citohroma P450, što rezultira osobinom slatkog jezgra.[19]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ illustration from Franz Eugen Köhler, Köhler's Medizinal-Pflanzen, 1897
- ^ „Prunus amygdalus Batsch”. Plants of the World Online (na jeziku: engleski). Kew Science. Pristupljeno 8. 8. 2021.
- ^ „The Plant List, Prunus dulcis (Mill.) D.A.Webb”. Arhivirano iz originala 13. 7. 2015. g. Pristupljeno 3. 2. 2016.
- ^ Introduction to Fruit Crops (Published Online), Mark Rieger, 2006
- ^ „BĀDĀM – Encyclopaedia Iranica”. iranicaonline.org. Pristupljeno 2019-05-25. „The Amygdalus communis (or Prunus amygdalus), though undoubtedly native to the Iranian land-mass, is seldom found in natural stands there today.”
- ^ G. Ladizinsky (1999). „On the origin of almond”. Genetic Resources and Crop Evolution. 46 (2): 143—147. S2CID 25141013. doi:10.1023/A:1008690409554.
- ^ „Almond Tree – Learn About Nature” (na jeziku: engleski). 27. 7. 2016. Pristupljeno 2022-04-08.
- ^ Bailey, L.H.; Bailey, E.Z.; the staff of the Liberty Hyde Bailey Hortorium. 1976. Hortus third: A concise dictionary of plants cultivated in the United States and Canada. Macmillan, New York.
- ^ Rushforth, Keith (1999). Collins wildlife trust guide trees: a photographic guide to the trees of Britain and Europe. London: Harper Collins. ISBN 978-0-00-220013-4.
- ^ Griffiths, Mark D.; Huxley, Anthony Julian (1992). The New Royal Horticultural Society dictionary of gardening. London: Macmillan Press. ISBN 978-0-333-47494-5.
- ^ „Almond”. PlantVillage, The Huck Institutes of the Life Sciences, Pennsylvania State University. 2011. Arhivirano iz originala 15. 03. 2015. g. Pristupljeno 04. 03. 2015.
- ^ Karl-Franzens-Universität (Graz). „Almond (Prunus dulcis [Mill.] D. A. Webb.)”. Arhivirano iz originala 14. 5. 2011. g. Pristupljeno 10. 4. 2011.
- ^ „Almond and bitter almond”. from Quirk Books: www.quirkbooks.com. Arhivirano iz originala 11. 5. 2011. g. Pristupljeno 8. 4. 2011.
- ^ Heppner, Myer J (7. 4. 1923). „The factor for bitterness in the sweet almond”. Genetics. 8 (4): 390—392. PMC 1200758
. PMID 17246020. doi:10.1093/genetics/8.4.390.
- ^ Dicenta, Federico; Ortega, Encarnacion; Martinez-Gomez, Pedro (januar 2007). „Use of recessive homozygous genotypes to assess genetic control of kernel bitterness in almond”. Euphytica. Springer. 153 (1–2): 221—225. S2CID 9893400. doi:10.1007/s10681-006-9257-6.
- ^ Sánchez-Pérez R, Belmonte FS, Borch J, Dicenta F, Møller BL, Jørgensen K (april 2012). „Prunasin hydrolases during fruit development in sweet and bitter almonds”. Plant Physiology. 158 (4): 1916—32. PMC 3320195 . PMID 22353576. doi:10.1104/pp.111.192021.
- ^ Shragg TA, Albertson TE, Fisher CJ (januar 1982). „Cyanide poisoning after bitter almond ingestion”. West. J. Med. 136 (1): 65—9. PMC 1273391 . PMID 7072244.
- ^ a b Chaouali N, Gana I, Dorra A, Khelifi F, Nouioui A, Masri W, Belwaer I, Ghorbel H, Hedhili A (2013). „Potential Toxic Levels of Cyanide in Almonds (Prunus amygdalus), Apricot Kernels (Prunus armeniaca), and Almond Syrup”. ISRN Toxicol. 2013 (19 September): 610648. PMC 3793392 . PMID 24171123. doi:10.1155/2013/610648 .
- ^ Sánchez-Pérez, R.; Pavan, S.; Mazzeo, R.; Moldovan, C.; Aiese Cigliano, R.; Del Cueto, J.; Ricciardi, F.; Lotti, C.; Ricciardi, L. (14. 6. 2019). „Mutation of a bHLH transcription factor allowed almond domestication”. Science (na jeziku: engleski). 364 (6445): 1095—1098. Bibcode:2019Sci...364.1095S. ISSN 0036-8075. PMID 31197015. S2CID 189818379. doi:10.1126/science.aav8197 .
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Griffiths, Mark D.; Huxley, Anthony Julian (1992). The New Royal Horticultural Society dictionary of gardening. London: Macmillan Press. ISBN 978-0-333-47494-5.
- Rushforth, Keith (1999). Collins wildlife trust guide trees: a photographic guide to the trees of Britain and Europe. London: Harper Collins. ISBN 978-0-00-220013-4.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
-
Подаци везани за чланак Prunus amygdalus на Викиврстама - kalifornijski „bord“ badema
- University of California Fruit and Nut Research and Information Center Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. децембар 2012)
- The Almond Doctor, University of California Cooperative Extension on almond production
- Benefits of Soaked Almonds
