Bacanje koplja

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Bacač koplja Mati Jarvinen na Olimpijskim igrama 1932. godine
Tehnika bacanja koplja, Branko Pauković na atletskom takmičenju „Sirmijum Pilum“ u Sremskoj Mitrovici.

Bacanje koplja je sportska disciplina u kojoj atletičari zaletom i specifičnim kretanjima pri izbačaju nastoje baciti koplje što dalje. Koplje je prvobitno korišćeno u lovu i ratovanju, a postalo je olimpijski atletski rekvizit još 708. godine p. n. e, kada je uvršteno u olimpijski program pentatlona (petoboja). Koplje je bio napravljeno od maslinovog drveta bacano u dve discipline: bacanje u dalj i u metu.

Mnogi crteži na grčkim vazama govore da Grci nisu bacali samo ratnička koplja, nego lakša i kraća, prilagođena takmičarskim prilikama. O tehnici bacanja, teško je donositi zaključke, ali se po crtežima može zaključiti da su osnovna kretanja bila slična današnjim. Verovatno su Grci bacali koplje sa uzdignutog mesta, kao i disk. Rezultate koje su postizali (oko 50 metara) nemoguće je upoređivati sa današnjim, jer se ne može utvrditi ni tačna dužina, ni težina njihovih kopalja. Osim toga Grci su upotrebljavali specifične petlje, omče, pomoću kojih su i teža koplja bacali na veće daljine.

Na obnovljenim Letnjim olimpijskim igrama, bacanje koplja je kao takmičarska disciplina uvedena na jubilarnim Olimpijskim međuigrama 1906. u Atini, a u zvanični program na Olimpijskim igrama 1908. u Londonu.

Pravila takmičenja[uredi]

Koplje se baca s određenog zaletišta dugog 33,50 do 36,50 metara. Bacanje se izvodi iza drvenog ili metalnog polukruga poluprečnika 8 metara. Segment je belo obojen u nivou zemljišta, širom 7 cm. Koplje se mora držati za hvatište. Ako koplje ne dotakne zemlju najpre prednjim vrhom, hitac se ne priznaje. Takmičar ne sme ni jednim delom tela dodirnuti polukrug za izbačaj ili paralelne linije koje obeležavaju zaletište pre nego što koplje padne na tlo. Od momenta u kojem se počinje spremati za bacanje do momenta izbačaja koplja, bacač se ne sme potpuno okrenuti leđima polukrugu za izbačaj. Koplje mora biti izbačeno iznad ramena iili iznad gornjeg dela ruke kojom se baca, a ne sme biti izbačenobilo kakvim rotacionim pokretom.

Svaki takmičar ima pravo na tri pokušaja, osmorica (na manjim takmičenjima šestorica) imaju pravo na još tri pokušaja. Nijedan takmičar nema pravo na dodatne pokušaje, ako u prva tri pokušaja nema barem jedan uspeli pokušaj.

Težina koplja za muškarce je 800 grama, a dužina varira od 260 cm do 270 cm, dok dužina koplja za žene iznosi od 220 cm do 230 cm, a težina je 600 grama. Kada je 1984. Uve Hon u Berlinu šokirao javnost hicem preko 100 metara (104,80), iz bezbednosnih razloga zvaničnici su odlučili da se težite koplja pomeri napred (prema vrhu), što je omogućilo da koplje uvek pada na vrh i smanji tadašnje velike dužina oko 10%. Novi propis stupio je na snagu u 1986. u muškoj, a 1999. u ženskoj konkurenciji.

Svetski rekordi[uredi]

Prvi svetski rekord u bacanju koplja u atletici IAAF (International Association of Athletics Federations – Međunarodna atletska federacija) je priznala 1912. godine. Rekorder je bio Šveđanin Erik Leming (60,64) Trenutni rekord kod muškaraca je 98,48 metara, a postigao ga je Jan Železni iz Češke Republike u Jeni 25. maja 1996. Kod žena rekord drži Barbora Špotakova takođe iz Češke Republike sa 72,28 metra, a postignut je u Štutgartu, 13. septembra 2008.

Rekordi u muškoj konkurenciji[uredi]

(stanje 8. septembar 2016)[1]

Svetski rekord Jan Železni  Češka 98,48 Jena, Nemačka 25. maj 1996.
Najbolji rezultat sezone Tomas Reler  Nemačka 91,28 Turku, Finska 29. jun 2016.
Afrički rekord Džulijus Jego  Kenija 92,72 Peking, Kina 26. avgust 2015.
Azijski rekord Ćinggang Džao  Kina 89,15 Inčon, Južna Koreja 2. oktobar 2014.
Severnoamerički rekord Bro Grir  Sjedinjene Američke Države 91,29 Indijanapolis, SAD 21. jun 2007.
Južnoamerički rekord Edgar Bauman  Paragvaj 84,70 San Markos, SAD 17. oktobar 1999.
Evropski rekord Jan Železni  Češka 98,48 Jena, Nemačka 25. maj 1996.
Rekord Okeanije Džerod Banister  Australija 89,02 Brizbejn, Australija 29. februar 2008.
Rekordi Srbije Sejad Krdžalić 83,34 m Beograd Srbija 30. maj 1987.

Rekordi u ženskoj konkurenciji[uredi]

(stanje 8. septembar 2016)

Svetski rekord Barbora Špotakova  Češka 72,28 Štutgart, Nemačka 13. septembar 2008
Najbolji rezultat sezone Marija Andrejčik  Poljska 67,11 Melburn, Australija 21. mart 2015.
Afrički rekord Sunet Viljun  Južnoafrička Republika 69,35 Njujork, SAD 9. jun 2012.
Azijski rekord Lu Huejhuej  Kina 66,13 Peking, Kina 30. avgust 2015.
Severnoamerički rekord Osleidis Menendez  Kuba 71,70 Helsinki, Finska 14. avgust 2005
Južnoamerički rekord Flor Luiz  Kolumbija 63,80 Halapa, Meksiko 27. novembar 2014
Evropski rekord Barbora Špotakova  Češka 72,28 Štutgart, Nemačka 13. septembar 2008
Okeanijski rekord Kimberli Mikl  Australija 66,83 Melburn, Australija 22. mart 2014
Rekord Srbije Tatjana Jelača  Srbija 64,21 Cirih, Švajcarska 14. avgust 2014.

Lista najboljih rezultata u bacanju koplja za muškarce[uredi]

Ovo je lista atletičara, koji su bacali koplje preko 91,00 metara, sa stanjem na dan 8. septembar 2016. (Napomena: većina atletičara je po nekoliko puta prebacila ovu dužinu, a prikazan je samo najbolji rezultat.) [2]

Plasman Rezultat Takmičar Zemlja Mesto Datum
1. 98,48 Jan Železni  Češka Jena 25. maj 1996.
2. 93,09 Aki Parviaien  Finska Kuortane 26. jun 1999.
3. 92,72 Džuliju Jego  Rusija Peking 25. avgust 2015.
4. 92,61 Sergej Makarov  Rusija Šefild 30. jun 2002.
5. 92,60 Rejmond Hešt  Nemačka Oslo 21. jul 1995.
6. 91,69 Konstadinos Gacijudis  Grčka Kuortane 24. jun 2000.
7. 91,59 Andreas Thorkildsen  Norveška Oslo 2. jun 2006.
8. 91,53 Tero Pitkamaki  Finska Kuortane 26. jun 2005.
9. 91,46 Stiv Bakli  Ujedinjeno Kraljevstvo Okland 25. januar 1992.
10. 91,29 Brou Grir  Sjedinjene Američke Države Indijanapolis 21. jun 2007.
11 91,28 Tomas Reler  Nemačka Turku 29. jun 2016.

Lista najboljih rezultata u bacanju koplja za žene[uredi]

Ovo je lista atletičarki, koje su bacale koplje preko 67,50 metara, sa stanjem na dan 8. septembar 2016. (Napomena: većina atletičara je po nekoliko puta prebacila ovu dužinu, a prikazan je samo najbolji rezultat.) [2]

Plasman Rezultat Takmičar Zemlja Mesto Datum
1. 72,28 Barbora Špotakova  Češka Štutgart 21. avgust 2008.
2. 71,90 Marija Abakumova  Rusija Tegu 2. septembar 2011.
3. 71,70 Osleidus Menendez  Kuba Helsinki 14. avgust 2005.
4. 70,20 Kristina Obergolf  Nemačka Minhen 23. jun 2007.
5. 69,48 Trine Hatestad  Norveška Oslo 28. jul 2000.
6. 69,35 Sunet Viljun  Južnoafrička Republika Njujork, SAD 9. jun 2012.
7. 68,34 Štefi Nerijus  Nemačka Elstal 31. avgust 2008.
8. 67,69 Katarina Molitor  Nemačka Peking 30. avgust 2015.
9. 67,67 Sonja Biset  Kuba Salamanka 6. jul 2005.
10. 67,51 Mirela Manjani  Grčka Sidnej 30. septembar 2000.

Istaknuti bacači koplja[uredi]

Bacačica koplja

Žene[uredi]

Muškarci[uredi]

Bacač koplja

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]