Bacanje koplja

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Bacač koplja Mati Jarvinen na Olimpijskim igrama 1932. g.

Bacanje koplja je sportska disciplina u kojoj atletičari zaletom i specifičnim kretanjima pri izbačaju nastoje baciti koplje što dalje. Koplje je prvobitno korišćeno u lovu i ratovanju, a postalo je olimpijski atletski rekvizit još 708. godine p. n. e, kada je uvršteno u olimpijski program pentatlona (petoboja). Koplje je bio napravljeno od maslinovog drveta bacano u dve discipline: bacanje udalj i u metu.

Mnogi crteži na grčkim vazama govore da Grci nisu bacali samo ratnička koplja, nego lakša i kraća, priagođena takmičarskim prilikama. O tehnici bacanja, teško je donositi zaključke, ali se po crtežima može zaključiti da su osnovna kretanja bila slična današnjim. Verovatno su Grci bacali koplje sa uzdignutog mesta, kao i disk. Rezultate koje su postizali (oko 50 metara) nemoguće je upoređivati sa današnjim, jer se ne može utvrditi na tačna dužina, ni težina njihovih kopalja. Osim toga Grci su upotrebnjavali specifične petlje, omče, pomoću kojih su i teža koplja bacali na veće daljine.

Na obnovljenim Letnjim olimpijskim igrama, bacanje koplja je kao takmičarska disciplina uvedena na jubilarnim Olimpijskim međuigrama 1906. u Atini, a u zvanični program na Olimpijskim igrama 1908. u Londonu.

Pravila takmičenja[uredi]

Koplje se baca s određenog zaletišta dugog 33,50 do 36,50 metara. Bacanje se izvodi iza drvenog ili metalnog polukruga poluprečnika 8 metara. Segment je belo obojen u nivou zemljišta, širom 7 cm. Koplje se mora držati za hvatište. Ako koplje ne dotakne zemlju najpre prednjim vrhom, hitac se ne priznaje. Takmičar ne sme ni jednim delom tela dodirnuti polukrug za izbačaj ili paralelne linije koje obeležavaju zaletište pre nego što koplje padne na tlo. Od momenta u kojem se počinje spremati za bacanje do momenta izbačaja koplja, bacač se ne sme potpuno okrenuti leđima polukrugu za izbačaj. Koplje mora biti izbačeno iznad ramena iili iznad gornjeg dela ruke kojom se baca, a ne sme biti izbačenobilo kakvim rotacionim pokretom.

Svaki takmičar ima pravo na tri pokušaja, osmorica (na manjim takmičenjima šestorica) imaju pravo na još tri pokušaja. Nijedan takmičar nema pravo na dodatne pokušaje, ako u prva tri pokušaja nema barem jedan uspeli pokušaj.

Težina koplja za muškarce je 800 grama, a dužina varira od 260 cm do 270 cm, dok dužina koplja za žene iznosi od 220 cm do 230 cm, a težina je 600 grama. Kada je 1984. Uve Hon u Berlinu šokirao javnost hitcem preko 100 metara (104,80), iz bezbednosnih razloga zvaničnici su odlučili da se težite kollja pomeri napred (prema vrhu), što je omogučilo da koplje uvek pada na vrh i smalji tadašnje velike dužina oko 10%. Novi propis stupio na snagu u 1986. u muškoj, a 1999. u ženskoj konkurenciji.

Svetski rekordi[uredi]

Prvi svetski rekord na u bacanju koplja u atletici IAAF (International Association of Athletics Federations – Međunarodna atletska federacija) je priznala 1912. godine. Rekorder je bio Šveđanin Erik Leming (60,64) Trenutni rekord kod muškaraca je 98,48 metara, a postigao ga je Jan Železni iz Češke Republike u Jeni 25. maja 1996. Kod žena rekord drži Barbora Špotakova takođe iz Češke Republike sa 72,28 metra, a postignut je u Štutgartu, 13. septembra 2008.

Rekordi u muškoj konkurenciji[uredi]

(stanje 15. jul 2012)[1]

Svetski rekord Jan Železni Zastava Češke Republike Češka 98,48 Jena, Nemačka 25. maj 1996.
Najbolji rezultat sezone Vitezslav Veseli Zastava Češke Republike Češka 88,11 Oslo, Norveška 6. jul 2012.
Afrički rekord Marijus Korbet Zastava Južnoafričke Republike Južnoafrička Republika 88,75 Kuala Lumpur, Malezija 21. septembar 1998.
Azijski rekord Kazuhiro Mizoguči Zastava Japana Japan 87,60 San Hoze, SAD 27. maj 1989.
Severnoamerički rekord Bro Grir Zastava Sjedinjenih Američkih Država SAD 91,29 Indijanapolis, SAD 21. jun 2007.
Južnoamrički rekord Edgar Bauman Zastava Paragvaja Paragvaj 84,70 San Markos, SAD 17. oktobar 1999.
Evropski rekord Jan Železni Zastava Češke Republike Češka 98,48 Jena, Nemačka 25. maj 1996.
Rekord Okeanije Džerod Banister Zastava Australije Australija 89,02 Brizbejn, Australija 29. februar 2008.
Rekordi Srbije Sejad Krdžalić 83,34 m Beograd Srbija 30. maj 1987.

Rekordi u ženskoj konkurenciji[uredi]

(stanje 15. jul 2012)

Svetski rekord Barbora Špotakova Zastava Češke Republike Češka 72,28 Štutgart, Nemačka 13. septembar 2008
Najbolji rezultat sezone Sunet Viljun Zastava Južnoafričke Republike Južnoafrička Republika 69,35 Njujork, SAD 9. jun 2012.
Afrički rekord Sunet Viljun Zastava Južnoafričke Republike Južnoafrička Republika 69,35 Njujork, SAD 9. jun 2012.
Azijski rekord Lingvei Li Kina Kina 65,11 Peking, Kina 23. jun 2012.
Severoamerički rekord Osleidis Menendez Zastava Kube Kuba 71,70 Helsinki, Finska 14. avgust 2005
Južnoamerički rekord Sabina Moja Zastava Kolumbije Kolumbija 62,62 Gvatemala siti, Gvatemala 12. maj 2002
Evropski rekord Barbora Špotakova Zastava Češke Republike Češka 72,28 Štutgart, Nemačka 13. septembar 2008
Okeanijski rekord Louise Currey Zastava Australije Australija 66,80 Runaway Bay, Australija 5. avgust 2000
Rekord Srbije Tatjana Jelača 60,89 m Sremska Mitrovica Srbija 15. jul 2012.

Lista najboljih rezultata u bacanju koplja za muškarce[uredi]

Ovo je lista atletičara, koji su bacali koplje preko 90,00 metara, sa stanjem na dan 15. jul 2012. (Napomena: većina atletičara je po nekoliko puta prebacila ovu dužinu, a prikazan je samo najbolji rezultat.) [2]

Plasman Rezultat Takmičar Zemlja Mesto Datum
1. 98,48 Jan Železni Zastava Češke Republike Češka Jena 25. maj 1996.
2. 93,09 Aki Parviaien Zastava Finske Finska Kuortane 26. jun 1999.
3. 92,61 Sergej Makarov Zastava Rusije Rusija Šefild 30. jun 2002.
4. 92,60 Rejmond Hešt Zastava Nemačke Nemačka Oslo 21. jul 1995.
5. 91,69 Konstadinos Gacijudis Zastava Grčke Grčka Kuortane 24. jun 2000.
6. 91,59 Andreas Thorkildsen Zastava Norveške Norveška Oslo 2. jun 2006.
7. 91,53 Tero Pitkamaki Zastava Finske Finska Kuortane 26. jun 2005.
8. 91,46 Stiv Bakli Ujedinjeno Kraljevstvo Ujedinjeno Kraljevstvo Okland 25. januar 1992.
9. 91,29 Brou Grir Zastava Sjedinjenih Američkih Država SAD Indijanapolis 21. jun 2007.
10. 90,73 Vadims Vasilevskis Zastava Letonije Letonija Talin 22. jul 2007.
11 90,60 Sepo Reti Zastava Finske Finska Nurmijärvi 20. jul 1992.
12 90,44 Boris Henri Zastava Nemačke Nemačka Linc 9. jul 1997.

Lista najboljih rezultata u bacanju koplja za žene[uredi]

Ovo je lista atletičarki, koje su bacale koplje preko 67,00 metara, sa stanjem na dan 15. jul 2012. (Napomena: većina atletičara je po nekoliko puta prebacila ovu dužinu, a prikazan je samo najbolji rezultat.) [2]

Plasman Rezultat Takmičar Zemlja Mesto Datum
1. 72,28 Barbora Špotakova Zastava Češke Republike Češka Štutgart 21. avgust 2008.
2. 71,90 Marija Abakumova Zastava Rusije Rusija Tegu 2. septembar 2011.
3. 71,70 Osleidus Menendez Zastava Kube Kuba Helsinki 14. avgust 2005.
4. 70,20 Kristina Obergolf Zastava Nemačke Nemačka Minhen 23. jun 2007.
5. 69,48 Trine Hatestad Zastava Norveške Norveška Oslo 28. jul 2000.
6. 69,35 Sunet Viljun Zastava Južnoafričke Republike Južnoafrička Republika Njujork, SAD 9. jun 2012.
7. 68,34 Štefi Nerijus Zastava Nemačke Nemačka Elstal 31. avgust 2008.
8. 67,67 Sonja Biset Zastava Kube Kuba Salamanka 6. jul 2005.
9. 67,51 Mirela Manjani Zastava Grčke Grčka Sidnej 30. septembar 2000.
10. 67,20 Tatjana Šikolenko Zastava Rusije Rusija Monako 18. avgust 2000.

Istaknuti bacači koplja[uredi]

Bacačica koplja

Žene[uredi]

Muškarci[uredi]

Bacač koplja

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :