Bitka za Ivanjicu januara 1944.
| Bitka za Ivanjicu | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Drugog svetskog rata | |||||||
.svg) Položaj Ivanjice u Srbiji. | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
 Nemački Vermaht Bugarska vojska  JVuO |
.svg){kind=small} Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije | ||||||
Bitka za Ivanjicu je vođena januara 1944. godine između partizana sa jedne, i udruženih osovinskih snaga (četnika, Nemaca, Bugara, ljotićevaca, nedićevaca) sa druge strane.
Partizani su nakratko uspeli da oslobode Ivanjicu, ali su intervencijom mnogostruko jačih osovinskih snaga odbijeni. Ivanjica je nakon toga ponovo okupirana, i ostala je pod kontrolom Nemaca do jeseni te godine, kada je konačno oslobođena.
Pozadina[uredi | uredi izvor]
Nakon kapitulacije Italije septembra 1943. snage NOVJ su zaplenile ogromnu količinu naoružanja i naglo ojačale. Od tada pokušavaju da se probiju u Srbiju. Sredinom novembra 1943. godine, delovi Pete krajiške divizije NOVJ su napali delove bugarske 24. divizije i nemačke snage kod Užica.[1] Osovinskim snagama u rasulu četnici su priskočili u pomoć:
Noću, 17/18 ovog meseca oko 21,30 časova, komunisti su jačim snagama napali Bugare i Nemce u Kremnima i posle osmočasovne borbe potpuno razbili oko 1800 Bugara i 200 Nemaca... Bugari se u najvećem neredu i bez oružja povlače za Užice. Beže glavom bez obzira. Tenkove su odvukli za Užice, dok je izgleda bugarska artilerija pala u ruke partizanima. U momentu pisanja ovog izveštaja jedan izvesni deo Bugara, koji se organizovano povlači, vodi borbu sa komunistima u Biosci. Naši delovi stupili su u borbu kod Bioske iz pravca s. Kneževići. Mišljenja sam da će u toku današnjeg dana pasti i Bioska i da će komunisti navaliti za Užice. Ja gde god mogu napadaću. Stanje je vrlo ozbiljno! Kapetan Mitić, presvučen u civilno odelo, viđen je u Užicu sa Nemcima. Posle je u jednom nemačkom automobilu otišao kako kažu za Beograd kamo ga Vi šaljete radi hvatanja neke veze i sporazuma. Ova se vest širi naglo.[2]
— Izveštaj komandanta Zlatiborskog korpusa od 18. novembra 1943. Draži Mihailoviću o borbama četnika i nemačkih i bugarskih jedinica protiv NOVJ
Tok bitke[uredi | uredi izvor]
10. januara 1944. godine David Simović, komandant četničke Dragačevske brigade, javlja generalu Draži Mihailoviću da su partizani zauzeli Ivanjicu:
Komunisti juče u 18 časova zauzeli Ivanjicu. Ima ih oko 2000. Ja sam na južnoj granici sreza prema Ivanjici. Molim da Rajkoviću naredite da dođe u pomoć.[3]
11. januara 1944. godine Nikola Kalabić javlja Draži da su četnici, Nemci i Bugari sa tenkovima ušli u Ivanjicu:
Nemci i Bugari uz pomoć četnika ušli u Ivanjicu, a tenkovi produžili dalje. Komunisti otstupaju u pravcu Javor — Kušići. Od naših u borbi Kalait i Marković.[3]
13. januara 1944. Jevrem Simić javlja Draži o borbama protiv partizana zajedno sa Nedićevom stražom i Nemcima:
U Velikoj Ivanči grupa crvenih oko 300 opkoljena od Rasovih trupa i straže. Borba se čuje i oko Aranđelovca. Rezultat još ne znam. Telefonom javljeno: Oko Arilja i Ivanjice ogorčene borbe, učestvuju i švapski tenkovi. Ovi i našima dali municiju za borbu.[3]
Dana 13. januara Draža naređuje svojim komandantima (Miloš Marković, komandant Požeškog korpusa, David Simović, komandant Dragačevske brigade, Radoslav Cvetić, komandant Javorskog korpusa, Vojislav Lukačević, komandant Starog Rasa) da unište partizane u okolini Ivanjice:
Preduzeti hitnu koncentričnu akciju za uništenje komunističkih snaga u oblasti Ivanjice i Javora.[3]
Dana 13. januara 1944. Predrag Raković raportira Draži da Nemci očekuju od četnika i Bugara da likvidiraju partizane:
Primio sam sva Vaša naređenja za prikupljanje snaga za dejstvo prema Ivanjici protivu komunista... Partizani tamo imaju ukupno oko 3000 ljudi. Odlično naoružani sa dosta municije. Od okupatora: Nemaca vrlo malo sa 5 tenkova, a Bugara 1000. Nemci ne nameravaju da dovedu u ovu oblast jače snage za borbu, jer su radi da ove partizane likvidiraju sa Bugarima, srpskom državnom stražom i da im pomognu četnici D. M.[4]
14. januara 1944. godine Nikola Kalabić javlja Draži se Bugari i četnici bore protiv partizana, a Ivanjica je uništena od artiljerije:
2700 Bugara otišlo na položaj prema partizanima. Sada se na položaju nalaze snage četničke i poljske straže... Ivanjica je stradala od artiljerije i građanstvo je prilično stradalo. Komunisti oterali i pobili 5 Nemaca iz feldžandarmerije. Pored toga oterali jednog pomorskog kapetana, apotekara i nešto poljske straže.[4]
16. januara 1944. Nikola Kalabić izveštava Dražu Mihailovića da udružene osovinske snage vode borbu protiv partizana:
Na Javoru kod Kušića i Katića još se vodi borba između komunista s jedne i četnika, poljske straže, Nemaca i Bugara s druge strane.[4]
Posledice[uredi | uredi izvor]
Tokom ove bitke, šef britanske misije general Čarls Daglas Armstrong je shvatio šta se zaista dešava, o čemu je obavestio Dražu Mihailovića:
Sledio sam Cvetića do Negbine, ali Cvetić je bio više za napad. Nisam video da su komunisti napali četnike. Nisam video ništa strašno. Nema zapaljenih sela. Jasno je da su partizani napali osovinu u Ivanjici i posle su partizani bili gonjeni. Tačno je da četnici, Nemci i Bugari napadaju partizane blizu Zlatibora. Niži Cvetićevi oficiri zaboravljaju Nemce i mesto Nemaca oni misle da su partizani neprijatelji. Molim da gospodin Ministar naredi da se odmah potpukovnik Keserović i Major Cvetić vrate za napad na pruge prema direktivama.[5]
— general Čarls Daglas Armstrong
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Oslobodilački rat, knj. 1, pp. 627.
- ^ htm Izveštaj komandanta Zlatiborskog korpusa od 18. novembra 1943. Draži Mihailoviću o borbama četnika i nemačkih i bugarskih jedinica protiv NOVJ kod Kremana[mrtva veza]
- ^ a b v g ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XIV, KNJIGA 3
- ^ a b v ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XIV, KNJIGA 3
- ^ ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XIV, KNJIGA 3