Diktatura pukovnika

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Grčka vojna hunta (19671974), poznatija i pod imenima Režim pukovnika (grč. Το καθεστώς των Συνταγματαρχών) i u Grčkoj Diktatura (grč. Η Δικτατορία) ili Sedam godina (grč. Η Επταετία) odnosi se na seriju desničarskih vlada koje su u tih 7 godina vladale Grčkom. Razdoblje diktature trajalo je od 21. aprila 1967. godine, pa do 23. jula 1974. godine.

Vojna hunta bila je odraz preko 30 godina podeljenosti Grka i politike u državi. Iako su je tokom Drugog svetskog rata nacisti okupirali, od 1944. do 1949. godine trajao je građanski rat između monarhističkih snaga (pristalica kralja i diktature) s jedne strane, te komunističkih gerilaca s druge strane. Na Grčku je snažno uticala i Trumanova doktrina.

Nakon kraja građanskog rata, kralj se vratio na vlast, ali situacija se nije smirila.

Rano ujutru, 21. aprila 1967. godine samo nekoliko nedelja pre izbora za novu vladu, tenkovi su izašli na ulice Atine. Vođa puča bio je brigadir Stilijanos Patakos, a uz njega su bili i pukovnici Jorgos Papadopulos i Nikolaos Makerezos.[1] Članova hunte na kraju je bilo pet. Valja naglasiti da je tokom vladavine hunte preko 10.000 ljudi uhapšeno.[2] Ljudi su zatvarani po sumnjom za levičarsku političku ideologiju. Pravoslavlje je široko isticano i slavljeno. Kako su godine prolazile, vojska je postajala sve omraženija. Kralj je pokušao da sruši huntu, ali nije uspeo pa je pobegao 1967. godine, a nakon pada hunte, monarhija je ukinuta referendumom iz 1973. godine. Huntu je tokom vladavine obilato finansirala vlada SAD kako bi bila efikasan „bedem zaštite protiv širenja komunizma“.

Jedan od njenih najgorih poteza bilo je krvavo gušenje ustanka na atinskoj Politehničkoj školi 17. novembra 1973. godine. Svrgnuli su kiparskog predsednika, arhiepiskopa Makariosa, a bili su i na rubu otvorenog rata sa Turskom. Pad hunte dogodio se 23. jula 1974. godine kada je tada slabo poznati general Fedon Gizikis poslao tenkove na ulice Atine i Soluna. Godinu kasnije predao je vlast građanskim političarima.

Januara 1975. godine, članovi hunte su uhapšeni i protiv njih je pokrenut sudski proces u avgustu.[3] Isprva su Papadopulos, Makarezos i Joanides osuđeni na smrt, ali je kazna preinačena na doživotnu robiju. Pokušaj amnestije 1990. godine nije uspeo zbog masovnih demonstracija konzervativaca, socijalista i komunista.[4]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ American/World History 1967-1968
  2. ^ Daniele 2005, str. 220-223
  3. ^ The Colonels on Trial Time Magazine. Pristupljeno 26. 4. 2013.
  4. ^ Greece Cancels Plan to Pardon Ex-Junta Members Time Magazine 31 December 1990. Pristupljeno 26. 4. 2013.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Daniele, Ganser (2005). NATO's Secret Armies: Operation GLADIO and Terrorism in Western Europe. str. 220—223. ISBN 978-0-7146-5607-6.