Kajkavski jezik

Kajkavski jezik (takođe kajkavica, kajkavština; ISO 639-3: kjv), takođe klasifikovan i kao kajkavsko narečje bivšeg srpskohrvatskog jezika, danas se smatra posebnim južnoslovenskim jezikom, koji je počevši od 12. januara 2015. godine priznat kao takav od strane Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO), u čijoj je klasifikaciji dobio status istorijskog jezika. Govori se na širem području Zagreba, odnosno na području današnjeg Hrvatskog Zagorja (nekadašnja Gornja Slavonija), zatim u oblasti Međimurja, kao i u nekim mestima u Mađarskoj i Austriji. Najstariji slojevi kajkavskog jezika, odnosno narečja sežu u doba ranog srednjeg veka.

Istorija

Za više informacija pogledajte: Istorija Slavonije, Panonski Sloveni i Etnički Slavonci

Današnji prostorni opseg kajkavskog jezika, odnosno narečja

Rasprostranjenost kajkavskog narečja pre migracija iz 16. veka (prema Josipu Lisac)

Opisni naziv "kajkavski jezik" nastao je od savremenog strukovnog, odnosno lingvističkog naziva za kajkavsko narečje, koji je skovan u 19. veku na osnovu upitne zamenice kaj, karakteristične za pomenuto narečje. Današnji govornici ovog narečja, odnosno jezika izjašnjavaju se kao Hrvati, što nije bio slučaj u ranijim vremenima, pošto se pojam Hrvatske proširio na kajkavsko područje tek u razdoblju od 16. do 18. veka, a sve do tada čitava kajkavska oblast se računala u "staru" Slavoniju, koja je takođe nazivana i Gornjom Slavonijom. Tokom čitavog srednjovekovnog i ranog novovekovnog razdoblja, stanovnici tadašnje Banovine Slavonije i njenih županija (zagrebačke, križevačke i varaždinske), bili su etnički Slavonci (arh. Slovinci), koji su svoj jezik nazivali slavonskim (end. slovinski ili jednostavno slovenski). Taj naziv se sve do 18. veka koristio za imenovanje jezika na kome su stvarali istaknuti slavonski autori, koji su za sobom ostavili znamenita književna i stručna dela.

Najstariji slojevi današnjeg kajkavskog, odnosno staroslavonskog jezika sežu u vreme doseljavanja Južnih Slovena na područje razorene poznorimske provincije Panonije Savije (lat. Pannonia Savia). Словенско становништво које се доселило на то подручје припадало је јужном огранку Панонских Словена, чији је северни огранак био настањен у областима прекодравске, односно северне Паноније. Током средњовековног раздобља, северни део Панонских Словена је највећим делом мађаризован, а трагови њихове племенске и језичке посебности остали су очувани у културном и лингвистичком наслеђу становништва Панонске низије. За разлику од њих, јужни део Панонских Словена (средњовековни Славонци), успео је да очува своју народну и језичку посебност, коју је изгубио тек током раног нововековног раздобља, када је стара, односно горња Славонија потпала под удар хрватизације. Тај процес је добио на замаху током 18. века, када је стара (горња) Славонија преименована у (северну) Хрватску, чиме је створена основа за постепено укључивање кајкавског језичког подручја у оквире хрватског језика.

Иако су лингвисти већ током 19. века били свесни да се језик кајкавских Хрвата суштински разликује од језика осталих Хрвата (и Срба), ово наречје је из етнополитичких разлога укључено у склоп новоствореног српскохрватског књижевног језика. Након стварања Југославије (1918) ово наречје је сматрано својеврсним "мостом" између српскохрватског и словеначког језика, са којим кајкавско наречје дели многе заједничке особине.

Класификација кајкавског језика, односно наречја и данас је предмет не само лингвистичких расправа, већ и етнополитичких спорова. Иако је овај језик 2015. године добио међународно признање, хрватска лингвистика га и даље рачуна као наречје хрватског језика, што са етнополитичког становишта није спорно, пошто се његови говорници, односно кајкавци у етничком смислу изјашњавају као Хрвати.

Галерија

• 
  Кајкавски у Хрватској данас
• 
  Кајкавски у Хрватској данас

Види још

• Српскохрватски језик
• Хрватски језик
• Словеначки језик
• Наречје
• Славонија
• Бановина Славонија
• Етнички Славонци
• Панонски Словени
• Посавска кнежевина
• Хрватизација

Литература

• Gračanin, Hrvoje (2008). „Slaveni u ranosrednjovjekovnoj južnoj Panoniji”. Scrinia Slavonica. 8: 13—54. 
• Gračanin, Hrvoje (2010). „Zagrebačko područje u kasnoj antici i ranom srednjovjekovlju”. Vjesnik Arheološkog muzeja u Zagrebu. 43 (1): 143—151. 
• Gračanin, Hrvoje (2011). Južna Panonija u kasnoj antici i ranom srednjovjekovlju (od konca 4. do konca 11. stoljeća). Zagreb: Plejada. 
• Zajc, Marko (2008). Gdje slovensko prestaje, a hrvatsko počinje: Slovensko-hrvatska granica u 19. i početkom 20. stoljeća. Zagreb: Srednja Europa. 
• Ивић, Павле (1956). Дијалектологија српскохрватског језика: Увод и штокавско наречје (1. изд.). Нови Сад: Матица српска. 
• Ивић, Павле (1991). Из историје српскохрватског језика. Ниш: Просвета. 
• Kordić, Snježana (2010). Jezik i nacionalizam (PDF). Zagreb: Durieux. 
• Ljubljanović, Srećko (2012). „Kajkavski jezični talog u srednjovjekovnoj Hrvatskoj”. Kaj: Časopis za književnost, umjetnost i kulturu. 45 (6): 123—144. 
• Okuka, Miloš (2008). Srpski dijalekti. Zagreb: Prosvjeta. 
• Petrić, Hrvoje (2007). „Tko su "Slovenci" ili Slavonci u Hrvatsko-slavonskoj Vojnoj krajini tijekom 17. stoljeća”. Radovi Zavoda za hrvatsku povijest. 39: 23—38. 
• Petrić, Hrvoje (2009). „O Kranjcima i "Slovencima" ili Slavoncima (Slovincima) u Križevačkoj županiji te Varaždinskom generalatu od kraja 16. do početka 18. stoljeća”. Cris: Časopis Povijesnog društva Križevci. 11: 30—47. 
• Petrić, Hrvoje (2012). Pogranična društva i okoliš: Varaždinski generalat i Križevačka županija u 17. stoljeću. Zagreb: Meridijani. 
• Richards, Ronald O. (2003). The Pannonian Slavic Dialect of the Common Slavic Proto-language: The View from Old Hungarian. Los Angeles: University of California. 
• Fine, John Van Antwerp Jr. (2005). When Ethnicity did not Matter in the Balkans: A Study of Identity in Pre-Nationalist Croatia, Dalmatia, and Slavonia in the Medieval and Early-Modern Periods. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press. 

Спољашње везе

• O Kajkavskemu jeziku Архивирано на сајту Wayback Machine (22. januar 2019)
• Terra Kajkaviana Magica Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. januar 2019)