Легањ

Ovaj članak je dobar. Kliknite ovde za više informacija.
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Leganj
Oglašavanje mužjaka
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Životinje
Tip:
Hordati
Klasa:
Ptice
Red:
Pomrakuše
Porodica:
Legnjevi
Rod:
Caprimulgus
Vrsta:
C. europaeus
Binomno ime
Caprimulgus europaeus
Rasprostranjenje legnja
       Rasprostranjenje tokom sezone gnežđenja
       Zimski gost
Mapa rasprostranjenja nije najtačnija. Većina ptica zimu provodi u istočnoj Africi.

Leganj, pomrakuša, prileguša, prilegalo, poleguša, kozodoj, noćna lasta ili zvonac[2] (lat. Caprimulgus europaeus), vrsta je krepuskularne (aktivna u sumrak) i noćne ptice iz familije legnjeva, koja se gnezdi širom Evrope i umerene Azije. Latinsko ime roda se odnosi na stari mit o ovoj ptici kao noćnoj životinji koja sisa koze i izaziva prestanak produkcije mleka. Postoji šest podvrsta koje imaju klinastu distribuciju, koja se ogleda u smanjenju veličine tela i svetlijoj obojenosti perja idući ka istoku areala rasprostranjenja. Sve populacije su migratorne i zimu provode u subsaharskoj Africi. Njegovo kriptično (kamuflažno) obojeno perje omogućava mu odličnu zaštitu tokom dana, kada je ptica praktično neprimetna dok leži nepomično na zemlji ili grani. Kod mužjaka u letu se mogu videti bele fleke po krilima i repu.

Naseljava suva, otvorena staništa sa proređenim stablima i malim žbunovima, kao što su vresišta, šumski proredi ili tek posađena šuma. Mužjak legnja prvi dolazi na teritoriju gnežđenja i kreće sa karakterističnim oglašavanjem, koji neistreniranom uhu zvuči kao žaba. On obilazi teritoriju i tera konkurente karakterističnim zvukom koji pravi udarajući krila o telo. Udaranje krilima se može čuti prilikom spiralnog leta udvaranja mužjaka u prisustvu ženke. Ova vrsta ne gradi gnezdo, već jaja (najčešće dva) polaže direktno na zemlju. Inkubacija traje 17—21 dan, a braon paperjasti mladunci stasavaju za 16—17 dana.

Leganj se hrani širokim spektrom letećih insekata koje lovi u letu. Love pomoću čula vida, prepoznajući siluete insekata u mraku. Ima relativno velike oči sa reflektivnim slojem („svetleće oči”, koji poboljšava noćni vid. Pretpostavlja se da se ne oslanja na čulo sluha u pronalasku insekata i ne koristi eholokaciju. Pije vodu i kupa se u letu. Iako određene vrste parazitiraju na njemu i lovina je nekim grabljivicama, najveća pretnja po legnja su gubitak staništa, uznemiravanje i smanjenje broja insekata zbog upotrebe pesticida. Bez obzira na opadajući populacioni trend, velika brojnost i širok areal rasprostranjenja su glavni razlog zbog koga je Internacionalna Unija za Zaštitu Prirode dala status najmanje ugrožen ovoj vrsti.

Taksonomija[uredi | uredi izvor]

Legnjevi (lat. Caprimulgidae) predstavljaju veliku familiju ptica, uglavnom aktivnih noću i hrane se isključivo insektima. Najveći i najrašireniji rod je Caprimulgus, koji ima karakteristične „dlake” oko usta, dugačka zašiljena krila, češljolike kandže na srednjim prstima stopala i kriptično obojeno perje. Mužjak, a ponekad i ženka, ima bele fleke po perima krila i repa. U okviru roda, leganj formira supervrstu sa crvenovratim i tamnim legnjem, afričkim vrstama sa sličnim oglašavanjem.[3][4] Zamenjen je na istoku indijskim legnjem koji naseljava slična staništa.[5]

Legnja je prvi opisao Line u njegovom 10. izdanju Systema naturae iz 1758. godine pod istim nazivom koji i sada nosi.[6] Ime roda Caprimulgus dolazi od latinske reči capra, „koza dadinja” i glagola mulgere, što znači „musti”, a sve to iz mita da ova ptica sisa mleko kozama,[7] dok specijski deo imena, europaeus, dolazi od geografske odrednice rasprostranjenja vrste „evropski”.[8]

Podvrste[uredi | uredi izvor]

Postoji šest priznatih podvrsta, mada su razlike uglavnom zbog klinalne distribucije morfoloških karakteristika, gde su ptice manje i svetlije idući ka istoku areala rasprostranjenja, a mužjaci sa većim belim mrljama na perima krila. Prelazni oblici podvrsta se javljaju na mestima preklapanja areala rasprostranjenja podvrsta.[4][5]

Podvrste
Podvrste Legator[5] Areal gnežđenja[5] Napomene[4]
C. e. europaeus Linnaeus, 1758 Širom severne i centralne Evrope i severa srednje Azije Nominalna podvrsta
C. e. meridionalis Hartert, 1896 Severozapadna Afrika i južna Evropa do Kaspijskog mora Manji, svetliji i sivlji od nominalnog, sa većim belim tufnama na perima krila
C. e. sarudnyi Hartert, 1912 Od Kazahstana do Kirgistana Varijabilan zbog ukrštanja sa ostalim okolnim podvrstama, ali generalno svetliji sa većim belim tufnama
C. e. unwini Hume, 1871 Od Iraka i Irana do Uzbekistana Hjumov leganj; svetliji, sivlji, običniji od nominalnog i često ima bele mrlje po guši
C. e. plumipes Przewalski, 1876 Severozapadna Kina i zapadna Mongolija Svetliji, boje svetlijeg peska sa velikim belim tufnama na perima krila i repa
C. e. dementievi Stegmann, 1949 Severoistočna Mongolija Vrlo slabo poznata svetlija i sivlja forma

Ima slabo fosilnih nalaza ove vrste, ali je najverovatnije da su te slabo definisane podvrste nastale sa povećanjem globalne temperature pre oko 10.000 godina. Samo jedan fosilni nalaz vrste je datiran na kasni eocen.[9]

Opis[uredi | uredi izvor]

Mlada ptica sa otvorenim ustima u prisustvu opasnosti[10]

Leganj je 24,5–28 centimetara dugačka ptica, sa rasponom krila u rasponu 52–59 centimetara. Mužjak teži od 51 do 101 grama, dok je ženka 67–95 grama teška.[5][11] Odrasla jedinka nominalne podvrste ima sivkasto-braon pokrovno perje sa tamnim prugicama, sa bež okovratnikom i belim „brkovima”. Zatvorena krila su siva sa braon tačkicama, dok je donje perje sivkasto-bran, sa braon ispruganošću i tačkicama bež boje. Kljun i iris su crne boje, dok su noge i stopala braon boje.[5]

Letenje dugačkim krilima je beščujno zbog perja koje je prekriveno sitnim „dlačicama” (kao kod sova), koje ublažavaju sečenje vazduha i smanjuju trenje, a samim tim leganj ne pravi nikakav zvuk.[11] Pol ptice u letu se može prepoznati po belim flekama kod mužjaka koje se javljaju na trima primarnim letnim perima i na vrhovima spoljašnjih pera repa, dok bele fleke odsustvuju kod ženke.[5] Ptići imaju braon paperje i svetlije braon perje, a poodrasli mladunci su jako slični ženkama. Odrasle ptice se mitare od juna pa nadalje po prestanku gnežđenja, a po potrebi prestaju sa mitarenjem u seobi, dok repna perja menjaju tek kada stignu do zimovališta. Mitarenje je gotovo između januara i marta. Jednogodišnje ptice imaju sličnu strategiju zamene perja kao i odrasli, sem ako nisu iz kasnih polega, kod kojih se ceo proces mitarenja dešava u Africi.[4]

Druge vrste legnjeva se sreću na mestima između gnezdećeg i zimovališnog areala rasprostranjenja legnja. Crvenovrati leganj se gnezdi na Pirinejskom poluostrvu i severozapadnoj Africi. Ovo je veća, sivlja i vrsta sa dužim krilima od običnog legnja, sa većim bež obojenim okovratnikom i izraženijim belim mrljama na perima krila i repa.[12] Simpatrija sa crvenovratim i tamnim legnjem je česta pojava tokom zimskih meseci. Obe vrste imaju izraženije okovratnike i istačkanost na krilima. Tamni leganj je dosta tamniji od svog evropskog srodnika.[4] Uzimajući u obzir njihovu noćnu aktivnost, kriptičnu obojenost i težinu opažanja, opažanje legnja je više „stvar sreće negoli iskustva i znanja”.[13]

Oglašavanje[uredi | uredi izvor]

Oglašavanje legnja se sastoji od kreštavih trilera, koji mogu trajati i do 10 minuta sa povremenim promenama brzine i visine zvuka. Najčešće se oglašava sa grane, pri čemu se mužjak pomera po svojoj teritoriji i peva sa većeg broja mesta. Oglašava se češće u sumrak i svitanje negoli tokom noći, a smanjenje učestalosti oglašavanja se dešava tokom dana sa lošim vremenom. Oglašavanje se završava dubokim klepetanjem ili udaranjem krilima o telo, što možda ukazuje na približavanje ženke. Ptice koje migriraju ili su na zimovanju se ponekad oglašavaju.[4] Individualni mužjaci se mogu identifikovati usled postojanja razlike u frekvenciji oglašavanja svakog mužjaka.[14] Čak i pevajući mužjak se teško može locirati, jer je jako teško videti ptice po mraku, a pesma je trbuhozbornog kvaliteta kako mužjak okreće glavu. Pesma se lako čuje sa 200 mestara daljine, a može se pod dobrim vremenskim ulovima čuti do 600 metara. Lako se može pomešati sa oglašavanjem rovca.[13]

Ženka se ne oglašava, mada u letu oba pola ispuštaju kratke kuik, kuik zvuke, koji se takođe mogu čuti kada su napadnuti od strane predatora. Druga oglašavanja su varijacije oštrog čuk kada je uznemiren, šištanje kada je adult uhvaćen ili mladunac uznemiren, ali takođe i uak, uak, uak, prigušeno oak, oak i žamor koji se može čuti na gnezdu.[4] Veliki mladi imaju preteći performans, tako što su im usta široko otvorena sa glasnim šištećim oglašavanjem.[10]

Distribucija i stanište[uredi | uredi izvor]

Vresišta su im omiljena staništa

Naseljava čitavu Evropu bez krajnjeg severa, odnosno između 65° i 35° severne geografske širine.[15] Areal gnežđenja legnja kreće od severa Evrope oko 64° severne geografske širine, a u Aziji od 60° geografske širine na istoku do Bajkalskog jezera i istočne Mongolije. Južne granice areala gnežđenja su sever Afrike, Irak, Iran do severozapadnih Himajala.[4] Bivša je gnezdarica Libana i Sirije.[13]

Sve populacije su migratorne i većina ptica zimuje u Africi južno od Sahare, a postoje i podaci o zimovališnim pticama iz Pakistana, Maroka i Izraela. Migracija se odvija najčešće u toku noći, pojedinačno ili u manjim grupama do dvadeset ptica. Gnezdeće ptice Evrope, Mediterana i severne Afrike migriraju preko Bliskog istoka i istočne Afrike.[4][13] Neke azijske ptice prelaze i do 100° severne istočne širine na svojim putovanjima.[13] Većina ptica zimuje u istočnoj ili jugoistočnoj Africi,[4] mada su neke evropske ptice skoro otkrivene u Demokratskoj Republici Kongo. Pretpostavlja se da su većina zimovališnih ptica u zapadnoj Africi pripadnici podvrste C. e. meridionalis. Glavni deo jesenje migracije kreće u avgustu i septembru, a na gnezdilišta se vraćaju u maju.[5] Nedavni podaci o praćenju otkrili su da leganj ima migratornu petlju iz zapadne Evrope u subekvatorijalnu Afriku gde mora preći nekoliko ekoloških barijera (Sredozemno more, Sahara i centralnoafrička tropska kišna šuma). Leganj koristi slične stranice za zaustavljanje i okrepljenje kao i druge evropske migratorne vrste ptica.[16] Lutalice se pojavljuju u Irskoj, Farskim ostrvima, Sejšelima,[1] Azorskim ostrvima, Madeiri i Kanarskim ostrvima.[4]

Leganj je ptica suvih, otvorenih staništa sa pojedinačnim stablima i niskim žbunjem, kao što su vresišta, gaženim travnatim površinama, pustarama, šumskim proredima ili krčevinama ili tek posađenim šumama. Za vreme gnežđenja izbegava mesta bez šumskog prekrivača ili gusto sađene šume, gradove, planine i njive, ali se često hrani iznad vodenih površina, kultivisanih površina ili bašta. Tokom zime se sreće na širokom spektru otvorenih staništa, od staništa pod akacijom i stepom, do peščara i visokoplaninskih delova. Postoji nalaz sa 2.800 nadmorske visine u sezoni gnežđenja i 5.000 metara nadmorske visine tokom zimovanja.[4]

U Srbiji je redovna gnezdarica, odnosno selica, ali svugde malobrojna. Najčešći je u Deliblatskoj i Subotičkoj peščari, gde naseljava sledeće tipove staništa: peščare i slatine, a u drugim delovima Srbije naseljava i visokoplaninske goleti, obrasle kamenjare i kamenjare do 900 m. Kod nas se populacija smatra stabilnom.[15]

Ponašanje[uredi | uredi izvor]

Odmara se na grani

Leganj je krepuskularna i noćna ptica. Tokom dana se odmara na zemlji, na delimično zasenčenim površinama ili sedi nepomično na štrčećoj ili niskoj grani. Kriptična obojenost čini ga skoro nevidljivim, pa ga je teško uočiti. Ptice koje su na zemlji i ne u senci se znaju okrenuti licem ka suncu i time smanjuju senku koju pravi njihovo telo.[4][17] Ako se oseti ugroženim, leganj pribija telo više zemlji (spljoštava telo) i zatvara oči, a odleće samo ako se opasnost približi na dva do pet metara. Može se oglašavati ili lupati krilima dok odleće i sleće na oko 40 metara od mesta sa koga je podignut. Na zimovalištima se takođe odmara na zemlji ili na granama do 20 metara visine. Kako na gnezdilištima, tako i na zimovalištima, uvek bira isto mesto za odmor na kome može ostati i nekoliko nedelja, a promeniće ga jedino ako je njegovo odmaralište otkriveno od strane predatora.[18]

Poput drugih vrsta legnjeva, sedi na putevima ili stazama tokom noći ili će lebdeti kao način patroliranja teritorije od velikih uljeza kao što su jeleni i čovek. Može biti uznemiravan od strane drugih ptica tokom dana ili slepih miševa i drugih vrsta legnjeva ili šumske šljuke tokom noći. Sove i drugi predatori (lisice) oba partnera tokom gnežđenja teraju sa teritorije.[4] Kao i druge ptice letačice, kao što su čiope i laste, i leganj se ponekad bućne ne bi li se okupao.[19] Ima jedinstvenu rožnu strukturu na noktu srednjeg prsta stopala koje služi za doterivanje i verovatno otklanjanje parazita.[3]

Tokom hladnih ili nepovoljnih dana za lov, nekoliko vrsta legnjeva može usporiti metabolizam i preći neki oblik letargije,[20] što je posebno izraženo kod američkog belogrlog legnja koji može biti u hibernaciji par nedelja.[21]

Gnežđenje[uredi | uredi izvor]

Gnezdo sa dva jaja u Turskoj
Jaje iz muzejske kolekcije

Gnežđenje je obično od kraja maja do avgusta, ali može biti značajno ranije u severozapadnoj Africi ili zapadnom Pakistanu. Mužjaci se vraćaju oko dve nedelje pre ženki i uspostavljaju teritorije kojima patroliraju na krilima koja se drže u V-obliku i raširenog repa, terajući konkurente oglašavanjem i lupanjem krilima o telo. Borbe mužjaka se mogu događati u letu ili na zemlji. Mužjački svadbeni let uključuje sličan položaj krila i repa sa čestim lupanjem krila, prateći ženku u spiralnom letu. Ako ona pristane, on nastavlja sa grgutanjem i treperenjem dok ženka ne raširi krila i rep, što je znak da je spremna za kopulaciju. Parenje se najčešće dešava na nekoj uzvišenoj grani negoli na zemlji. Na dobrim staništima može biti i do 20 parova na kilometar kvadratni površine.[4]

Leganj je monogamna vrsta. Ne pravi gnezdo, već dva jaja polaže direktno na zemlji između rastinja ili drveća ili korenova stabala, mada se mogu naći i ispod žbunova. Gnezdilište može biti gola zemlja, opalo lišće ili četine četinara i upotrebljava se nekoliko godina. U gnezdu se najčešće nalazi jedno ili dva ovalna jaja, retko bez šara, a najčešće sa šarama braon i sive boje.[5] Srednja veličina jaja se kreće oko 32x22 milimetara i teška su oko 8,4 grama, od kojih je 6% ljuska.[22]

Nekoliko vrsta legnjeva je poznato po tome da jaja polažu dve nedelje pred pun mesec, što je najverovatnije povezano sa time da se insekti lakše love kako se veličina meseca i svetla povećava.[23] Studija koja je posebno razmatrala legnja pokazala je da je faza Meseca glavni faktor za polaganje jaja u junu, ali ne i za ranije gnezdeće ptice.[24] To znači da se i kasniji parovi oslanjaju na Mesec i njegove faze u gnežđenju.[25]

Jaja se polažu u rastojanju od 36 do 48 sati, a inkubira ih najčešće ženka i počinje po prvom položenom jajetu. Mužjak može inkubirati jaja na kratke periode, posebno oko zore ili sumraka, ali danju se najčešće odmara, ponekad van svoje teritorije ili blizu drugih mužjaka. Ako je žena uznemirena u toku ležanja na jajima, ona trči ili maše krilima i tako glumi povredu dok ne odvuče pažnju uljeza od gnezda. Može i jaja premestiti na kratku udaljenost svojim kljunom. Inkubacija traje 17—21 dan. Prekocijalni pilići su mobilni kada se izlegnu, ali roditelji leže na njima da bi ih zagrejali. Odrastaju (dobijaju adulta pera) za 16–17 dana i postaju nezavisni od roditelja 32 dana nakon izleganja. Drugo leglo mogu podići samo parovi sa ranijim početkom gnežđenja, a u tom slučaju ženka napušta prve mladunce nekoliko dana pre nego što dobiju letna pera, gde se mužjak stara o tim mladuncima i asistira oko drugog legla. Oba roditelja hrane mlade kuglicama insekata koji se ili ubacuju u usta mladunaca ili ih oni vade iz otvorenog kljuna roditelja.[4]

Polezi koji propadaju to čine tokom inkubacije. Jedna engleska studija pokazala je da je samo 14,5% jaja preživelo izleganje, ali kada je ta faza postignuta, šanse za dalji uspeh su bile visoke.[26] Leganj kreće sa gnežđenjem kada je star godinu dana i obično živi četiri godine. Godišnja stopa preživljavanja odraslih je 70%, a za mlade ptice ista nije poznata. Maksimalna poznata starost u prirodi je više 12 godina.[22]

Ishrana[uredi | uredi izvor]

Sedi na drvetu

Leganj se hrani širokim spektrom letećih insekata, uključujući moljce, tvrdokrilce, bogomoljke, viline konjice, bubašvabe i mušice, dok kupe i svice konzumira sa vegetacije. Koristi pesak da bi pomogao varenje svog plena, ali i bilo kog drugog biljnog materijala i neletećih beskičmenjaka koji su konzumirani nehotično prilikom lova. Za mlade ptice je poznato je da jedu svoj feces.[4]

Leganj lovi preko otvorenih staništa i šumskih krčevina i ivica i privlače ga insekti koji se koncentrišu oko veštačkih svetala, u blizini farmi životinja ili preko stajaćih jezera. Obično se hrani noću, ali povremeno izlazi danju. Noću traga za insektima lakim zavojitim letom ili lovi mušice sa mesta na kome sedi. Retko uzima plen sa zemlje. Vodu pije bacanjem na površinu vode dok leti.[5] Leganj odlazi u proseku 3,1 km od mesta gnežđenja u potrazi za hranom.[27] Migrating birds live off their fat reserves.[4]

Dlačice oko usta im pomažu u ishrani

Leganj lovi pomoću čula vida, prepoznajući siluete svog plena na noćnom nebu. On ima tendenciju da hvata plen sa mesta na kome sedi ili neprekidno da leti u mračnim noćima kada se plen teže vidi.[24] Frekvencija lova se smanjuje kako mrak postaje intenzivniji.[18] Iako ima mali kljun, usta se mogu otvoriti vrlo široko tokom lova na insekte.[28] Ima dugačke, osetljive dlačice oko kljuna kojima oseća ili usmerava insekte u usta.[3] Nesvareni delovi insekata, poput hitinskog egzoskeleta se sakupljaju u stomaku i izbacuju u obliku gvalica (izbljuvak).[18]

Leganj ima relativno krupne oči sa tapetum lucidum-om (reflektivni sloj ispod retine oka) koja svetle pod direktnim osvetljenjem i pomažu u viđenju tokom mračnih noći.[29] Retina noćnih ptica, poput legnja, adaptirana je na viđenje pod vrlo niskom svetlosnim uslovima i imaju veći broj štapićastih ćelija i mnogo manje čepićastih ćelija u poređenju sa retinom dnevnih ptica.[30] Ova adaptacija favorizuje dobar noćni vid na račun prepoznavanja boja.[31] Kod mnogih dnevnih ptica, svetlost prolazi kroz obojene uljane kapi u čepićastim ćelijama što poboljšava prepoznavanje boja.[19] Kod legnja, koji ima mali broj čepića sa malo ili bez uljanih kapi, prepoznavanje boja je gotovo nemoguće.[32] Oči kod legnja su slične po građi sa očima sova. Iako ima odlično čulo sluha, leganj se ne oslanja na ovo čulo u pronalaženju insekata i nema eholokatorne sposobnosti.[29]

Predatori i paraziti[uredi | uredi izvor]

Jaja i mladunci ptica koje se gnezde na zemlji su lak plen lisici i kuni zlatici,[33] ježu, lasici i psu, mada i pticama, uključujući sve predstavnike porodice vrana i sove.[5] Zmije, poput šarke, mogu uništavati gnezda legnja.[33] Adulti su lovina pticama grabljivicama poput jastreba, poljske eje, kopca, mišara, sivog[33] i garavog sokola.[5]

Paraziti nađeni na legnju uključuju samo jednu vrstu ptičjih vaši nađene na krilima[34] i perojeda koji se pojavljuju samo na belim delovima perja.[35] Ptičja malarija je ustanovljena kod ove vrste.[36] Leukocitozon je krvni parazit sa vrstom koji napada samo legnjeve i zove se L. caprimulgi je jako redak na legnju. Njegov odsustvo i činjenica da je to jedini iz njegovog roda pronađen u legnju podržava mišljenje da je prešao od bliskih rođaka koji obično zaražavaju sove.[37]

Status[uredi | uredi izvor]

Procene legnja u Evropi na 470.000 do više od 1 milion ptica ukazuju na ukupnu globalnu populaciju od 2 do 6 miliona. Iako se čini da je došlo do pada broja, nije dovoljno brzo da se promeni status u ranjiv. Ogroman areal rasprostranjenja i veličina populacija znači da je ova vrsta klasifikovana od strane Internacionalne Unije za Zaštitu Prirode kao najmanje ugrožena.[1]

Najveća populacija je u Rusiji (do 500.000 parova), Španiji (112.000 parova) i Belorusiji (60.000 parova). U Srbiji je prisutan skoro u celoj državi. Procenjena veličina populacije je od 3.600 do 5.100 gnezdećih parova, sa stabilnim populacionim trendom.[38] U velikoj meri je došlo do opadanja brojnosti, posebno u severozapadnoj Evropi. Gubitak insekata upotrebom pesticida, sa udruženim uznemiravanjem, ubijanjem ptica na putevima i gubitak staništa uzrokovali su ovaj pad brojnosti.[5] Kao ptica koja se gnezdi na zemlji, često su uznemiravani od strane domaćih pasa, koji uništavaju gnezda ili otkrivaju položaj drugim vrstama (vrane) i drugim predatorskim sisarima. Uspešnost gnežđenja legnja je veća u sredinama bez čoveka, tamo gde je prisustvo čoveka zabranjeno, a posebno tamo gde je vlasnicima pasa zabranjeno da puštaju svoje ljubimce.[26][39]

U Britaniji i drugim zemljama, komercijalno šumarstvo je stvorilo novo stanište koje ima povećan broj ptica, ali ovo povećanje broja će verovatno biti privremeno, jer se šumsko zemljište razvija i postaje neodgovarajuće za legnja.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v BirdLife International (2012). „Caprimulgus europaeus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 26. 11. 2013. 
  2. ^ Rasprostranjenje i život ptica u Srbiji (Ornithogeographia Serbica) (3 izd.). Beograd: Naučna knjiga. 1950. str. 218—219. 
  3. ^ a b v del Hoyo, Josep; Elliott, Andrew; Sargatal, Jordi; Christie, David A (ur.). „Caprimulgidae”. Handbook of the Birds of the World Alive. Lynx Edicions. Pristupljeno 11. 7. 2015. [Pretplata neophodna (pomoć)]. 
  4. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o Cleere & Nurney (1998). str. 233.–238.
  5. ^ a b v g d đ e ž z i j k l del Hoyo, Josep; Elliott, Andrew; Sargatal, Jordi; Christie, David A (ur.). „European Nightjar”. Handbook of the Birds of the World Alive. Lynx Edicions. Pristupljeno 10. 9. 2013. [Pretplata neophodna (pomoć)]. 
  6. ^ Linnaeus (1758) 193.
  7. ^ Jobling 2010, str. 90
  8. ^ Jobling 2010, str. 153
  9. ^ Holyoak & Woodcock (2001). str. 37.
  10. ^ a b van Grouw (2012). str. 260.
  11. ^ a b Mullarney et al. (1999). str. 234.
  12. ^ Cleere & Nurney (1998). str. 227.–229.
  13. ^ a b v g d Snow & Perrins (1998). str. 929.–932.
  14. ^ Rebbeck, M; Corrick, R; Eaglestone, B; Stainton, C (2001). „Recognition of individual European Nightjars Caprimulgus europaeus from their song”. Ibis. 143 (4): 468—475. doi:10.1111/j.1474-919X.2001.tb04948.x. 
  15. ^ a b Rašajski, J. (2017): Sve ptice Srbije. Laguna, Beograd
  16. ^ Evens, R.; Conway, G. J.; Henderson, I. G.; Cresswell, B.; Jiguet, F.; Moussy, C.; Sénécal, D.; Witters, N.; Beenaerts, N.; Artois, T. (2017). „Migratory pathways, stopover zones and wintering destinations of Western European Nightjars Caprimulgus europaeus”. Ibis. 159 (3): 680—686. doi:10.1111/ibi.12469. 
  17. ^ Barthel & Dougalis (2008). str. 108.
  18. ^ a b v Holyoak & Woodcock (2001) pp. 496.
  19. ^ a b Burton 1985, str. 45
  20. ^ Fletcher, Quinn E.; Fisher, Ryan J.; Willis, Craig K R; Brigham, R Mark (2004). „Free-ranging common nighthawks use torpor” (PDF). Journal of Thermal Biology. 29: 9—14. doi:10.1016/j.jtherbio.2003.11.004. Arhivirano iz originala (PDF) 29. 11. 2014. g. 
  21. ^ Cleere & Nurney (1998). str. 187.–189.
  22. ^ a b „Nightjar Caprimulgus europaeus [Linnaeus, 1758]”. Bird Facts. British Trust for Ornithology. Pristupljeno 23. 2. 2014. 
  23. ^ Mills, Alexander M. (1986). „The influence of moonlight on the behavior of goatsuckers (Caprimulgidae)”. The Auk. 103 (2): 370—378. JSTOR 4087090. 
  24. ^ a b Perrins, Christopher M.; Crick, H Q P (1996). „Influence of lunar cycle on laying dates of European Nightjars (Caprimulgus europaeus)”. The Auk. 113 (3): 705—708. JSTOR 4089001. 
  25. ^ Holyoak & Woodcock (2001). str. 499.
  26. ^ a b Murison, Giselle (2002). „The impact of human disturbance on the breeding success of nightjar Caprimulgus europaeus on heathlands in south Dorset, England”. English Nature Research Reports. 483: 1—40.  Pdf download site.
  27. ^ Alexander, Ian; Cresswell, Brian (1990). „Foraging by Nightjars Caprimulgus europaeus away from their nesting areas”. Ibis. 132: 568—574. doi:10.1111/j.1474-919X.1990.tb00280.x. 
  28. ^ Holyoak & Woodcock (2001). str. 59.
  29. ^ a b Holyoak & Woodcock (2001). str. 11.
  30. ^ Sinclair 1985, str. 96
  31. ^ Roots 2006, str. 4
  32. ^ Holyoak & Woodcock (2001). str. 67.
  33. ^ a b v Holyoak & Woodcock (2001). str. 12.
  34. ^ Rothschild & Clay (1953). str. 222.
  35. ^ Rothschild & Clay (1953). str. 225.
  36. ^ Rothschild & Clay (1953). str. 150.
  37. ^ Valkiunas 2004, str. 809
  38. ^ Ptice Srbije: Procena veličina populacija i trendovi gnezdarica 2008-2013 (1 izd.). Novi Sad: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. 2015. str. 32. ISBN 9780415968010. 
  39. ^ Langston 2007, str. 27–36

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Легањ&oldid=27674382”