Lijeva skretanja
 | Neutralna tačka gledišta ovog članka je osporena. |
 | Neki od navedenih izvora u ovom članku možda nisu pouzdani. |
Lijeva skretanja je termin koja je KPJ koristila da opiše radikalne politike i strategije, među drugima opisane i kao revolucionarni teror odnosno Crveni teror[1], koje su sprovodili samozvani levičarski elementi u partiji i partizanskim jedinicama tokom Drugog svjetskog rata uglavnom u Crnoj Gori, Hercegovini i Srbiji, i u manjem obimu u Hrvatskoj i Sloveniji. U tim oblastima je krajem 1941. i početkom 1942. došlo do masovnih ubistava, paljenja sela i konfiskacije imovine[2][3] motivisanih partizanskim strahovima od pete kolone i klasnom borbom[4]. Kao rezultat brojnih zločina komunista, mnogi seljaci iz istočne Hercegovine i Crne Gore, koji nisu bili kolaboracionisti ili kulaci su masovno pristupali četnicima. KPJ je kasnije osudila akcije spovedene u ovom periodu i kaznila nekoliko lokalnih komandanata.
Jedan od važnijih razloga za poraz partizana u Crnoj Gori i Hercegovini na početku rata su zločini koje su partizani učinili u periodu koji je tome prethodio. Fizička likvidacija vršena je kako streljanjem tako i hladnim oružjem, klanjem i maljevima. Najpoznatija lokacija na kojoj su vršeni zločini u Crnoj Gori je svakako Pasje groblje kod Kolašina gde je pobijen veći broj onih koje su komunisti videli kao svoje neprijatelje. Na Badnji dan 1942. godine partizani su u kolašinskom lugu na desnoj obali Tare, nad telima 240 unakaženih građana, razapeli lešinu psa. Među njima su bila i dva sveštenika iz sreza kolašinskog: Đuro Tomović i Petar Grdinić.
Iz rovačke opštine ubijeni su i bačeni u jamu Mrtvica, u februaru 1942, sveštenik Krsto Bećković i teolog Peko Jovanović. Ista jama progutala je još 16 Rovčana.
Kao komandant okupiranog Kolašina, major Joksimović je nekoliko meseci kasnije prisustvovao iskopavanju žrtava „pasjeg groblja“. On je sve žrtve okvalifikovao kao nevine:
Pred tim jezivim prizorom nemo stojimo svi, naročito rodbina. Ona ne može da prepozna leševe svojih milih i dragih, jer su strašno unakaženi i bez pojedinih delova tela. Ruke i noge su im polomljene; zubi povađeni grubim kleštima još dok su bili živi; lobanje su im razmrskane drvenim maljevima, čije su udarce čuli stanovnici najbližih kuća one svete noći uoči Božića. Sve u svemu, pravi pakao na zemlji, u koji su doterani i u kome su stradali pravednici, Srbi pravoslane vere i nacionalno opredeljeni. To su bili ljudi iz svih društvenih redova, od sudije do običnog radnika. Njihova je jedina „greška“ bila što nisu prihvatli bezbožnički komunizam...[5]
Osim ovog zločina poznati zločini su počinjeni na taj način što su žrtve posle likvidacije bacane u kraške jame, pa su protivnici partizane pogrdno nazivali Jamarima[6]. Najpoznatije jame gde su izvršeni ovi zločini su jama u selu Griže kod Berana, Šahotička jama kod Bijelog polja, Šavnička jama, jama kod Rijeke Crnojevića i kotorska jama kod Nikšića.[7]
Pismom od 14. februara 1942. Tito naređuje štabu Crnogorsko-sandžačkog partizanskog odreda, da strelja „sve one koji su potpomagali četnike i bili naklonjeni njima“. Tito, dalje, naređuje da štab odreda „raščisti sa labavim i kolebljivim elementima energično i bez milosrđa“, to jest, da se takvi streljaju. U Titovom pismu, iz februara 1942. podređenim štabovima, naređeno je da se odmah razoružaju i streljaju svi oni „u koje se može posumnjati da će sutra biti naši neprijatelji“. Tito je, takođe, naredio da se konfiskuje (oduzme) sva imovina „odbeglih četnika kao i svih petokolonaša i neprijatelja i razbijača narodne borbe“.[8]
U Crmnici su komunisti opljačkali skoro sve manastire, a u nekima su čak i logorske vatre palili. Tako je u crkvi Svete Petke u Podgori potpuno uništen ikonostas sa ikonama i odeždama.
Za vreme napada na Pljevlja, 1. decembra 1941. godine, komunisti su upali u manastir Svete Trojice. Uhvatili su arhimandrita Serafima Džarića, 75-godišnjeg starca, prethodno mu počupali bradu, a onda ga zadavili.[9]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Lampe 2000, str. 214.
- ^ Morrison, Kenneth (2009). Montenegro: a modern history. I.B. Tauris. str. 55. ISBN 978-1-84511-710-8.
- ^ NIN: nedeljne informativne novine. Politika. 2002. str. 4.
- ^ Hurem 1972, str. 155.
- ^ M. T. Joksimović, Iz minulih dana, 42, 44 - 45.
- ^ Milovan Đilas, Revolucionarni rat
- ^ Pasje groblje
- ^ http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-08-01-2008/srbi-utrli-titu-put-do-vlasti Batrić Jovanović - Srbi utrli Titu put do vlasti
- ^ Rakočević, Donko (2019-06-14). „CRNOGORSKA GOLGOTA: Sveštenike bacali u jame!”. Sedmica (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-06-05.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Morrison, Kenneth (2009). Montenegro: a modern history. I.B. Tauris. str. 55. ISBN 978-1-84511-710-8.