Nacionalni park Kopaonik

Nacionalni park Kopaonik
Nacionalni park Kopaonik
IUCN kategorija II (nacionalni park)
	Detalj sa Kopaonika
Mjesto	Srbija
Najbliži grad	Raška
Koordinate	43° 19′ 00″ N 20° 50′ 00″ E / 43.31667° S; 20.83333° I
Površina	11.810 ha
Osnovano	1981. godine
Upravljačko tijelo	Srbija

Nacionalni park Kopaonik se nalazi u jugozapadnom delu Republike Srbije. Zbog svojih prirodnih vrednosti, 1981. godine Kopaonik je proglašen za nacionalni park. Nacionalni park Kopaonik obuhvata površinu od 11.810 ha i po broju endemičnih vrsta predstavlja jedan od najznačajnijih centara biodiverziteta endemične flore Srbije.

Planina Kopaonik[uredi | uredi izvor]

Kopaonik je najveći planinski masiv u Srbiji; pruža se od severozapada ka jugoistoku oko 75 km, dosežući u srednjem delu širinu oko 40 km.

Najviši deo je prostrana površ Ravni Kopaonik, oko koje se dižu Suvo Rudište sa Pančićevim (Milanovim) vrhom (2017 m) na kome je Pančićev mauzolej, Karaman (1934 m), Gobelja (1834 m) i dr. Jugoistočno od Suvog Rudišta greben Kopaonika je sužen i raščlanjen u niz plastastih uzvišenja: Čardak (1590 m), Šatorica (1750 m) i Oštro koplje (1789 m), između kojih su široke presedline.

Na Kopaoniku je najrasprostranjenija raskomadana šumsko-pašnjačka zona središnje Srbije. Na višim delovima je četinarska smrčeva i jelova, a po stranama bukova i hrastova šuma. On se nalazi u centralnom delu Srbije.

Rezervati prirode[uredi | uredi izvor]

Pod posebnom zaštitom Nacionalnog parka je 698 hektara - izdvojenih u: 11 rezervata prirode i 26 prirodnih spomenika, 12 geomorfoloških, 6 geoloških, 8 hidroloških i 15 objekata svrstanih u nepokretna kulturna dobra.

Prirodni rezervati nacionalnog parka su sledeći lokaliteti:

Kozje stene
Vučak
Mrkonja
Jankova bara
Gobelja
Barska reka
Samokovska reka
Metođe
Jelak
Suvo rudište
Duboka

Biodiverzitet[uredi | uredi izvor]

Flora i fauna[uredi | uredi izvor]

Kopaonik je mesto na kome se mogu naći primerci endemske flore kao što su Kopaonička čuvarkuća (Sempervirum kopaonicense), Pančićeva potočarka (Cardamine pancicii) i kopaonička ljubičica (Viola copanicensis).

Od mnogobrojnih životinjskih vrsta najznačajniji su sivi soko (Falco peregrinus), zlatni orao (Aquila curvirostra), sova (Bubo bubo), divlja mačka (Felis silvestris) i jelen (Capreolus capreolus).

Šumske zajednice[uredi | uredi izvor]

Na zonama odgovarajuće nadmorske visine sreću se šumske zajednice:

Reliktne i endemične vrste biljaka[uredi | uredi izvor]

U tim zajednicama se mogu naći i mnoge reliktne i endemične vrste biljaka:

Kategorija	Vrste
*Biljne vrste Kopaonika u kategorijama međunarodne asocijacije za zaštitu prirode (IUCN)*
Vrste u opasnosti da iščeznu	Potentilla palustris i Gentiana lutea
Ranjive vrste	Pinus silvestris, Dactyloriza majalis, Trolius europaeus, Geum montanum i Leontopodium alpinum
Iščezle (neodređene) vrste	Anemone narcisiflora, Primula minima, Geum reptans, Silene saxifraga i Narcissus radiflorus
Retke vrste	Arctostaphilus uva ursi, Gentiana cruciata, Aster alpinus, Iris graminea, …
Podaci su preuzeti sa zvanične prezentacije NP Kopaonik.^[1]

Broj	Srpski naziv	Latinski naziv
Biljne vrste Kopaonika koje su zaštićene posebnom uredbom Vlade Republike Srbije
01.		Lycopodium annotinum
02.		Diphasium complanatum
03.		Thelypteris palustris
04.	Evropska tisa	Taxus baccata
05.		Salix rosmarinifolia
06.		Anemone apennina
07.		Potentila palustris
08.		Astragalus dasyanthus
09.	Planinski javor	Acer heldreichii
10.	Maslinica	Daphne laureola
11.		Pirola rotundifolia
12.		Goniolimon collinum
13.		Gentiana lutea L.subsp.symphiandra
14.		Gentiana acaulis
15.	Gorka detelina	Menyanthes trifoliata
16.	Runolist	Leontopodium alpinum
17.		Tulipa scardica
18.		Lilium martagon
19.		Gladiolus imbricatus
20.		Stipa pulcherrima
21.		Cyperus longus
22.		Goodiera repens
23.		Dactylorhyza incarnata
24.		Dactylorhyza cordigera
25.		Dactylorhyza majalis
26.		Orchis coryophora
27.		Gumnadenia odoratissima
28.		Leucorchis friwaldi
29.		Leucorchis atrorubens
30.		Listera cordata
Podaci su preuzeti sa zvanične prezentacije NP Kopaonik.^[1]

Klima[uredi | uredi izvor]

Sa skoro 200 sunčanih dana godišnje, Kopaonik zaslužuje svoje drugo ime „Sunčana planina“. Južni položaj, visina i otvorenost terena sprečava zadržavanje oblaka nad planinom. Hladan vazduh pada u okolne ravnice i uvale, tako da zimske temperature nisu preniske. Prosečna godišnja temperatura je 3,7 °C. Sneg počinje krajem novembra i traje do maja, prosečno 159 dana godišnje. Nivo padavina je veći od 1000 mm godišnje.