Sastanak u Divcima

Sastanak u Divcima bio je sastanak pukovnika Mihailovića, vođe četničkih odreda, sa predstavnicima nemačkog Vermahta o obustavljanju neprijateljstva i zajedničkoj borbi protiv partizana. Sastanak je održan u selu Divci kod Valjeva 11. novembra 1941. godine.

Mihailović je putem pregovora sa Nemcima pokušao da postigne više ciljeva:

• da sklopi primirje sa Nemcima i tako obezbedi svoj opstanak i opstanak svog pokreta
• da obezbedi Nemačku tajnu podršku u borbi protiv partizana i tako se reši suparnika u borbi za vlast
• da zaustavi nemačku ofanzivu i tako poštedi narod nemačkih represalija.

Mihailovićeve snage su 12 dana pre sastanka raskinule saradnju sa partizanima i povele opši napad na Užičku republiku. U vreme pregovora u Divcima, u obližnjem selu Slovac Nemcima je predato oko 350 zarobljenih partizana zarobljenih od strane četnika. On se nadao da će od Nemaca dobiti oružje, ili bar municiju za tu borbu. Istovremeno se trudio da sve to uskladi sa svojim novozadobijenim statusom od saveznika priznatog vođe otpora u Jugoslaviji.

Da bi sačuvao popularnost u narodu i održao savezničko priznanje, tražio je od Nemaca da eventualni dogovor ostane u tajnosti. Nemci su njegove predloge kategorički odbili i zatražili bezuslovnu predaju četnika. Pošto Mihailović to nije učinio, ubrzo su pokrenuli akciju protiv njegovog štaba.

Od tada pa nadalje, Mihailović vodi bespoštedni rat protiv partizana, dok je sukobe sa Nemcima izbegavao.

Priprema sastanka

Mihailović je krajem oktobra 1941. shvatao da će Nemci krenuti u završnu ofanzivu i da je to najbolji način da komunistički rival bude slomljen a da on ostane u Srbiji. Nemci su za gušenje ustanka u Srbiji 1941. angažovali dodatne trupe i sproveli drastične represalije nad stanovništvom, što je Mihailovića navelo da se povuče iz ustanka, napadne partizane i zatraži kontakt sa nemačkom upravom radi prekida neprijateljstva. Preko svog predstavnika u Beogradu, pukovnika Branislava Pantića, prvo je uspostavio vezu sa predsednikom kvislinške vlade Milanom Nedićem, koji je trebalo da ga poveže sa Nemcima.

Nedić je Mihailovićevog predstavnika povezao sa nemačkim obaveštajcem kapetanom Jozefom Matlom, koji je obaveštenje preneo nadležnim komandama.

Četnički odredi jugoslovenske vojske pod komandom pukovnika Draže Mihailovića stavljaju se na raspolaganje za borbu protiv komunista u saradnji sa nemačkim Vermahtom.

Pukovnik Pantić je po nalogu Mihailovića izjavio da Mihailović jamči da će srpski prostor istočno i zapadno od Morave „očistiti od komunističkih bandi“, da se ne povodi nikakvim političkim ciljem, i da priznaje Nemcima sva prava okupatora. Mihailović očekuje da će od trenutka kada počne borbu protiv partizana biti obustavljene kaznene akcije protiv srpskog stanovništva i masovna streljanja na područjima koje on drži. Mihailovićev cilj je da se uspostavi stanje mira i reda kakvo je u okupiranoj Srbiji bilo pre ustanka.

Protiv sporazuma sa Mihailovićem izjasnio se Upravni štab opunomoćenog komandanta, optužujući četnike za učešće u partizanskom ustanku protiv Nemaca. Upravni štab je razlikovao ove snage samo po načinu borbe i sastavu ljudstva: na Mihailovićevoj strani video je oficire, a na partizanskoj „zatvorenike, razbojnike i cigane“.

Napad na partizane

Neposredno nakon što se ponudio Nemcima kao saradnik, Mihailović je preduzeo opšti napad na partizansku Užičku republiku. Istoričar Branko Petranović smatra da je napadom četnika na Užice, Ivanjicu, Čačak, Gornji Milanovac i druga mesta slobodne teritorije u noći između 31. oktobra i 1. novembra 1941. godine započeo građanski rat u Srbiji. Izgovor četnika je bio da „ne mogu dalje gledati kako nestaju jedan po jedan srpski život u borbi za političku vlast koju žele da uzmu nekoliko ljudi“, te će radi zaštite ljudi ući u Užice. U zapovesti komandanta Požeškog četničkog odreda od 1. novembra 1941. za napad na Užice se naređuje: „U radu biti odlučan, hrabar i energičan kao što to dolikuje srpskim četnicima“, a potom: „U noćnim borbama najbolje je sve iznenadno i bez larme likvidirati."

Napad četnika nije se odvijao prema planu. Ribaševinski četnički odred je bio razbijen 1. novembra ujutro od Dragačevskog bataljona i delova Užičkog partizanskog odreda. Dejstva Zlatiborskog četničkog odreda i Kremanske četničke grupe bila su sprečena vojnim, političkim i drugim merama koje su Vrhovni Štab NOPOJ i Štab Užičkog NOPO preduzeli na osnovu pouzdanih podataka da četnici pripremaju napad na Užice. U odbrani grada učestvovali su i sami građani koji su se prihvatili oružja i stupili u partizanske jedinice. Posle žestokih borbi tokom dana u rejonu Trešnjice, četnici su bili razbijeni.

Nastavljajući gonjenje četničkih snaga posle njihovog neuspelog napada na Užice, partizanske snage su 3. novembra 1941. zauzele Požegu. Nakon toga je Vrhovni štab NOPOJ četnicima ponudio pregovore radi sklapanja primirja. Sklopljeni sporazum Mihailović je otkazao i 5. novembra uputio ultimatum VŠ NOPOJ da partizani napuste Požegu. Vrhovni štab NOPOJ nije prihvatio četnički ultimatum, već je jedinicama naredio da nastave čišćenje požeškog i užičkog sreza od četnika.

Istovremeno, Mihailović je napao partizane u Čačku i drugim gradovima. U to vreme su partizanske snage, pošto su odbile napad četnika na Užice i Čačak, produžile dejstva protiv četničkih snaga koje su se povlačile ka Ravnoj gori, i stezale obruč oko štaba Draže Mihailovića. Partizanski odredi pobedili su potukli četnike i opkolili Mihailovićev štab na Ravnoj gori. Međutim, na Mihailovićevu molbu, Vrhovni štab je obustavio partizanske akcije protiv četnika, kako bi se sprečila daljnja bratoubilačka borba.

Učesnici sastanka

Sastanak četnika i Nemaca je održan 11. novembra u jednoj kafani u selu Divci. Sastanku su prisustvovali sa nemačke strane:

• potpukovnik Rudolf Kogard
• vojni upravni savetnik dr Georg Kisel
• kapetan Jozef Matl
• SS oberšturmfirer Vinike
• štandartenfirer Matern

Prisutni sa četničke strane:

• pukovnik Dragoljub Mihailović
• major Aleksandar Mišić, obojica u uniformi
• pukovnik Branislav Pantić
• kapetan Nenad Mitrović, obojica u civilu

Sastanak je održan bez znanja britanskog oficira za vezu, Bila Hadsona, koji je u to vreme boravio u štabu pukovnika Mihailovića.

Mihailovićeva ponuda

Glavni članak: Saradnja četnika sa snagama Osovine u Drugom svetskom ratu

Uprkos Mihailovićevoj ponudi, na samom početku sastanka mu je rečeno da Vermahtu njegove usluge nisu potrebne:

"Pre dve nedelje poručili ste nam preko Vaših poverenika u Beogradu da je Vaša namera 'da nećete više dozvoliti da se srpska krv beskorisno proliva i srpska imovina dalje uništava'. Istovremeno ste ponudili da se zajedno sa nemačkim Vermahtom i organima Nedićeve vlade borite protiv komunizma. Ponuda je od strane Glavne komande odbijena jer:
1) Nemački Vermaht će sam u najkraćem vremenu okončati sa komunizmom i
2) glavni komandant ne može imati poverenja prema Vama kao savezniku."

Nemci su zaključili da Draža zna za dolazak njihovih oklopnih trupa, da kao generalštabni oficir pravilno ocenjuje da će se nastavak nemačkih operacija rđavo završiti po njega, te stoga „nemački Vermaht ne može da se optereti takvim saveznicima koji mu se privremeno priključuju iz razloga oportuniteta“.

U daljem razgovoru Draža se pravdao nacistima za ustanak u Srbiji 1941. i oslobođenje gradova od Nemaca:

"Nije moja namera da ratujem protiv okupatora, jer kao generalštabni oficir poznajem snage obeju snaga."

On se pravdao da je morao uzeti neke gradove od Nemaca da ih komunisti ne bi uzeli ("moji ljudi su krenuli na Loznicu zato da je komunisti ne zauzmu", "za napad od 1. novembra kod Kraljeva nisam ja odgovoran, jer sam upravo naredio da se moje trupe povuku i da se sakupe radi borbe protiv komunizma") i izjavljivao da nije na strani ustanika:

"Nisam se stavio na stranu onih koji žele da isteraju Nemce“.

Mihailović je izjavljivao Nemcima lojalnost i tražio da mu daju municiju da nastavi borbu protiv partizana, u čemu je znalac:

"Zahtevam da mi se omogući da nastavim borbu protiv komunizma koja je počela 31. oktobra. Mi znamo kako se vodi borba u šumi, naročito protiv elemenata koji žele da se sakriju.
Neophodno je imati municiju! Računajući s tim, došao sam ovamo."

Nudeći prelazak na nemačku stranu, želeo je da njegovo „delovanje na nacionalnoj osnovi“ ostane potajno da ne bi prošao kao Kosta Pećanac, koji je sklopio otvoreni sporazum sa okupatorom, čime je izgubio ugled u narodu i stekao žig izdajnika. Aleksandar Mišić se nadovezao na Dražin predlog i čak zatražio nemačke oficire za vezu kod četnika: "Mi idemo tako daleko da Vas molimo da do nas uputite oficire za vezu da biste se, uz punu garanciju, mogli uveriti u našu borbu protiv komunista."

Uprkos svim njihovim predlozima, Nemci pukovniku Mihailoviću nisu ostavili drugu mogućnost do da položi oružje. U to spada predaja sveg oružja, municije i opreme, i oslobađanje nemačkih zarobljenika. Potpukovnik Kogard je bio izričit:

"Ukoliko Vi, gospodine pukovniče, ne prihvatite uslove koje sam naveo, borba protiv Vaših četnika nastaviće se u istoj formi kao što je protiv komunističkih bandi već počela.

Mihailović je rekao da ne može ovu odluku da donese a da ne čuje mišljenje svojih potčinjenih vođa i na tome je sastanak završen. Na rastanku, Draža im je rekao:

"Nećemo se boriti protiv Nemaca, pa ni onda ako nam ova borba bude nametnuta."

Predaja zarobljenih partizana

Glavni članak: Predaja zarobljenih partizana Nemcima novembra 1941.

Uporedo sa pregovorima sa Nemcima u selu Divci, četnici su veći broj zarobljenih partizana predali Nemcima u obližnjem selu Slovac. Tom prilikom je Štab Dragoljuba Mihailovića prosledio oko 350 zarobljenih partizana Nemcima, koji su ih većinu postreljali.

Partizane na prevaru zarobljeni u Gornjem Milanovcu, Kosjeriću, Karanu i Planinici, četnici su prikupili na Ravnoj Gori. Oko 13. novembra 1941. četnici su grupu od 365 zarobljenika odveli u Mionicu, i zatim u Slovac. Tu su prihvaćeni od Nedićevih i nemačkih snaga i prebačeni kamionima u Valjevo:

U Mionici su nas dočekali i sproveli do Markove Crkve i tu nas predali nekome vojvodi Jovi Kolubarcu. (...) On nam je rekao da nas vodi u Slovac, pošto nemamo gde da prenoćimo u Markovoj Crkvi. (...) Čim smo došli u Slovac tamo su već čekali nemački kamioni i potrpali su nas i sproveli u Valjevo.

Od ove grupe zarobljenika, Nemci su 263 osobe streljali 27. novembra 1941. godine na Krušiku u Valjevu. Ostali zarobljenici su delom streljani naknadno, delom deportovani u logore, a delom pušteni na slobodu.

Predaja zarobljenih partizana nastavila se i posle ovoga, i bila je naročito intenzivna u decembru 1941.

Nemački odgovor

Glavni članak: Operacija Mihailović

Uprkos inicijalnim pregovorima nižih instanci, pritisak iz Berlina, gde su organizaciju Mihailovićevih četnika smatrali probritanskom, doveo je do prekida ovih tajnih razgovora. U vreme sastanka u Divcima nemačka Vrhovna komanda nije bila ni čula za pukovnika Mihailovića, pa traži proveru o celoj stvari:

Vrhovna komanda oružanih snaga traži proveru vesti da je izvesni Mihailović poslao delegate Nediću, i preko njih ponudio Nemcima pregovore. (...) Nakon savetovanja komande Jugoistoka i nemačkog generala u Srbiji, Vrhovna komanda je telefonski obaveštena o sledećem: „Vođa bandi Mihailović je nemačkom generalu u Srbiji ponudio zajedničku borbu protiv komunista. Ponuda je odbijena sa zahtevom za bezuslovnu kapitulaciju. Odgovor je izostao. Juče prvi put zabeležene borbe između Mihailovićevih bandi i komunista. Ovo ne menja stav da se traži bezuslovna kapitulacija.“

Ponuda pukovnika Mihailovića da stavi svoje snage na raspolaganje za borbu protiv komunista je odbijena i zatražena je bezuslovna predaja. Mihailović je tražio da se konsultuje sa svojim komandatima. Mihailović takođe tražio oružje za borbu protiv komunista. Ovo je igra, borba između bandi za izvor oružja. Ipak, čini se da jedan dio Mihailovićevih bandi iskreno želi da se bori protiv komunista.

Nemci nisu prihvatili Mihailovićevo prestrojavanje. Protiv njega je 6. decembra preduzeta Operacija Mihailović, za njim je raspisana poternica i nekoliko meseci je bio u bekstvu. Uoči nemačke operacije na Ravnoj gori, Mihailović je na sastanku s četničkim starešinama 1. decembra 1941. naložio da se deo četnika legalizuje, kako bi opstali u okviru Nedićevih formacija. Četnički odredi u Srbiji delom su raspustili regrute kućama i ostali u ilegali na kadrovskom sastavu, a delom se legalizovali kao kvislinške snage Milana Nedića.

U junu 1942. Mihailović je prešao u Crnu Goru, na teritoriju koju su uz pomoć Italijana držali crnogorski četnici. U Lipovu, kod Kolašina, gde je do maja 1943. bio četnički štab.

Posleratno suđenje

Glavni članak: Beogradski proces

Na posleratnom suđenju u Beogradu Mihailoviću je, između ostalog, stavljen na teret sastanak sa Nemcima u selu Divci i predaja zarobljenih partizana.

Mihailovićeva odbrana

U to vreme Nemci su vršili odmazdu. Mačva je bila uništena. Vatra je lizala do Lelića. Dragiša Vasić i ostali počeli su navaljivati da idem i tražim da ova odmazda prema narodu prestane. ... Pod pritiskom Dragiše Vasića i ostalih, koji su bili oko mene, ja sam se rešio i pošao sam tamo za Aleksandrom Mišićem. Poneo sam bombu, gotov da tresnem da svi odletimo ako dođe do pokušaja hvatanja. Jednoga momenta plašio sam se da Aleksandar to ne učini, jer je bio nasrtljiv a situacija je bila vrlo teška.“

Mihailović se branio da nije slao emisare u Beograd i tražio kontakte, već su emisari došli kod njega na Ravnu goru i molili ga da se sastane sa Nemcima, da bi prestalo stradanje naroda. Navodno, sastanak nije inicirao on, već njegovi obaveštajni oficiri Branislav Pantić i Nenad Mitrović koji su došli iz Beograda i usput sreli jednog gestapovca u civilu, profesora Matla, koji je tražio da se sastane sa njim.

Suprotno Mihailovićevim tvrdnjama, izveštaj kapetana Matla nedvosmisleno govori da su Dražini izaslanici preko Nedića u Beogradu stupili u kontakt sa njim.

Presuda

Mihailović je osuđen kao saradnik okupatora, a u njegovoj presudi se između ostalog pominje i sastanak u selu Divci:

Za vreme opšteg napada na partizane, 13. novembra 1941. godine u noć, Mihailović se u selu Divci, nedaleko od Valjeva, sastao sa predstavnicima nemačkog vojnog zapovednika za Srbiju, a te iste noći njegovi četnici predali su Nemcima u selu Slovcu, blizu sela Divaca, 360 partizana, koje su četnici Mihailovića zarobili i sa Ravne Gore sproveli u Slovac.

Sudsko veće je pritom utvrdilo da je sastanak u Divcima bio tesno povezan sa predajom zarobljenih partizana Nemcima:

Mihailović je u noći između 13. i 14. novembra 1941. godine, iste noći kada se sastao sa kapetanom Matlom, naredio svom komandantu Daki Tešmanoviću da oko 365 zarobljenih partizana preda srpskoj državnoj straži u selu Slovac, iako je znao da će ih oni postreljati ili predati Nemcima. To je učinjeno tako da ih je Tešmanović predao Jovanu Škavi a ovaj Nemcima. Nemci su od ovih predatih partizana streljali oko 270, a ostale oterali u logore.

Dokumenti

• Nemački dokumenti
  • Izveštaj oficira Abvera od 30. oktobra 1941. o ponudi Mihailovića da svoje jedinice stavi na raspolaganje za borbu protiv partizana; Nacionalna arhiva SAD, arhivska oznaka T314, rolna 1457, frejmovi 1110—1112 - prevod: Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda-a, tom XIV, knjiga 1, dokument 238
  • Poziv ovlašćenog lica načelnika štaba opunomoćenog komandanta u Srbiji od 30. oktobra 1941. Mihailoviću za sastanak radi pregovora o saradnji u borbi protiv partizana; Nacionalna arhiva SAD, arhivska oznaka T314, rolna 1457, frejm 1240 - prevod: Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda-a, tom XIV, knjiga 1, dokument 239
  • Izjava Mihailovića od 1. novembra 1941. komandi nemačke 342. pešadijske divizije; Nacionalna arhiva SAD, arhivska oznaka T314, rolna 530, frejm 1348 - prevod: Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda-a, tom XIV, knjiga 1, dokument 240
  • Odgovor Mihailovića od 3. novembra 1941. nemačkim vojnim komandantima u Srbiji u vezi sa pozivom na pregovore o saradnji u borbi protiv partizana; Nacionalna arhiva SAD, arhivska oznaka T314, rolna 1457, frejm 1338 - prevod: Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda-a, tom XIV, knjiga 1, dokument 241
  • Izveštaj upravnog štaba opunomoćenog komandanta korpusa u Srbiji od 3. novembra 1941. opunomoćenom komandantu korpusa o razgovoru sa Milanom Nedićem o ponudi Mihailovića za saradnju u borbi protiv partizana; Nacionalna arhiva SAD, arhivska oznaka T75, rolna 69, frejmovi 1005—1006 - prevod: Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda-a, tom XIV, knjiga 1, dokument 242
  • Izveštaj Harolda Turnera od 6. novembra 1941. o pokušajima Mihailovića da pregovorima sa Nedićem i Nemcima ojača svoj položaj za borbu protiv komunista; Nacionalna arhiva SAD, arhivska oznaka T75, rolna 69, frejmovi 1007—1009 - prevod: Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda-a, tom XIV, knjiga 1, dokument 243
  • Zapisnik sa sastanka Mihailovića i predstavnika nemačkog opunomoćenog komandanta korpusa u Srbiji od 12. novembra 1941. o saradnji u borbi protiv partizana; Nacionalna arhiva SAD, arhivska oznaka T314, rolna 1457, frejmovi 1314—1329 - prevod: Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda-a, tom XIV, knjiga 1, dokument 244
• Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENJA DRAŽI MIHAILOVIĆU

Literatura

• Petranović, Branko (1992). Srbija u Drugom svetskom ratu 1939—1945. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar.