Selim II

Selim II
Sultan Selim II
Lični podaci
Puno ime	Selim od Sulejmana
Datum rođenja	(1524-05-28)28. maj 1524.
Mesto rođenja	Istanbul, Osmansko carstvo
Datum smrti	12. decembar 1574.(1574-12-12) (50 god.)
Mesto smrti	Istanbul, Osmansko carstvo
Porodica
Supružnik	Nurbanu, Selimija Hatun...
Potomstvo	Murat III, Princ Abdulah, princ Mehmed, princ Ali,princ Sulejman, princ Mustafa, princ Džihangir, princ Osman, sultanija Esmahan, sultanija Gevherhan, Šah sultanija, sultanija Fatma, sultanija Ajše
Roditelji	Sulejman I Hurem
Dinastija	Osmanska dinastija
11. Sultan Osmanskog carstva
Period	1566 — 1574.
Prethodnik	Sulejman I
Naslednik	Murat III

Selim II (tur. II. Selim; 28. maj 1524 — 12. decembar 1574) bio je turski sultan u periodu 1566—1574.

Detinjstvo i mladost

Selim je bio treće dete Sulejmana Veličanstvenog i sultanije Hurem. Od malih nogu mu se nije posvećivalo dovoljno pažnje jer je sva pažnja bila usmerena na dvojicu njegove starije braće, Mustafu i Mehmeda. Poznato je da je sa svojim mlađim bratom Bajazitom često ulazio u sukobe, kako u mladosti, tako i u srednjim godinama. Rođen je u palati Topkapi 1524. godine. Još od najranijih dana bio je sklon nestašlucima kako bi dobio bar malo pažnje od svojih roditelja.

Prinčevsko doba i dolazak na presto

Selimovo ustoličenje 1566. godine u Beogradu.

Sultan Sulejman je sandžak Manisu prvo ustupio svom prvorođenom sinu princu Mustafi, ali nakon što se njegov drugi sin princ Mehmed (prvi iz braka sa sultanijom Hurem) pokazao boljim naspram Mustafe, Sulejman je postavio njega u Manisu, a Mustafa je prebačen u Amasiju. Nakon smrti princa Mehmeda 1543. godine, Sulejman je naredne godine Manisu ustupio mladom princu Selimu kao znak poverenja. Princ Selim nije pokazao neke posebne sposobnosti na početku svog upravljanja sandžakom. Njegova braća su ga smatrala nekompetentnim u borbi za presto. Niko nije ni slutio da će on jednoga dana stupiti na osmanski presto.

Selim nije bio ni vojno aktivan, iako je bio dobar strelac i mačevalac. Otac ga je veoma retko vodio na pohode. Imao je traume sa ratišta, te je čak i bežao od pohoda i vojnih akcija. To je smetalo janičarima, koji ga uopšte nisu voleli. Kasnije, Sulejman je Selima poslao kao valiju u Konju. Tamo se 1545. ženi sultanijom Nurbanu, majku budućeg sultana Murata III.

Godine 1553. nakon smrti pogubljenog brata Mustafe i smrti brata Džihangira, Selim ostaje jedini pretendent na presto zajedno sa svojim bratom Bajazitom. U ovoj trci za presto, iako je Bajazit imao podršku svih, Selim je pobedio. On je bio poslušan i bez pogovora je izvršavao sve očeve naredbe za razliku od Bajazita sa kojim je uvek bilo natezanja.

Bajazit je kasnije podigao pobunu protiv brata Selima, ali je njihov otac podržao Selima. Bitka između dvojice braće, poznatija kao bitka kod Konje, desila se 1559. godine. Pobednik ove bitke bio je Selim. Bajazit, međutim, beži u Persiju i tamo postaje zarobljenik šaha Tahmaspa. Sulejman i Selim su vodili pregovore sa šahom oko toga ko će preuzeti princa Bajazita i njegove sinove. Selim je nudio mnogo više od oca, te mu je šah ustupio Bajazita. Bajazit je sa četvoricom sinova, u Kazvinu, odmah po preuzimanju pogubljen od strane Selima. Tako je Selim ostao jedini pretendent na presto.

Vladavina

Nakon smrti svog oca Sulejmana I 1566. godine, Selim postaje jedanaesti sultan Osmanskog carstva. Pošto je Sulejman umro na ratištu, od Selima je zahtevano da požuri i nasledi oca što je pre moguće. Selim II je ustoličen u Beogradu 1566. godine. Bio je prvi sultan koji nije aktivno učestvovao u vojnim pohodima, kao i prvi sultan koji je svu vlast prepustio svojim vezirima. Vodio je sarajski život, baveći se poezijom i drugim stvarima. Dobar deo vlasti bio je u rukama Mehmed-paše Sokolovića. Selimu je najbliži prijatelj sa kojim je provodio dosta vremena pričajući je bio njegov rođak Ahmed-beg, sin Selimove pra-tetke sultanije Fatme.

Selim II je potpisao mir sa habzburškim carem Maksimilijanom II 1568. Maksimilijan II prihvatio je da plaća Selimu danak u iznosu od 30 000 dukata, kao i da prizna njegov autoritet u Moldaviji i Vlaškoj.

U njegovo vreme bilo je značajnih vojnih sukoba. Jedan od tih sukoba bio je protiv Rusije. Turci su imali plan da ujedine Volgu i Don kanalom. U leto 1569. godine mnogo janičarskih garnizona zajedno sa pešadijom otišlo je u pohod na Astrakan. Njihovi rudari su počeli da kopaju kanale, dok je flota opsedala Azov. Astrahanski garnizon je odbio osvajače, a ruska konjica od 15 000 vojnika pobedila je Tatare i majstore koji su ratovali na strani Osmanlija. Osmanska flota bila je uništena u oluji. Godine 1570. ambasadori Ivana IV Groznog su u Istanbulu sklopili mir. Pohodi po Hejazu i Jemenu bili su, takođe, veoma uspešni.

Bitka kod Lepantoa 1571. godine

Selim II je 1570. godine naredio da se osvoji Kipar zbog toga što su pirati pod zaštitom Venecije širili kugu po zemljama osmanskih vazala i onemogućavali muslimanima da odlaze na hadžiluk u Meku i Medinu, te je Selim bio prinuđen da povede pohod protiv njih. To osvajanje dovešće do prvog značajnog poraza Osmanlija. Iste godine, Španija i Venecija ujedinjuju se protiv Turaka i do nogu ih pobeđuju u bici kod Lepantoa 1571. Time je Mediteran oslobođen turskog privatnog vlasništva. Iako je izgubio bitku kod Lepantoa, Osmanlije su već 1572. godine povratile kontrolu nad Tunisom. Za nepunih šest meseci Osmanlije, što je rekord u istoriji Osmanske imperije, obnavljaju flotu i već 1573. godine vraćaju kontrolu nad Mediteranom.

U njegovo vreme njegova sestra Mihrimah vladala je kao Valide jer je njihova majka Rokselana umrla pre nego što je Selim došao na presto. Bila je najmoćnija žena u carstvu i često je pozajmljivala novac Selimu za potrebe vojske. Tako je bilo zato što je Selim trošio svoje ogromno lično bogatstvo na projekte u oblasti arhitekture vezane za religiju.

Ljubav prema veri i dobročinstva

Njegovo zalaganje za islam išlo je mnogo van granica Carigrada. Sultan Selim II je nastavio putem svojih roditelja i bavio se situacijom u Meki. Njegov rad je dao velikoj džamiji izgled osmanskog stila koji je primetan i danas. Takođe, modernizovao je vodovod u Meki, koji je bio zastareo.

Bio je vladar koji je u potpunosti vladao po religijskim pravilima, poznat po svojoj ljubavi prema streljaštvu, politici, arhitekturi i građevinskim projektima. Zahvaljujući njemu njegova vera ima današnji izgled.

Turbe Selima II

Jedan od njegovih najvećih poduhvata bila je izgradnja Sueckog kanala. Portugalska imperija držala je sve puteve u indijskom okeanu pod kontrolom. Muslimani koji bi iz drugih delova Azije išli na hodočašća u Meku i Medinu ometali bi Portugalci. Iz tih razloga Selim počinje gradnju Sueckog kanala kako bi omogućio dolazak što više Muslimana tamo, smatrajući da oni ne bi trebalo da žive u tako lošim uslovima i pod upravom ,,nevernika." Na tom projektu radili su najveći osmanski stručnjaci. No, ovaj projekat nije završen za njegovog života.

Smrt

Selim II preminuo je 1574. Neki izvori spominju da je pao u hamamu i na licu mesta preminuo, dok drugi govore da je pao na putu da izvede hutbu u džamiji koja je nosila njegovo ime. Nasledio ga je njegov najstariji sin Murat, poznatiji kao Murat III.

Porodica

Žene

Princ Selim se držao pravila da sa svakom konkubinom ima po jednog sina. To su bile:

• Selimija hatun- majka princa Abdulaha i Sultanije Hafize
• Nurbanu-sultanija, majka princa Murata, Gevherhan i Esmahan
• majka sultanije Šah
• majka sultanije Fatme
• Vasfije-sultanija, majka sultanije Ajše
• majka princa Alija
• majka princa Alemšaha
• majka princa Mustafe
• majka princa Džihangira
• majka princa Sulejmana (umrla 1575); nakon pogubljenja princa Sulejmana, počinila je samoubistvo.

Sinovi

Pored Murata , imao je još šest sinova :

• Princ Abdulah (1543 - 1568)
• Princ Ali (? - 1572)
• Princ Alemšah (1573 - 1574)
• Princ Džihangir (1571 - 1574)
• Princ Sulejman (1570 - 1574)
• Princ Mustafa (1570 - 1574)

Kćeri

Zna se takođe da je Selim imao za života šest kćeri :

• Sultanija Esmahan
• Sultanija Šah
• Sultanija Gevherhan
• Sultanija Fatma
• Sultanija Ajše
• Sultanija Hafize (1541, Konija – pre 1587, Van) - najstarije Selimovo dete. Bila je rođena sestra princa Abdulaha. Kako je poznato da se jedna Selimova kći udala nakon 1553. godine, a pre 1560. godine za Kose Husrev-pašu (umro 1587), namesnika Dijarbekira i Vana, to mora biti njegova najstarija kći. Umrla je tokom braka sa Husrev-pašom.

Porodično stablo

8. Bajazit II

4. Selim I

9. Gulbahar Hatun

2. Sulejman I

5. Sultanija Ajše Hafsa

1. Selim II

3. Sultanija Hurem

Literatura

• Jelačić, Aleksej (1929). Istorija Rusije. Beograd: Srpska književna zadruga. 
• Ćorović, Vladimir (1941). Istorija srpskog naroda. Projekat Rastko. 
• Miljukov, Pavel (1939). Istorija Rusije. Beograd: Narodna kultura. 
• Luka, Zrnić (1927). Istorija novoga veka. Beograd: Državna štamparija Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca. 
• Fotić, Aleksandar (1994). „The Official Explanations for the Confiscation and Sale of Monasteries (Churches) and their Estates at the Time of Selim II”. Turcica: Revue d'études turques. 26: 34—54. 
• Fotić, Aleksandar (1994). „Lʹ Eglise chrétienne dans lʹEmpire ottoman: Le monastére Chilandar à lʹépoque de Sélim II”. Dialogue: Revue trimestrielle d'arts et de sciences. 12 (3): 53—64. 
• Fotić, Aleksandar (1995). „Otkup imanja svetogorskih manastira u vreme Selima II”. Kazivanja o Svetoj Gori. Beograd: Prosveta. str. 171—186. 
• Fotić, Aleksandar (1996). „Konfiskacija i prodaja manastira (crkava) u doba Selima II (problem crkvenih vakufa)” (PDF). Balkanika. 27: 45—77. Arhivirano iz originala (PDF) 06. 12. 2021. g. Pristupljeno 06. 12. 2021. 
• Fotić, Aleksandar (1997). „Sveta Gora u doba Selima II”. Hilandarski zbornik. 9: 143—162. 
• Tuğlacı, Pars (1985). Türkiyeʼde kadın, Cilt 3. Cem Yayınevi. str. 202.