Selim II

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Selim II
II. Selim Han.jpg
Sultan Selim II
Puno imeSelim od Sulejmana
Datum rođenja(1524-05-28)28. maj 1524.
Mesto rođenjaIstanbul
 Osmansko carstvo
Datum smrti12. decembar 1574.(1574-12-12) (50 god.)
Mesto smrtiIstanbul
 Osmansko carstvo
DinastijaOsmanska dinastija
OtacSulejman I
MajkaHurem
SupružnikNurbanu, Selimija Hatun,Nekoliko drugih...
PotomstvoMurat III, Princ Abdulah,princ Mehmed,princ Ali,princ Sulejman,princ Mustafa,princ Džihangir,princ Osman sultanija Esmahan, sultanija Gevherhan,Šah sultanija,sultanija Fatma
11. Sultan Osmanskog carstva
Period15661574.
PrethodnikSulejman I
NaslednikMurat III
Tughra of Selim II.JPG

Selim II (tur. II. Selim; 28. maj 152412. decembar 1574), turski sultan 1566—1574.

Detinjstvo i mladost[uredi]

Selim je bio treće dete Sulejmana Veličanstvenog i sultanije Hurem. Od malih nogu mu se nije posvećivalo dovoljno pažnje jer je sva pažnja bila usmerena na dvojicu njegove starije braće, Mustafu i Mehmeda. Poznato je da je sa svojim mlađim bratom Bajazitom često ulazio u sukobe, kako u mladosti, tako i u srednjim godinama. Rođen je u palati Topkapi 1524. godine. Još od najranijih dana bio je sklon nestašlucima kako bi dobio bar malo pažnje od svojih roditelja.[traži se izvor]

Prinčevsko doba i dolazak na presto[uredi]

Selimovo ustoličenje 1566. godine u Beogradu.

Sultan Sulejman je sandžak Manisu prvo ustupio svom prvorođenom sinu princu Mustafi, ali nakon što se njegov drugi sin Princ Mehmed (prvi iz braka sa sultanijom Hurem) pokazao boljim naspram Mustafe, Sulejman je postavio njega u Manisu, a Mustafa je prebačen u Amasiju. Nakon smrti princa Mehmeda 1543. godine, Sulejman je naredne godine Manisu ustupio mladom princu Selimu kao znak poverenja. Princ Selim nije pokazao neke posebne sposobnosti na početku svog upravljanja sandžakom. Njegova braća su ga smatrala nekompetentnim u borbi za presto. Niko nije ni slutio da će on jednoga dana stupiti na osmanski presto.

Selim nije bio ni vojno aktivan, iako je bio dobar strelac i mačevalac. Otac ga je veoma retko vodio na pohode. Imao je traume sa ratišta, te je čak i bežao od pohoda i vojnih akcija. To je smetalo janičarima, koji ga uopšte nisu voleli. Kasnije, Sulejman je Selima poslao kao valiju u Konju. Tamo se 1545. ženi sultanijom Nurbanu, majku budućeg sultana Murata III.

Godine 1553. nakon smrti pogubljenog brata Mustafe i smrti brata Džihangira, Selim ostaje jedini pretendent na presto zajedno sa svojim bratom Bajazitom. U ovoj trci za presto, iako je Bajazit imao podršku svih, Selim je pobedio. On je bio poslušan i bez pogovora je izvršavao sve očeve naredbe za razliku od Bajazita sa kojim je uvek bilo natezanja.

Bajazit je kasnije podigao pobunu protiv brata Selima, ali je njihov otac podržao Selima. Bitka između dvojice braće, poznatija kao bitka kod Konje, desila se 1559. godine. Pobednik ove bitke bio je Selim. Bajazit, međutim, beži u Persiju i tamo postaje zarobljenik šaha Tahmaspa. Sulejman i Selim su vodili pregovore sa šahom oko toga ko će preuzeti princa Bajazita i njegove sinove. Selim je nudio mnogo više od oca, te mu je šah ustupio Bajazita. Bajazit je sa četvoricom sinova, u Kazvinu, odmah po preuzimanju pogubljen od strane Selima. Tako je Selim ostao jedini pretendent na presto.

Vladavina[uredi]

Nakon smrti svog oca Sulejmana I 1566. godine, Selim postaje jedanaesti sultan Osmanskog carstva. Pošto je Sulejman umro na ratištu, od Selima je zahtevano da požuri i nasledi oca što je pre moguće. Selim II je ustoličen u Beogradu 1566. godine. Bio je prvi sultan koji nije aktivno učestvovao u vojnim pohodima, kao i prvi sultan koji je svu vlast prepustio svojim vezirima. Vodio je sarajski život, baveći se poezijom i drugim stvarima. Dobar deo vlasti bio je u rukama Mehmed Sokolović paše.

Selim II je potpisao mir sa habzburškim carem Maksimilijanom II 1568. Maksimilijan II prihvatio je da plaća Selimu danak u iznosu od 30 000 dukata, kao i da prizna njegov autoritet u Moldaviji i Vlaškoj.

U njegovo vreme bilo je značajnih vojnih sukoba. Jedan od tih sukoba bio je protiv Rusije. Turci su imali plan da ujedine Volgu i Don kanalom. U leto 1569. mnogo garnizona janičara zajedno sa pešadijom otišlo je u pohod na Astrakan. Njihovi mineri su počeli da kopaju kanale, dok je flota opsedala Azov. Astrakanski garnizon je odbio osvajače, a ruska konjica od 15 000 vojnika pobedila je tatare i majstore koji su ratovali na strani Osmanlija. Osmanska flota bila je uništena u oluji. Godine 1570. ambasodori Ivana IV Groznog su u Istanbulu sklopili mir. Pohodi po Hejazu i Jemenu bili su, takođe, veoma uspešni.

Bitka kod Lepantoa 1571. godine

Selim II je 1570. godine naredio da se osvoji Kipar zbog toga što su pirati pod zaštitom Venecije širili kugu po zemljama osmanskih vazala i onemogućavali muslimanima da odlaze na hadž u Meku i Medinu, te je Selim bio prinuđen da povede pohod protiv njih. To osvajanje dovešće do prvog značajnog poraza Osmanlija. Iste godine, Španija i Venecija ujedinjuju se protiv Turaka i do nogu ih pobeđuju u bici kod Lepantoa 1571. Time je Mediteran oslobođen turskog privatnog vlasništva. Iako je izgubio bitku kod Lepantoa, Osmanlije su već 1572. godine povratile kontrolu nad Tunisom. Za nepunih šest meseci Osmanlije, što je rekord u istoriji Osmanske imperije, obnavljaju flotu i već 1573. godine vraćaju kontrolu nad Mediteranom.

U njegovo vreme njegova sestra Mihrimah vladala je kao Valide jer je njihova majka Rokselana umrla pre nego što je Selim došao na presto. Bila je najmoćnija žena u carstvu i često je pozajmljivala novac Selimu za potrebe vojske. Tako je bilo zato što je Selim trošio svoje ogromno lično bogatstvo na projekte u oblasti arhitekture vezane za religiju.[traži se izvor]

Ljubav prema veri i dobročinstva[uredi]

Njegovo zalaganje za Islam išlo je mnogo van granica Carigrada. Sultan Selim II je nastavio putem svojih roditelja i bavio se situacijom u Meki. Njegov rad je dao velikoj džamiji izgled osmanskog stila koji je primetan i danas. Takođe, modernizovao je vodovod u Meki, koji je bio zastareo.

Bio je vladar koji je u potpunosti vladao po religijskim pravilima, poznat po svojoj ljubavi prema streljaštvu, politici, arhitekturi i građevinskim projektima. Zahvaljujući njemu njegova vera ima današnji izlged.

Turbe Selima II

Jedan od njegovih najvećih poduhvata bila je izgradnja Sueckog kanala. Portugalska imperija držala je sve puteve u indijskom okeanu pod kontrolom. Muslimani koji bi iz drugih delova Azije išli na hodočašća u Meku i Medinu bili bi ometani od strane Portugalaca. Iz tih razloga Selim počinje gradnju Sueckog kanala kako bi omogućio dolazak što više Muslimana tamo, smatravši da oni ne bi trebalo da žive u tako lošim uslovima i pod upravom ,, nevernika". Na tom projektu radili su najveći osmanski stručnjaci. No, ovaj projekat nije završen za njegovog života.

Smrt[uredi]

Selim II preminuo je 1574. Neki izvori spominju da je pao u hamamu i na licu mesta preminuo, dok drugi govore da je pao na putu da izvede Kutbu u džamiji koja je nosila njegovo ime. Nasledio ga je njegov najstariji sin Murat, poznatiji kao Murat III.[traži se izvor]

Porodično stablo[uredi]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
8. Bajazit II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Selim I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Gulbahar Hatun
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Sulejman I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Sultanija Ajše Hafsa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Selim II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Sultanija Hurem
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]


Prethodnik:
Sulejman I
turski sultan
15661574.

Naslednik:
Murat III