Fana Kočovska-Cvetković

fana kočovska-cvetković
Fana Kočovska-Cvetković
Lični podaci
Datum rođenja	(1927-07-27)27. jul 1927.
Mesto rođenja	Lavci, kod Bitolja, Kraljevina SHS
Datum smrti	17. april 2004.(2004-04-17) (76 god.)
Mesto smrti	Skoplje, Makedonija
Profesija	društveno-politička radnica
Delovanje
Član KPJ od	1943.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Služba	NOV i PO Jugoslavije 1941 — 1945.
Heroj
Narodni heroj od	9. oktobra 1953.
Odlikovanja

Fana Kočovska-Cvetković (Lavci, kod Bitolja, 27. jul 1927 — Skoplje, 17. april 2004) bila je učesnica Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politička radnica SFR Jugoslavije i SR Makedonije i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođena je 27. jula 1927. godine u selu Lavci, kod Bitolja, u siromašnoj porodici makedonskog pečalbara. Nije imala ni tri godine kada joj je otac otišao u pečalbu u Ameriku. Još u detinjstvu morala je da pomaže svojoj majci u obavljanju teških poslova na njivi, da bi obezbedila svoju egzistenciju, jer pečalbarska zarada nije bila sigurna ni stalna.

Posle okupacije Jugoslavije, aprila 1941. godine, u selu Lavcima postojala je jaka partijska organizacija, pod čijim je okriljem radio skojevski aktiv čiji je član bila i mlada Kočovska. Bugarskim fašističkim okupatorima uspelo je da uhvate jednog člana skojevskog aktiva, koji se loše držao pred policijom, odavši rad organizacije i njene članove. Fana je uspela da se skloni pred fašističkom policijom, koja je došla u selo da je pronađe, pretresajući kuću i maltretirajući njenu majku i baku.

Spomenik Fane Kočovske-Cvetković u Bitolju

Fana je nastavila ilegalno da radi. Ubrzo zatim otišla je u partizanski odred „Goce Delčev“. Tada nije imala ni punih petnaest godina. U proleće 1944. godine, Fana je bila deo grupe od sedam boraca, koja je trebalo da prekine proizvodnju u rudniku olova kod Zletova uništenjem njegovih postrojenja. Zadatak je bio da napadnu bunkere koje su držali nemački i bugarski fašisti. Zadatak je bio izvršen, ali je Fana bila ranjena. Drugovi su je jedva spasli od neprijateljskih rafala. Štab brigade odlučio je da je ostavi na lečenju u selu, sa ostalim ranjenicima. Fana je odbila boravak u selu i ostala i dalje u brigadi.

Istakla se prilikom borbi kod sela Lavci 1943. godine, kada su poginuli komandant odreda Tošo Angelovski Daskalot, mladi bombaš Pande Hajze i još nekoliko drugova. Skrivajući se po okolini sela Lavci, oko mesec i po dana sa jednom grupom partizana, Fana je jednom četiri dana ostala sama, okružena bugarskim patrolama, koje su danonoćno vršili pretrese i potere, znajući da se partizani nalaze u blizini. Fana je bila učesnik dvadesetodnevnog Februarskog pohoda 1944. godine, od Kožufa do Kozjaka. Tada je bila omladinski rukovodilac bataljona „Stiv Naumov“.

Posleratni period

Neposredno posle oslobođenja je bila na odgovornim funkcijama u omladinskim forumima. Bila je član Oblasnog komiteta Narodne omladine u Bitolju, član Biroa Centralnog komiteta Narodne omladine Makedonije, predsednik Sekcije žena zadrugara Makedonije, te član ove sekcije za Jugoslaviju. Zatim je bila predsednik Komisije za društveni nadzor SR Makedonije. Birana je za člana Glavnog odbora Predsedništva SUBNOR-a Makedonije, člana Stalnog dela Konferencije SKJ, a na Desetom kongresu SKJ i za člana Centralnog komiteta SKJ.

Umrla je 17. aprila 2004. godine u Skoplju.

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih jugoslovenskih odlikovanja, među kojima su — Orden zasluga za narod sa zlatnom zvezdom i Orden bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem. Ordenom za hrabrost odlikovana je dvaput. Ordenom narodnog heroja odlikovana je 9. oktobra 1953. godine. U trenutku odlikovanja, sa 26 godina bila je najmlađi živi narodni heroj Jugoslavije.

Literatura

• Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici. Beograd: Hronometar. 1970.  COBISS.SR 4897031
• Bijelić, Krste (1980). Heroine Jugoslavije. Zagreb: Spektar.  COBISS.SR 49275399
• Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48700167