Hronologija SFRJ i SKJ mart 1972.
.svg)
Hronološki pregled važnijih događaja vezanih za društveno-politička dešavanja u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ) i delovanje Savez komunista Jugoslavije (SKJ), kao i opšta politička, društvena, sportska i kulturna dešavanja koja su se dogodila u toku marta meseca 1972. godine.
| ← februar | Hronologija SFRJ i SKJ tokom 1972. godine | april → | ||||||||||||||||||||||||||||
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
1. mart[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu održane sednice Veća naroda i Privrednog veća Savezne skupštine na kojima je doneta Rezolucija o osnovama politike društveno-ekonomskog razvoja u 1972. godini.
- U Čajniču održana proslava tridesetogodišnjice osnivanja Druge proleterske udarne brigade, na kojoj je učestvovalo 270 preživelih boraca, koji su 1942. godine učestvovali u formiranju brigade. Odlukom Opštine Čajniče predsednik Republike Josip Broz Tito i preživeli borci su proglašeni za počasne građane Čajniča.
1. mart—17. maj[uredi | uredi izvor]
- Održano fudbalsko takmičenje kup Jugoslavije za sezonu 1971/72. U završnicu kupa se plasiralo 16 fudbalskih klubova - „Borac“ iz Čačka, „Borovo“ iz Vukovara, „Vardar“ iz Skoplja, „Dinamo“ iz Zagreba, „Olimpija“ iz Ljubljane, „Priština“ iz Prištine, „Proleter“ iz Zrenjanina, „Radnički“ iz Kragujevca, „Radnički“ iz Niša, „Rijeka“ iz Rijeke, „Sarajevo“ iz Sarajeva, „Sloboda“ iz Tuzle, „Sutjeska“ iz Nikšića, „Hajduk“ iz Kule, „Hajduk“ iz Splita i Crvena zvezda iz Beograda. Finalna utakmica odigrana je 17. maja na stadionu „JNA“ u Beogradu između „Hajduka“ i „Dinama“, a pobedu je ostvario „Hajduk“ sa 2:1 (ovo je bila druga pobeda Hajduka u Kupu Jugoslavije, od ukupno devet).
2. mart[uredi | uredi izvor]
- U poseti Republici Italiji, od 2. do 13. marta, boravila delegacija Saveza sindikata Jugoslavije (SSJ), predvođena sekretarom Veća SSJ Raifom Dizdarevićem. Tokom boravka u Italiji, delegacija je vodila razgovore sa predstavnicima tri italijanska sindikata — Generalnom konferencijom rada Italije, Italijanskom konfederacijom radničkih sindikata i Italijanskom unijom rada.
6. mart[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu održana sednica Predsedništva Savezne konferencije Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije (SSRNJ), na kojoj je razmatrana međunarodna aktivnost Savezne konferencije i stavovi i zaključci o Predlogu društvenog plana razvoja Jugoslavije za period od 1971. do 1975. godine.
- U poseti Ujedinjenom Kraljevstvu, 6. i 7. marta, boravio zamenik saveznog sekretara za inostrane poslove Jakša Petrić. Tokom boravka on je vodio razgovore sa stalnim državnim podsekretarom Denisom Grinholom i sa parlamentarnim podsekretarom Entoni Rojlom, sa kojima je razmenio mišljenja o mnogim aktuelnim međunarodnim problemima, a posebno o političkim kretanjima u Evropi, uključujući i pripreme za Konferenciju za evropskoj bezbednosti i saradnji, koja je održana 3. jula 1973. u Helsinkiju.
7. mart[uredi | uredi izvor]
- Na Brionima održan sastanak između predsednika Republike Josipa Broza Tita i saveznog sekretara za narodnu odbranu generala armije Nikole Ljubičića, koji ga je obavestio o svojoj poseti Socijalističkoj Republici Rumuniji i tekućim dešavanjima u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA).
9. mart[uredi | uredi izvor]
- U Titogradu održana prva sednica Republičke konferencije Socijalističkog saveza radnog naroda Crne Gore (SSRNCG) u novom sazivu. Konferencija je donela godišnji program rada, izabrala Predsedništvo od 29 članova i Sekretarijat od 7 članova. Za predsednika Konferencije ponovo je izabran Dobroslav Ćulafić, a za sekretara Petar Rakočević. Za predsednika Konferencije za društvenu aktivnost žena izabrana je Mileva Gagović.
- U poseti Republici Tunis, od 9. do 13. marta, boravio savezni sekretar za inostrane poslove Mirko Tepavac. Tokom boravka u Tunisu, on je vodio razgovore sa predsednikom Tunisa Habibom Burgibom, predsednikom Vlade Hedijem Nuirom i ministrom inostranih poslova Mohamedom Masmudija. U razgovorima o međunarodnim problemima, potvrđena je politika nesvrstanosti i spremnost za ostvarivanje solidarnosti i saradnje među nesvrstanim zemljama.
10. mart[uredi | uredi izvor]
- Održana 28 sednica Predsedništva Saveza komunista Jugoslavije (SKJ), na kojoj je razmatrano pitanje ostvarivanja Rezolucije donete na Prvoj konferencije SKJ o razvoju socijalističkih odnosa u poljoprivredi.
13. mart[uredi | uredi izvor]
- Na Brionima održan sastanak između predsednika Republike Josipa Broza Tita i predsednika Savezne konferencije SSRNJ Veljka Milatovića, koji ga je obavestio o aktuelnim pitanjima u radu Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije.
- U Zagrebu održana Skupština Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti (JAZU) na kojoj je izabrano rukovodstvo akademije — članovi Predsedništva, potpredsednici i predsednika. Za predsednika JAZU ponovo je izabran istoričar i arheolog Grga Novak, koji je na ovoj funkciji ostao je do svoje smrti 7. septembra 1978. godine.
- U Milanu, od 13. do 17. marta, održan XIII kongres Komunističke partije Italije, kome je prisustvovala delegacija SKJ predvođena sekretarom Izvršnog biroa Predsedništva SKJ Stanetom Dolancom.
14. mart[uredi | uredi izvor]
- Održana sednica Koordinacionog odbora za proslavu 80. rođendana Josipa Broza Tita, na kojoj je predloženo da se Tito po drugu put odlikuje Ordenom narodnog heroja.
- U SFRJ, od 14. do 28. aprila vladala epidemija velikih boginja (lat. Variola vera). Epidemija je otpočela u selu Danjane, kod Orahovca u SAP Kosovo, a ubrzo se proširila i na druge gradove u SR Srbiji — najpre u Prizren, Đakovicu i Novi Pazar, a potom u Čačak i Beograd. Bolest je u zemlju uneo Ibrahim Hoti, koji je u januaru tokom putovanja na hadžiluk u Meku, boravio na severu Iraka, gde je vladala zaraza. On se u zemlju vratio 15. februara, a zaraza je otpočela početkom marta. Jedan od prvih zaraženih bio je Latif Mundžić (1943—1972), učitelj iz sela Dobri Dub kod Tutina, koji je potom zarazu preneo u Novi Pazar, a odatle u Čačak i Beograd. Preminuo je 10. marta na Prvoj hirurškoj klinici u Beogradu, ali tada još niko nije sumnjao na variolu. Prve sumnje na variolu javile su se tek 14. marta, kada se pojavilo još nekoliko obolelih, među kojima i Latifov brat Nedžib. Posle prve sumnje na variolu, otpočela je vakcinacija na teritoriji ugroženih oblasti u SAP Kosovo, a nekoliko dana kasnije i na teritoriji ostatka SFRJ tokom koje je vakcinisano preko 18 miliona ljudi. Radi suzbijanja zaraze, 22. marta, kada su sa instituta Torlak dobijeni zvanični podaci da se radio o varioli, bili su formirani karantini u bolnicama u kojima je boravio zaraženi Latif Mundžić, kao i na još nekoliko lokacija. Energična borba sa variolom, tokom koje su epidemiološke službe i zdravstveni radnici iskazali velike napore i požrtvovanje, sprečila je epidemiju širih razmera. Borba sa epidemijom imala je veliki medijski odjek u svetu, a Jugoslaviji su mnoge zemlje slale pomoć u vakcinama. Od strane Svetske zdravstvene organizacije u SFRJ je bio upućen dr Rajnhard Linder, poznati epidemiolog iz Austrije. Tokom epidemije od variole je obolelo 184 ljudi (od čega 123 iz SAP Kosovo, a 32 iz Beograda), od kojih je preminulo njih 40 (od čega 26 u SAP Kosovo, 7 u Beogradu, 5 u Novom Pazaru, 1 u Čačku i 1 Ležimiru, kod Sremske Mitrovice). Među obolelima nalazilo se i šestoto zdravstvenih radnika — tri lekara i tri medicinske sestre, od kojih je njih dvoje preminulo — Dušica Spasić (1951-1972), medicinska sestra iz Beograda i Milka Đurašić (1947-1972), medicinska sestra iz Čačka. Epidemija je zvanično bila objavljena tek 25. marta i trajala je do 28. aprila, a krantini su ukidani postepeno od 12. aprila do 19. maja.
16. mart[uredi | uredi izvor]
- U Opatiji, 16. i 17. marta održan Treći kongres Sindikata radnika industrije i rudarstva Jugoslavije, na kojem je usvojen novi Statut ove organizacije.
17. mart[uredi | uredi izvor]
- Na Brionima održan sastanak između predsednika Republike Josipa Broza Tita i predsednika Veća Saveza sindikata Jugoslavije (SSJ) Dušana Petrovića Šaneta, koji ga je obavestio o radu Sindikata u sprovođenju ustavnih amandmana i položaju radničke klase, kao i pripremama za predstojeću Drugu konferenciju SSJ.
- Na Brionima održan sastanak između predsednika Republike Josipa Broza Tita i predsednika Centralnog komiteta Saveza komunista Bosne i Hercegovine Branka Mikulića, koji ga je obavestio o radu Saveza komunista BiH u sprovođenja odluka donetih na Drugoj konferenciji SKJ i drugim aktuelnim društveno-političkim pitanjima u SR BiH.
21. mart[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu, 21. i 22. marta, održana Druga konferencija Saveza sindikata Jugoslavije (SSJ), na kojoj su razmatrani aktuelni zadaci i uloga Sindikata, kao i pripreme za Sedmi kongres SSJ. Konferencija je donela zadatke sindikata koji su prvenstvo bili — razvijanje samoupravnih i socijalističkih odnosa i smanjivanje raskoraka između proklamovanih stavova i stvarnog stanja, kao i borba protiv — svih vidova i nosilaca otuđivanja viška rada, otpora sprovođenja ustavnih amandmana, sprega i delovanja tehnokratskih i birokratskih snaga i dr.
22. mart[uredi | uredi izvor]
- Na Brionima održana sednica Izvršnog biroa Predsedništva SKJ na kojoj su raspravljana neka pitanja spoljne politike Jugoslavije i odlučeno da se za 28. mart sazove zajednička sednica Predsedništva SKJ i Predsedništva SFRJ, na kojoj bi se raspravljalo o međunarodnom položaju Jugoslavije.
25. mart[uredi | uredi izvor]
- U Edinburgu (Ujedinjeno Kraljevstvo) održano finalno veče takmičenja Pesma Evrovizije. Na takmičenju je pobedila Viki Leandros, predstavnica Luksemburga, dok je predstavnica Jugoslavije — Tereza Kesovija sa pesmom Muzika i ti — osvojila deveto mesto.
28. mart[uredi | uredi izvor]
- U poseti Republici Indiji, od 28. marta do 6. aprila, boravila jugoslovenska parlamentarna delegacija, koju je predvodio predsednik Savezne skupštine Mijalko Todorović. Tokom boravka u Indiji, delegacija se susrela i vodila razgovore sa predsednikom Indije Varahagiri Girijem, potpredsednikom Gopalom Patakom, predsednikom Vlade Indirom Gandi, ministrom inostranih poslova Svaranom Singom, predsednikom Donjeg doma Gurdialom Dilonom i sa većim brojem narodnih poslanika. Za vreme posete, jugoslovenska delegacija je posetila Nju Delhi, Bombaj, Madras i Kalkuti.
31. mart[uredi | uredi izvor]
- U Zagrebu održana 27 sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Hrvatske, na kojoj je ocenjena društveno-politička aktivnost komunista u formulisanju razvojne politike, postavljene smernice za dalji razvoj SK Hrvatske i izvršena reorganizacija u CK SKH. Centralni komitet je izabrao nove članove i rukovodioce svojih stalnih komisija i jednoglasno prihvatio ostavke Radeta Bulata i Andrije Dujića na članstvo u CK SKH.
- U Helsinkiju (Finska), od 31. marta do 2. aprila, održan XVI kongres Komunističke partije Finske, kome je prisustvovala delegacija SKJ, u kojoj su bili član Izvršnog biroa Predsedništva SKJ Budislav Šoškić i predsednik CK SK Slovenije France Popit.
Reference[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Jugoslavija i svet 1972. Beograd: Mladost. 1973. COBISS.SR 75926794
- Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
- Istorija Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Izdavački centar „Komunist”; Narodna knjiga; Rad. 1985. COBISS.SR 68649479
- Moderna srpska država 1804—2004 — hronologija. Beograd: Istorijski arhiv Beograda. 2004. COBISS.SR 119075084
