Подујево

Координате: 42° 54′ 42″ С; 21° 11′ 30″ И / 42.911667° С; 21.191667° И / 42.911667; 21.191667
С Википедије, слободне енциклопедије

Подујево
Поглед на Подујево из градског парка
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовски
ОпштинаПодујево
Становништво
Становништво
 — 2011.23.453
Географске карактеристике
Координате42° 54′ 42″ С; 21° 11′ 30″ И / 42.911667° С; 21.191667° И / 42.911667; 21.191667
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина636 m
Подујево на карти Србије
Подујево
Подујево
Подујево на карти Србије
Регистарска ознакаPR

Подујево (алб. Podujeva, Podujevë, Besiana, Besianë) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у североисточном делу Косова и Метохије и припада Косовском управном округу. Према попису из 2011. године било је 23.453 становника.[б]

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Подујево површине 915 ha.

Историја[уреди | уреди извор]

Подујево се као велико село у турском тефтеру пописа области Бранковића 1455. године помиње као село са 43 српске куће, попом Степаном и његовим братом Петром, на челу списка. Под истим именом јавља се и у попису Вучитрнског санџака 1487. године. У Дубровачком архиву чува се податак да су 1660. године дубровачки трговци куповали вуну у Подујеву. Године 1806. у Првом српском устанку Станоје Главаш је од Прокупља продро до Подујева где је подигао шанац према Турцима. Српска војска је, у Првом балканском рату, према писању Српских новина, ослободила Подујево 21. октобра (по јулијанском календару 7. октобра[1]) 1912.

Непознато је место где се српска средњовековна сеоска црква налазила у тадашњем селу Подујеву. Највероватније је да је била на садашњем брду Мерћезу које су Турци претворили у тврђаву и граничну кулу. После Првог светског рата на брду је подигнута нова црква која је посвећена Св. Илији. У Другом светском рату албански фашисти и Немци су срушили њено кубе и оштетили је. Црква је обновљена 1971. године. Овде се налази и Црква Светог Андреја у Подујеву.

Основна школа у Подујеву отворена је 1921. године. Први учитељ био је Божо Шолак.

Демографија[уреди | уреди извор]

Према попису из 1981. године град је био већински насељен Албанцима. Након рата 1999. године већина Срба и Црногораца је напустила Подујево.

Етнички састав према попису из 1961.[2]
Албанци
  
2.838 58,3%
Срби
  
1.447 29,7%
Црногорци
  
497 10,2%
Укупно: 4.870
Етнички састав према попису из 1981.[3]
Албанци
  
14.423 90,7%
Срби
  
740 4,6%
Црногорци
  
348 2,2%
Роми
  
320 2%
Укупно: 15.894
Етнички састав према попису из 2011.[4]
Албанци
  
22.696 96,8%
Ашкалије
  
604 2,6%
Роми
  
74 0,3%
Укупно: 23.453

Број становника на пописима:

Демографија[5]
Година Становника
1948. 2.435
1953. 3.253
1961. 4.870
1971. 8.490
1981. 15.894
1991. 25.847

Познате личности[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Србије и Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација. Према Резолуцији 1244, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
  2. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Јагош Ђилас: Школство на Косову , Заједница за научни рад, Приштина, 1976

Спољашње везе[уреди | уреди извор]