Сечани (Тимиш)

Координате: 45° 58′ 40″ N 21° 19′ 10″ E / 45.97778° С; 21.31944° И / 45.97778; 21.31944
С Википедије, слободне енциклопедије

Сечани
рум. Seceani
Насеље
RO
RO
Сечани
Локација у Румунији
Координате: 45° 58′ 40″ N 21° 19′ 10″ E / 45.97778° С; 21.31944° И / 45.97778; 21.31944
Земља Румунија
ОкругТимиш
ОпштинаОрцишоара
Надморска висина178 m (584 ft)
Становништво (2002)[1]
 • Укупно595
Временска зонаИсточноевропско време (UTC+2)
 • Лети (DST)Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод667492

Сечани (рум. Seceani) насеље је у Румунији у округу Тимиш у општини Орцишоара.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 178 m.

Прошлост[уреди | уреди извор]

По "Румунској енциклопедији" године 1582. ту је живело неколико српских породица, који су се делом иселили а делом су порумуњени (романизовани!). Име села је тада било српско, а чинила су га два блиско положена насеља: Мали Сечањ и Велики Сечањ.

Сечан је 1764. године православна парохија у Варјашком протопрезвирату.[4] Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да "Сечан" припада Сенандрашком округу, Темишватског дистрикта. Становништво је било претежно влашко.[5] Када је 1797. године пописан православни клир у месту су била два свештеника. Парох поп Исаија Поповић (рукоп. 1780) је говорио румунским језиком, а млађи колега парох поп Манасије Поповић (1796) служио се међутим српским и румунским језиком.[6]

Становништво[уреди | уреди извор]

Према подацима из 2002. године у насељу је живело 595 становника.[1]

Попис 2002.[уреди | уреди извор]

Расподела становништва по националности 2002.[1]
Румуни
  
555 94,2%
Мађари
  
6 1,0%
Роми
  
28 4,8%

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08. 
  2. ^ „The GeoNames geographical database”. 2012. 
  3. ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015. 
  4. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
  5. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  6. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]