Пређи на садржај

Санандреј (Тимиш)

Координате: 45° 51′ 11″ N 21° 10′ 5″ E / 45.85306° С; 21.16806° И / 45.85306; 21.16806
С Википедије, слободне енциклопедије
Санандреј
рум. Sânandrei
Насеље
RO
RO
Санандреј
Локација у Румунији
Координате: 45° 51′ 11″ N 21° 10′ 5″ E / 45.85306° С; 21.16806° И / 45.85306; 21.16806
Земља Румунија
ОкругТимиш
ОпштинаСанандреј
Надморска висина90 m (300 ft)
Становништво (2002)[1]
 • Укупно5.371
Временска зонаИсточноевропско време (UTC+2)
 • Лети (DST)Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод667089

Санандреј (рум. Sânandrei) насеље је у Румунији у округу Тимиш у општини Санандреј.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 90 m.

Историја Срба у месту

[уреди | уреди извор]

По "Румунској енциклопедији" место је записано још 1230. године. По ослобођењу Баната 1717. године у Сент Андреу је пописано 23 кућа. Уследиле су три колонизације Немаца током 18. века: 1748-1749, 1766. и 1772.године. Немци граде римокатоличку цркву 1811. године а православни Румуни 1834. године.

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Сент Андраш" припада Сентандрашком округу, Темишварског дистрикта. Ту се налази управни уред а становништво је претежно влашко.[4] Када је 1797. године пописан православни клир, у месту је само један православни свештеник. Био је то месни парох поп Матеј Јованов (рукоп. 1790) који се служио само румунским језиком.[5]

Као претплатници једне српске медицинске књиге јављају се 1834. године у "Сент Андрашу" поп Георгије Пандуровић парох и Димитрије Михајловић коморски "дијурниста".[6]

Половином 19. века дошло је верско-националних трвења између православних Срба и Румуна. Румуни су били прешли у "Унију" са католицима, па се онда мањи део повратио у православље. Потпали су под јурисдикцују српске православне цркве, и дочекали стварање "Велике Румуније". Тада су у мешовитим срединама кренуле деобе, мање или више грубе. У Сент-Андрашу је пре 1866. године живело отприлике једнак број становника; чинили су једну половину Срби и другу половину Румуни. Агресивни Румуни су међутим присвојили себи цркву, а српске богослужбене књиге буквално побацали на улицу у блато.[7]

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према подацима из 2002. године у насељу је живело 5371 становника.[1]

Расподела становништва по националности 2002.[1]
Румуни
  
4.953 92,3%
Мађари
  
141 2,6%
Роми
  
25 0,5%
Украјинци
  
67 1,2%
Немци
  
148 2,8%
Руси
  
3 0,1%
Срби
  
16 0,3%
Словаци
  
8 0,1%
Бугари
  
3 0,1%
неизјашњени
  
3 0,1%

Хронологија

[уреди | уреди извор]
Хронологија броја становника[8]
Година19921993199419951996199719981999200020012002200320042005200620072008200920102011201220132014201520162017
Становништво47304880495950015039508952565326541954965526557856965803592260766285634764136500655566506734677469157045

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08. 
  2. ^ „The GeoNames geographical database”. 2012. 
  3. ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015. 
  4. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  5. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
  6. ^ Константин Пејчић: "Руководитељ к изгубљеном здрављу", Будим 1834.
  7. ^ "Застава", Пешта 1866. године
  8. ^ National Institute of Statistics. „Statistical Data and Metadata Databases”. Bucharest, Romania. Приступљено 22. 12. 2017. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]