Санандреј (Тимиш)
| Санандреј рум. Sânandrei | |
|---|---|
| Насеље | |
  Санандреј Локација у Румунији | |
| Координате: 45° 51′ 11″ N 21° 10′ 5″ E / 45.85306° С; 21.16806° И | |
| Земља |  Румунија |
| Округ | Тимиш |
| Општина | Санандреј |
| Надморска висина | 90 m (300 ft) |
| Становништво (2002)[1] | |
| • Укупно | 5.371 |
| Временска зона | Источноевропско време (UTC+2) |
| • Лети (DST) | Источноевропско летње време (UTC+3) |
| Геокод | 667089 |
Санандреј (рум. Sânandrei) насеље је у Румунији у округу Тимиш у општини Санандреј.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 90 m.
Историја Срба у месту[уреди | уреди извор]
По "Румунској енциклопедији" место је записано још 1230. године. По ослобођењу Баната 1717. године у Сент Андреу је пописано 23 кућа. Уследиле су три колонизације Немаца током 18. века: 1748-1749, 1766. и 1772.године. Немци граде римокатоличку цркву 1811. године а православни Румуни 1834. године.
Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Сент Андраш" припада Сентандрашком округу, Темишварског дистрикта. Ту се налази управни уред а становништво је претежно влашко.[4] Када је 1797. године пописан православни клир, у месту је само један православни свештеник. Био је то месни парох поп Матеј Јованов (рукоп. 1790) који се служио само румунским језиком.[5]
Као претплатници једне српске медицинске књиге јављају се 1834. године у "Сент Андрашу" поп Георгије Пандуровић парох и Димитрије Михајловић коморски "дијурниста".[6]
Половином 19. века дошло је верско-националних трвења између православних Срба и Румуна. Румуни су били прешли у "Унију" са католицима, па се онда мањи део повратио у православље. Потпали су под јурисдикцују српске православне цркве, и дочекали стварање "Велике Румуније". Тада су у мешовитим срединама кренуле деобе, мање или више грубе. У Сент-Андрашу је пре 1866. године живело отприлике једнак број становника; чинили су једну половину Срби и другу половину Румуни. Агресивни Румуни су међутим присвојили себи цркву, а српске богослужбене књиге буквално побацали на улицу у блато.[7]
Становништво[уреди | уреди извор]
Према подацима из 2002. године у насељу је живело 5371 становника.[1]
Попис 2002.[уреди | уреди извор]
Хронологија[уреди | уреди извор]
| Година | 1992 | 1993 | 1994 | 1995 | 1996 | 1997 | 1998 | 1999 | 2000 | 2001 | 2002 | 2003 | 2004 | 2005 | 2006 | 2007 | 2008 | 2009 | 2010 | 2011 | 2012 | 2013 | 2014 | 2015 | 2016 | 2017 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Становништво | 4730 | 4880 | 4959 | 5001 | 5039 | 5089 | 5256 | 5326 | 5419 | 5496 | 5526 | 5578 | 5696 | 5803 | 5922 | 6076 | 6285 | 6347 | 6413 | 6500 | 6555 | 6650 | 6734 | 6774 | 6915 | 7045 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08.
- ^ „The GeoNames geographical database”. 2012.
- ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015.
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
- ^ Константин Пејчић: "Руководитељ к изгубљеном здрављу", Будим 1834.
- ^ "Застава", Пешта 1866. године
- ^ National Institute of Statistics. „Statistical Data and Metadata Databases”. Bucharest, Romania. Приступљено 22. 12. 2017.
