Калача (Тимиш)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Калача
рум. Călacea
Насеље
RO
RO
Калача
Локација у Румунији
Координате: 45°57′9″N 21°8′52″E / 45.95250° СГШ; 21.14778° ИГД / 45.95250; 21.14778Координате: 45°57′9″N 21°8′52″E / 45.95250° СГШ; 21.14778° ИГД / 45.95250; 21.14778
Земља Румунија
ОкругТимиш
ОпштинаОрцишоара
Надморска висина115 m (377 ft)
Становништво (2002)[1]
 • Укупно674
Временска зонаИсточноевропско време (UTC+2)
 • Лети (ДСТ)Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод683038

Калача (рум. Călacea) је насеље је у Румунији у округу Тимиш у општини Орцишоара.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 115 m.

Прошлост[уреди]

По "Румунској енциклопедији" место се први пут помиње 1311. године. На Марсилијевој карти из 1723. године налази се "Калач". Ту је 1758. године црква брвнара посвећена Св. великомученику Георгију. Нова од чврстог материјала подигнута је 1829. године. Царица Марија Терезија је половином 18. века покушавала да расели Калачу и друга околна места; Калачу није успела јер се православно становништво противило. Једно време власник села био је бечки банкар Георг Сина.

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. кодине констатовао да Калача припада Сентандрашком округу, Темишварског дистрикта. Становништво је било претежно влашко.[4] Када је 1797. године пописан православни клир у месту су евидентирана два свештеника. Оба пароха, поп Кузман Поповић (рукоп. 1792) и поп Јован Николајевић (1794) служили су се српским и румунским језиком.[5]

Становништво[уреди]

Према подацима из 2002. године у насељу је живело 674 становника.[1]

Попис 2002.[уреди]

Расподела становништва по националности 2002.[1]
Румуни
  
610 90,6 %
Мађари
  
39 5,8 %
Немци
  
24 3,6 %

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала на датум 2012-09-18. Приступљено 2011-12-08. 
  2. ^ „The GeoNames geographical database”. 2012. 
  3. ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015. 
  4. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  5. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.

Спољашње везе[уреди]