Пређи на садржај

Калача (Тимиш)

Координате: 45° 57′ 9″ N 21° 8′ 52″ E / 45.95250° С; 21.14778° И / 45.95250; 21.14778
С Википедије, слободне енциклопедије
Калача
рум. Călacea
Насеље
RO
RO
Калача
Локација у Румунији
Координате: 45° 57′ 9″ N 21° 8′ 52″ E / 45.95250° С; 21.14778° И / 45.95250; 21.14778
Земља Румунија
ОкругТимиш
ОпштинаОрцишоара
Надморска висина115 m (377 ft)
Становништво (2002)[1]
 • Укупно674
Временска зонаИсточноевропско време (UTC+2)
 • Лети (DST)Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод683038

Калача (рум. Călacea) насеље је у Румунији у округу Тимиш у општини Орцишоара.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 115 m.

Прошлост

[уреди | уреди извор]

По "Румунској енциклопедији" место се први пут помиње 1311. године. На Марсилијевој карти из 1723. године налази се "Калач". Ту је 1758. године црква брвнара посвећена Св. великомученику Георгију. Нова од чврстог материјала подигнута је 1829. године. Царица Марија Терезија је половином 18. века покушавала да расели Калачу и друга околна места; Калачу није успела јер се православно становништво противило. Једно време власник села био је бечки банкар Георг Сина.

Лалача је 1764. године била парохија у Варјашком протопрезвирату.[4] Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. кодине констатовао да Калача припада Сентандрашком округу, Темишварског дистрикта. Становништво је било претежно влашко.[5] Када је 1797. године пописан православни клир у месту су евидентирана два свештеника. Оба пароха, поп Кузман Поповић (рукоп. 1792) и поп Јован Николајевић (1794) служили су се српским и румунским језиком.[6]

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према подацима из 2002. године у насељу је живело 674 становника.[1]

Расподела становништва по националности 2002.[1]
Румуни
  
610 90,6%
Мађари
  
39 5,8%
Немци
  
24 3,6%

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08. 
  2. ^ „The GeoNames geographical database”. 2012. 
  3. ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015. 
  4. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
  5. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  6. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]