Гилад

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Гилад
рум. Ghilad
Насеље
RO
RO
Гилад
Локација у Румунији
Координате: 45°27′54″N 21°8′17″E / 45.46500° СГШ; 21.13806° ИГД / 45.46500; 21.13806Координате: 45°27′54″N 21°8′17″E / 45.46500° СГШ; 21.13806° ИГД / 45.46500; 21.13806
Земља Румунија
ОкругТимиш
ОпштинаГилад
Надморска висина80 m (260 ft)
Становништво (2013)[1]
 • Укупно1.842
Временска зонаИсточноевропско време (UTC+2)
 • Лети (ДСТ)Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод677393

Гилад (рум. Ghilad) је насељено место у Румунији, у оквиру истоимене општине Гилад, чије је управно седиште. Налази се у округу Тимиш, у Банату.

Историја[уреди]

По "Румунској енциклопедији" место се помиње 1212. године. По ослобођењу Баната од Турака, 1717. године је то велики српски град, из два дела: Горњи Гилад има 100 кућа, а Доњи Гилад - 80. За време царице Марије Терезије насељавају се Немци, а од 1842. године и Мађари.

У Темишварској епархији 1764. године постојао је Гиладски протопрезвират са Гиладом и другим околним селима.[2] Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао за Гилад да се налази у Јаручком округу и Чаковачком дистрикту. Становништво је претежно влашко.[3] Године 1797. пописано је православно свештенсто у епархији. у Гиладу је записано шест свештеника, од којих пет пароха и један ђакон, који међутим сви говоре српским и румунским језиком. Пароси су, поп Јосиф Поповић (рукоп. 1787), поп Максим Поповић (1789), поп Симеон Поповић (1796), поп Петар Поповић (1796) и поп Константин Поповић (1796), док је Петар Петков (1796) био ђакон.[4]

Према шематизму православног клира у Угарској 1846. године Гилад је православна парохија у Чаковачком протопрезвирату. Црквено матично звање уведено је 1779-1785. године. Православни храм посвећен је Св. архистратизима Михајлу и Гаврилу. Има неколико свештеника пароха: Јован Павић, Софроније Мургуловић, Константин Димитријевић, Ћирило Опрјан и Сава Чинкул. Капелан је само један - поп Павле Јанковић. У месту живи 3205 православних душа. Постоји народна школа у коју иде само 36 ђака које води учитељ Траило Царан.[5]

Почетком 20. века Гилад се налази у Чаковачком срезу, има статус српске православне парохијске филијале и у њему тада живи 48 православних Срба.[6]

Претплатник Вукове етнографске књиге био је 1867. године месни трговац Ђурица Лазић.[7] У Гиладу је 1882. године живео велепоседник Михајло Сабовљевић.[8]

Становништво[уреди]

По последњем попису из 2002. г. у насељу живи 1.794 становника.

Референце[уреди]

  1. ^ „Statistical Yearbook 2011” (PDF). Comisia Centrală pentru Recensământul Populaţiei şi Locuinţelor. Приступљено 2015-07-05. 
  2. ^ "Српски сион", Карловци 1905. године
  3. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  4. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
  5. ^ Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.
  6. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Сремски Карловци 1910.
  7. ^ Вук Ст. Караџић: "Живот и обичаји народа српског", Беч 1867. године
  8. ^ "Застава", Нови Сад 1882.

Спољашње везе[уреди]