Трајан Вуја (Тимиш)
| Трајан Вуја рум. Traian Vuia | |
|---|---|
| Насеље | |
  Трајан Вуја Локација у Румунији | |
| Координате: 45° 47′ 59″ N 22° 4′ 0″ E / 45.79972° С; 22.06667° И | |
| Земља |  Румунија |
| Округ | Тимиш |
| Општина | Трајан Вуја |
| Надморска висина | 146 m (479 ft) |
| Становништво (2002)[1] | |
| • Укупно | 2.241 |
| Временска зона | Источноевропско време (UTC+2) |
| • Лети (DST) | Источноевропско летње време (UTC+3) |
| Геокод | 664666 |
Трајан Вуја (рум. Traian Vuia) насеље је у Румунији у округу Тимиш у општини Трајан Вуја.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 146 m.
Прошлост[уреди | уреди извор]
По "Румунској енциклопедији" место "Бујору" помиње се 1364. године. Помиње се 1446. године предија Божуру. Године 1453. краљ Владислав је село поклонио Јанку Хуњадију. Насеље је премештено 1823. године на локацију безбедну од поплаве. Име "Трајан Вуја" село је понело 1964. године.
Средином 18. века у селу Божуру било је 80 кућа. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Божур" припада Сарачком округу, Лугожког дистрикта. Село има поштанску станицу а становништво је било претежно влашко.[4] Када је 1797. године пописан православни клир ту у Божуру је био један свештеник. Парох поп Петар Живановић (рукоп. 1792) није знао српски језик; служио се искључиво румунским. То је један у низу доказа о интензивној румунизацији у источном Банату, током 18. века. Свештеник са српским именом и презименом, који службује у селу са српским називом - прво је заборавио свој матерњи језик. Касније нестаће и његових изворних генералија, а и само место Божур ће бити избрисано - добити сада типичан румунски назив "Трајан Вуја".[5]
Године 1846. место "Божур" је мало село са 469 становника. Православно парохијско звање и црквене матрикуле воде се од 1779. године. Парох је поп Јован Барбулеску којем помаже капелан Никола Барбулеску. У народној основној школи у Божуру 1846/1847. године има 20 ђака, којима предаје Јосиф Петровић учитељ.[6]
Пошта у Божуру радила је 1864. године.
Становништво[уреди | уреди извор]
Према подацима из 2002. године у насељу је живело 2241 становника.[1]
Попис 2002.[уреди | уреди извор]
Хронологија[уреди | уреди извор]
| Година | 1992 | 1993 | 1994 | 1995 | 1996 | 1997 | 1998 | 1999 | 2000 | 2001 | 2002 | 2003 | 2004 | 2005 | 2006 | 2007 | 2008 | 2009 | 2010 | 2011 | 2012 | 2013 | 2014 | 2015 | 2016 | 2017 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Становништво | 2399 | 2372 | 2347 | 2317 | 2250 | 2221 | 2227 | 2225 | 2229 | 2227 | 2219 | 2213 | 2206 | 2207 | 2200 | 2240 | 2245 | 2217 | 2205 | 2157 | 2162 | 2165 | 2173 | 2171 | 2159 | 2185 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08.
- ^ „The GeoNames geographical database”. 2012.
- ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015.
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 10/2018.
- ^ Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.
- ^ National Institute of Statistics. „Statistical Data and Metadata Databases”. Bucharest, Romania. Приступљено 22. 12. 2017.
