Банлок
Банлок Banloc | |
|---|---|
 Дворац Банлок | |
| Административни подаци | |
| Држава | Румунија |
| Жупанија | Тимиш |
| Општина | Банлок |
| Становништво | |
| — (2021) |  1.573 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 23′ 12″ С; 21° 08′ 08″ И / 45.38676° С; 21.13549° И |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
| Апс. висина | 83 m |
  Банлок Банлок на карти Румуније | |
Банлок (рум. Banloc) је насељено место у Румунији, седиште истоимене општине. Налази се у жупанији Тимиш, у Банату.
Прошлост
[уреди | уреди извор]
Калуђери српског манастира Пећка патријаршија су походили "Банлог" 1660. године, ради скупљања прилога. Пописали су следеће становнике Србе: домаћин Лаза (код којег су коначили), Драгојло, Никола, Мартин, Јаношило, кнез Јануш, Агел, Хрњаковић и Субота.[1]
По "Румунској енциклопедији" Банлок је у првој половини 18. века припао хрватском грофу Драшковићу. Године 1783. посед купује Јерменин, Лазар Карачоњи. Спахија је 1793. године саградио свој импозантни дворац који и сад постоји.
"Банлог" је 1764. године био православна парохија у Гиладском протопрезвирату.[2] Када је 1774. године аустријски царски ревизор описивао Банат, за Банлок је приметио да се налази у Јаручком округу а Чаковачком дистрикту, а да је становништво претежно влашко.[3] Било је у месту 1777. године 229 кућа. Када је 1797. године пописан православни клир у "Банлогу" је био само један свештеник. Парох, поп Лазар Поповић рукоположен је 1785. године а служио се српским и румунским језиком.[4]
Место је у 19. веку било спахилук Гвида Карачонија. Он је више пута прилагао новац за подизање румунске православне цркве. Црквена служба се око 1860. године међутим одвијала у једној соби изнајмљене куће.[5]
Становништво
[уреди | уреди извор]| 1992. | 2002. | 2011. | 2021. |
|---|---|---|---|
| 1.636 | 1.581 | 1.457 | 1.573 |
Банлок је према попису из 2021. имао 1.573 становника што је за 116 више (+7,96%) у односу на попис из 2011. када је у насељу било 1.457 становника.[6][7]
Према попису из 2011. већину становништва су чинили Румуни (80,23%), а од мањина је највише било Рома (13,32%).
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Душан Поповић, С.Матић: "О Банату и банатском становништву у 17. веку", Сремски Карловци 1931.
- ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
- ^ "Србски дневник", Нови Сад 1863. године
- ^ „Populația rezidentă pe sexe, județe, municipii, orașe, comune și sate, la 1 decembrie 2021”. recensamantromania.ro. Приступљено 27. 6. 2025.
- ^ „Romania: All places: 1992, 2002, 2011, 2021 censuses”. pop-stat.mashke.org (на језику: румунски). Приступљено 27. 6. 2025.
- ^ „Romania: Ethnic composition, all places: 2011 census”. pop-stat.mashke.org. Приступљено 27. 6. 2025.
