Долац (Румунија)

Координате: 45° 25′ 46″ N 21° 3′ 56″ E / 45.42944° С; 21.06556° И / 45.42944; 21.06556
С Википедије, слободне енциклопедије
Долац
рум. Dolaț
Насеље
RO
RO
Долац
Локација у Румунији
Координате: 45° 25′ 46″ N 21° 3′ 56″ E / 45.42944° С; 21.06556° И / 45.42944; 21.06556
Земља Румунија
ОкругТимиш
ОпштинаЛивезиле
Надморска висина76 m (249 ft)
Становништво (2013)[1]
 • Укупно528
Временска зонаИсточноевропско време (UTC+2)
 • Лети (DST)Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод679151

Долац (рум. Dolaț) насеље је у Румунији у округу Тимиш у општини Ливезиле.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 76 m.

Прошлост[уреди | уреди извор]

Место је у средњем веку било насељено Мађарима (1332), који су се пред Турцима повукли на север. Место обнављају православни Срби који се досељавају за време Турака. По "Румунској енциклопедији" име места је српски израз за малу депресију, долину.

Долац је старо српско место (и сам назив) у које су 1660. и 1666. године навраћали калуђери из српског манастира Пећке патријаршије. Записали су у свом "Катастигу" ко су били мештани дародавци. Помињу се 1660. године: Неша Гвозденовић, Мата Савић, Марко Бошњачки, Иван, Радосав, Милош, Ђурица Ковачев, Новак и Дамјан. Када су поново наишли монаси 1666. године коначили су код домаћина поменутог Неше, а ту су тада и поп Субота, поменити Мата и Радосав.[4]

Био је Долац 1764. године православна парохија у Гиладском протопрезвирату.[5]

Православно матичарско звање основано је ту 1779. године. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Чаковачком округу и дистрикту, а становништво је српско.[6] Када је 1797. године пописан православни клир, у Долцу су била два свештеника. Отац и син, парох поп Симеон Лалић (рукоп. 1757) и капелан поп Вукмир Лалић (1788) служили су се искључиво српским језиком.[7]

Срби из Долца су масовно прешли и населили 1818. (или 1812?) године село Фердин. Ту су пренели све црквене матице. Претходно су у Долац колонизовани Немца 1811. године. Њих је 1821. године било 586 душа. У Долцу је 1880. године пописано 1164 становника, од којих је Немаца било 1111.

Становништво[уреди | уреди извор]

Према подацима из 2013. године у насељу је живело 528 становника.[1]

Попис 2002.[уреди | уреди извор]

Расподела становништва по националности 2002.[8]
Румуни
  
458 82,1%
Мађари
  
65 11,6%
Роми
  
8 1,4%
Немци
  
27 4,8%

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Statistical Yearbook 2011” (PDF). Comisia Centrală pentru Recensământul Populaţiei şi Locuinţelor. Приступљено 2015-07-05. 
  2. ^ „The GeoNames geographical database”. 2012. 
  3. ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015. 
  4. ^ Душан Поповић, С. Матић: "О Банату и становништву Баната у 17. веку", Сремски Карловци 1931.
  5. ^ "Српски Сион", Карловци 1905.
  6. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  7. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
  8. ^ kia.hu, (PDF; 982 kB) E. Varga: Statistik der Einwohnerzahlen nach Ethnie im Kreis Timiș laut Volkszählungen von 1880 - 2002

Спољашње везе[уреди | уреди извор]