Стамора Романа (Тимиш)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Стамора Романа
рум. Stamora Română
Насеље
RO
RO
Стамора Романа
Локација у Румунији
Координате: 45°36′32″N 21°23′59″E / 45.60889° СГШ; 21.39972° ИГД / 45.60889; 21.39972Координате: 45°36′32″N 21°23′59″E / 45.60889° СГШ; 21.39972° ИГД / 45.60889; 21.39972
Земља Румунија
ОкругТимиш
ОпштинаСакошу Турческ
Надморска висина99 m (325 ft)
Становништво (2002)[1]
 • Укупно330
Временска зонаИсточноевропско време (UTC+2)
 • Лети (ДСТ)Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод666325

Стамора Романа (рум. Stamora Română) је насеље је у Румунији у округу Тимиш у општини Сакошу Турческ.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 99 m.

Историја[уреди]

По "Румунској енциклопедији" место се први пут у документима помиње 1407. године као "Стамур". Пописано је 1717. године село "Стамор" у којем тада има 60 кућа. Помиње се 1821. године као "Влашка Стамора". Православна црква је подигнута 1861. године.

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Стамора" припада Брзавском округу, Чаковачког дистрикта. Становништво је било претежно влашко.[4] Када је 1797. године пописан православни клир у месту су два свештеника. Пароси, поп Михаил Петковић (рукоп. 1763) и поп Симеон Поповић (1797) говорили су само румунским језиком.[5]

У Стамори су господариле спахије Ђуричко и Маленица.

Племићи Маленице "от Стаморе"[уреди]

Јована Текелије зет Јосиф Маленица купио је село (Велики) Гај и населио пустару Стамору "отуд предикат от Стаморе".[6] Племић Петар Маленица рођак од стрица Јосифов био је власник места Стаморе Румунске током 19. века.[7] Ту се јавља и Николај "от Стаморе", који ће касније добити други предикат тј. "от Великог Гаја".[8] Никола Маленица "от Стаморе" а из Темишвара је постао члан Матице српске 1838. године, уплативши основни члански улог од 40 ф. Матичин члан је 1840. године постао Јован Маленица од Стаморе, са прилогом од 50 ф. Фебруара 1842. године племић Никола Маленица је држао бал у Темишвару.[9] Маја 1843. године одсутан је посланик Српског црквено народног сабора у Карловцима, Георгије Маленица од Стаморе. Августа 1856. године умро је напрасно "од капље" у Земуну, враћајући се из Беча, племић Петар Маленица од Стаморе. Након импозантне сахране сахрањен је привремено на земунском градском гробљу. Његово тело ће бити касније "кад зазими" пренето у породичну гробницу, у родном месту Велики Гај.[10] Никола Маленица се потписује 1846. године са "от Великог Гаја".

Ту 1860. године није пописан ни један Србин.[11]

Становништво[уреди]

Према подацима из 2002. године у насељу је живело 330 становника, сви од којих су румунске националности.[1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала на датум 2012-09-18. Приступљено 2011-12-08. 
  2. ^ „The GeoNames geographical database”. 2012. 
  3. ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015. 
  4. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  5. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
  6. ^ "Летопис Матице српске", Нови Сад 1873. године
  7. ^ Атанас Стојковић: "Физика", Будим 1801-1803. године
  8. ^ Василиј Чокрљан: "Србски родољубац", Будим 1832. године
  9. ^ "Сербске народне новине", Будим 1842. године
  10. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1856. године
  11. ^ "Српски летопис", Будим 1864. године

Спољашње везе[уреди]