Лацунаш (Тимиш)

Координате: 45° 12′ 43″ N 21° 28′ 51″ E / 45.21194° С; 21.48083° И / 45.21194; 21.48083
С Википедије, слободне енциклопедије

Лацунаш
рум. Lățunaș
Насеље
RO
RO
Лацунаш
Локација у Румунији
Координате: 45° 12′ 43″ N 21° 28′ 51″ E / 45.21194° С; 21.48083° И / 45.21194; 21.48083
Земља Румунија
ОкругТимиш
ОпштинаЖаму Маре
Надморска висина134 m (440 ft)
Становништво (2002)[1]
 • Укупно315
Временска зонаИсточноевропско време (UTC+2)
 • Лети (DST)Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод674991

Лацунаш (рум. Lățunaș) насеље је у Румунији у округу Тимиш у општини Жаму Маре.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 134 m.

Прошлост[уреди | уреди извор]

По "Румунској енциклопедији" место се помиње за време турске окупације Баната. Аустријанци су 1717. године записали у селу 30 домова. Унијати из места су подигли цркву 1884. године, а православци тек 1930. године.

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Жамском округу, Вршачког дистрикта. Становништво је било претежно влашко.[4]

Место је од 1828. године било спахилук српске племићке породице Стојановић. Године 1846. Јован Стојановић "от Лацунаша" је претплатио Вукову књигу српских народних песама за сина Младена.[5] Јован Стојановић је био ожењен Евлалијом Плавшић, са којом је имао сина Младена.[6] Сарић Јован "от Лацунаша" је сродник Стојановића.

По дефинитивном споразуму две краљевине, место је 1924. године враћено Румунији.[7]

Становништво[уреди | уреди извор]

Према подацима из 2002. године у насељу је живело 315 становника, од којих су сви румунске националности.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08. 
  2. ^ „The GeoNames geographical database”. 2012. 
  3. ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015. 
  4. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  5. ^ Вук Ст. Караџић: "Српске народне песме", књига трећа, Беч 1846.
  6. ^ Милован Видаковић: "Путешествије у Јерусалим", Будим 1834.
  7. ^ "Службени војни лист", Београд 1924.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]