Шемлаку Маре (Тимиш)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Шемлаку Маре
рум. Șemlacu Mare
Насеље
RO
RO
Шемлаку Маре
Локација у Румунији
Координате: 45°21′50″N 21°26′29″E / 45.36389° СГШ; 21.44139° ИГД / 45.36389; 21.44139Координате: 45°21′50″N 21°26′29″E / 45.36389° СГШ; 21.44139° ИГД / 45.36389; 21.44139
Земља Румунија
ОкругТимиш
ОпштинаГатаја
Надморска висина104 m (341 ft)
Становништво (2002)[1]
 • Укупно398
Временска зонаИсточноевропско време (UTC+2)
 • Лети (ДСТ)Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод667405

Шемлаку Маре (рум. Șemlacu Mare) је насеље је у Румунији у округу Тимиш у општини Гатаја.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 104 m.

Историја[уреди]

По "Румунској енциклопедији" место се први пут помиње 1270. године. Између 1340-1370. године "Мезо Сумло" има статус град-држава. А 1624. године представља "опидиум". Колонизацијом Словака 1720. године добија словачки етнички карактер.

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Шемлок" припада Жамском округу, Вршачког дистрикта. Становништво је било претежно влашко.[4]

Јован Остојић је још 1782. године купио укинути оближњи манастир Шемљуг. Био је он 1809. године поседник оба места (поред Великог и Малог) српски племић Петар Остојић.[5] Он и његови сродници купују често српске књиге и часописе у друштву са другим спахијама у Тамишком Банату 1834. Спахије шемлачке Јован, Ђорђе и Петар Остојић тако помажу 1832. и 1833. године српски летопис.[6] Павел Остојић[7] "от Великог и Малог Шемлока" је почетком 1844. године приложио 200 ф. (у сребру) у књижевни фонд друштва Матице српске.[8]

Становништво[уреди]

Према подацима из 2002. године у насељу је живело 398 становника.[1]

Попис 2002.[уреди]

Расподела становништва по националности 2002.[1]
Румуни
  
356 90,1 %
Мађари
  
16 4,1 %
Роми
  
7 1,8 %
Немци
  
7 1,8 %
Словаци
  
9 2,3 %

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала на датум 2012-09-18. Приступљено 2011-12-08. 
  2. ^ „The GeoNames geographical database”. 2012. 
  3. ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015. 
  4. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  5. ^ Јефтимије Ивановић: "Новиј Плутарх или краткое описание славнејши људи", Будим 1809. године
  6. ^ "Сербскиј летопис", Будим 1832-1833. године
  7. ^ Вук Ст. Караџић: "Српске народне песме", трећа књига, Беч 1846.
  8. ^ "Сербске народне новине", Будим 1844. године

Спољашње везе[уреди]