Шемлаку Маре (Тимиш)
| Шемлаку Маре рум. Șemlacu Mare | |
|---|---|
| Насеље | |
  Шемлаку Маре Локација у Румунији | |
| Координате: 45° 21′ 50″ N 21° 26′ 29″ E / 45.36389° С; 21.44139° И | |
| Земља |  Румунија |
| Округ | Тимиш |
| Општина | Гатаја |
| Надморска висина | 104 m (341 ft) |
| Становништво (2002)[1] | |
| • Укупно | 398 |
| Временска зона | Источноевропско време (UTC+2) |
| • Лети (DST) | Источноевропско летње време (UTC+3) |
| Геокод | 667405 |
Шемлаку Маре (рум. Șemlacu Mare) насеље је у Румунији у округу Тимиш у општини Гатаја.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 104 m.
Историја[уреди | уреди извор]
По "Румунској енциклопедији" место се први пут помиње 1270. године. Између 1340-1370. године "Мезо Сумло" има статус град-држава. А 1624. године представља "опидиум". Колонизацијом Словака 1720. године добија словачки етнички карактер.
Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Шемлок" припада Жамском округу, Вршачког дистрикта. Становништво је било претежно влашко.[4]
Јован Остојић је још 1782. године купио укинути оближњи манастир Шемљуг. Био је он 1809. године поседник оба места (поред Великог и Малог) српски племић Петар Остојић.[5] Он и његови сродници купују често српске књиге и часописе у друштву са другим спахијама у Тамишком Банату 1834. Спахије шемлачке Јован, Ђорђе и Петар Остојић тако помажу 1832. и 1833. године српски летопис.[6] Павел Остојић[7] "от Великог и Малог Шемлока" је почетком 1844. године приложио 200 ф. (у сребру) у књижевни фонд друштва Матице српске.[8]
Становништво[уреди | уреди извор]
Према подацима из 2002. године у насељу је живело 398 становника.[1]
Попис 2002.[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08.
- ^ „The GeoNames geographical database”. 2012.
- ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015.
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ Јефтимије Ивановић: "Новиј Плутарх или краткое описание славнејши људи", Будим 1809. године
- ^ "Сербскиј летопис", Будим 1832-1833. године
- ^ Вук Ст. Караџић: "Српске народне песме", трећа књига, Беч 1846.
- ^ "Сербске народне новине", Будим 1844. године
