Иктар-Будинц
| Иктар-Будинц рум. Ictar-Budinţ | |
|---|---|
| Насеље | |
  Иктар-Будинц Локација у Румунији | |
| Координате: 45° 46′ 9″ N 21° 40′ 27″ E / 45.76917° С; 21.67417° И | |
| Земља |  Румунија |
| Округ | Тимиш |
| Општина | Велики Тополовац |
| Надморска висина | 105 m (344 ft) |
| Становништво (2021) | |
| • Укупно | 490 |
| Временска зона | Источноевропско време (UTC+2) |
| • Лети (DST) | Источноевропско летње време (UTC+3) |
Иктар-Будинц (рум. Ictar-Budinţ) насеље је у Румунији у округу Тимиш у општини Велики Тополовац.[1][2] Oпштина се налази на надморској висини од 105 m.
Прошлост
[уреди | уреди извор]По "Румунској енциклопедији" место Иктар се јавља још 1365. године, а власник је племићка породица Бетлен. По војном попису из 1717. године ту је било 15 кућа. А место Будинц се први пут бележи 1444. године, под именом "Будфалва". Постојало је 1717. године када је пописано 18 кућа. Око 1841. године половина православаца у њему је прешла у "унију". Православна црква је од 1863. године била заједничка за унијате и православне. Православци су изградили нову православну цркву тек 1903. године уз помоћ барона Гезе Дука из Кадара.
Постојала су у 18. веку два суседна места Будинц и Иктар, који су касније оформило једно са два имена у називу.
Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место Будинц припада Лунгшком округу, Лугожког дистрикта. Становништво је било претежно влашко.[3]
Била су два православна свештеника у "Будинцу" 1797. године. Пароси, поп Петру Михајлов (рукоп. 1767) и поп Михаил Јанковић (1789) служили су се само румунским језиком.
Када је 1797. године извршен попис православног клира, у месту "Иктару" је једини свештеник био поп Исак Поповић (рукоп. 1784) који је знао српски и румунски језик.[4]
Становништво
[уреди | уреди извор]Према подацима из 2021. године у насељу је живело 490 становника.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „The GeoNames geographical database”. 2012.
- ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015.
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
