Ваљево
Ваљево | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | централна Србија |
Управни округ | Колубарски |
Становништво | |
Становништво | |
— | 61.270 |
Агломерација | 96.761 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 16′ 27″ С; 19° 53′ 28″ И / 44.274167° С; 19.891111° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 185 m |
Остали подаци | |
Градоначелник | Зоран Јаковљевић (ДС) |
Поштански број | 14103 14104 14105 14106 14109 14111 14112 |
Позивни број | 014 |
Регистарска ознака | VA |
Веб-сајт | |
www.valjevo.org.rs |
Ваљево је град у Србији, седиште Колубарског управног округа. Налази се у Западној Србији, у Колубарском округу, на непуних 100 километара југозападно од Београда. Градско језгро смештено је у котлини кроз коју протиче река Колубара. Ваљево спада међу већа и развијенија насеља у Србији. Према попису из 2002. године, град Ваљево има 61.035 становника, а цела општина Ваљево има 96.761[1]. Налази се на просечној надморској висини од 185 метара.
Током историје српског народа Ваљевци су често имали истакнуту улогу у покретима за национално ослобођење, али, поред војсковођа и народних вођа, знатан је и број значајних књижевника, уметника и научника пореклом из Ваљева. Истовремено, овај град се сврстава и међу најстарија градска насеља Србије. Име Ваљево се по први пут среће у једном документу сачуваном у Хисторијском архиву у Дубровнику, а датираном на 1393. годину. Од тада насеље има шест стотина година потврђеног континуираног постојања. Током векова је град доживљавао успоне и падове у његовом историјском развоју. У прошлим временима, пролазећи кроз ове крајеве различити путописци су Ваљево називали, градом, варошју, касабом, па и селом. Наравно, реч је о стању које су они у тренутку свог проласка кроз ваљевску котлину затицали на терену, као и одредницама заснованим на искуству стеченом у културама из којих су поникли, али, у многим случајевима, може бити и реч о терминологији која се током времена мењала, означавајући у одређеном периоду један, а касније други појам[2].
Географија
Ваљево има повољан географски положај који се огледа у близини више важних саобраћајница, као што су Ибарска магистрала, магистрални пут који води ка Јадранском мору, Босни и Херцеговини, Мачви и Војводини, као и пруга Београд-Бар. Такође, Ваљево се налази на само 100 km од Београда, главног града Србије[1], а уз град се налази и Аеродром Ваљево са потенцијалом да у будућности услужи цео Колубарски округ.
У Ваљеву се Јабланица и Обница спајају у реку Колубару. У Колубару се, на територији Ваљева, такође уливају реке Љубостиња и Градац.
У Петници, на 5 km од Ваљева, налазе се отворени базени и терени за мале спортове, као и вештачко језеро на реци Поцибрави — стециште купача и риболоваца[1].
Клима
Ваљевски крај има релативно стабилну, умерено-континенталну климу, са извесним специфичностима, које се манифестују као елементи субхумидне и микротермалне климе.
Средња годишња температура ваздуха у Ваљеву је 11°С. Најхладнији месец је јануар, са средњом температуром ваздуха од -0,2°С, а најтоплији, јул са просечном температуром од 21,4°С. Нејвиша икад забележена температура је била 42,5°С а најнижа -29,6°С.
Ваздушни притисак у Ваљеву показује знатну променљивост, са највећом средњом вредношћу у октобру и јануару, 998,3 милибара и 998,0 милибара, а најмањом у априлу 993,3 милибара. Екстремне средње месечне вредности ваздушног притиска су 1010,3 милибара у јануару и 985,5 милибара у децембру.
Релативна влажност ваздуха у подручју Ваљева, са средњом годишњом вредношћу од 74,6 % указује на умерену влажност ваздуха.
У просеку, Ваљево има укупно 198,9 сунчаних часова годишње, односно 44,8 % потенцијалног осунчавања, са најсунчанијим месецом, јулом (281,8 часова) и најоблачнијим, децембром (68,6 часова).
Падавине у Ваљевском крају имају обележје средњеевропског, подунавског режима годишње расподеле. Средња годишња висина падавина у Ваљеву износи 785,7 mm; најкишовитији месец је јун, са 100,1 mm, а најсувљи фебруар, са 45,9 mm.
Снега у Ваљевском крају просечно има 30,9 дана. У великом делу колубарског и тамнавског слива је средња годишња учестаност дана са снежним покривачем до 40 дана. Просечан први дан са снежним покривачем у Ваљеву је 1. децембар. Просечан последњи дан са снежним покривачем у Ваљеву је 16. март, а на највишим теренима после 1. маја[3].
Месец | Јан | Феб | Март | Апр | Мај | Јун | Јул | Авг | Сеп | Окт | Нов | Дец | Годишње |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Средње максималне температуре (°C) | 4,2 | 7,0 | 12,2 | 17,3 | 22,0 | 24,9 | 26,9 | 27,0 | 23,7 | 18,3 | 11,6 | 5,7 |
|
Средње температуре (°C) | -0,4 | 2,0 | 6,3 | 11,1 | 16,0 | 19,1 | 20,8 | 20,2 | 16,5 | 11,2 | 6,1 | 1,5 |
|
Средње минималне температуре (°C) | -4,4 | -2,0 | 1,0 | 5,4 | 9,9 | 13,1 | 14,6 | 14,0 | 10,5 | 5,7 | 1,7 | -2,3 |
|
Средња месечна количина падавина (mm) | 50,4 | 46,2 | 54,2 | 63,5 | 88,1 | 108,3 | 76,7 | 67,9 | 59,6 | 48,3 | 59,6 | 59,4 |
Етимологија имена
Током свих ових времена у ваљевској су котлини постојала насеља, али пошто су обављана само сондажна археолошка истраживања, и то на врло малим површинама, тешко је нешто конкретније рећи о њиховом карактеру и простору који су заузимала у односу на данашње градско језгро као и о континуитету постојања и о евентуалним старим именима. Најстарији до сада познати спомен Ваљева под тим именом је, на основу једног документа из Дубровачког архива, из 1393. године. О пореклу тог имена још нема поузданих историјских података. Постоји више народних легенди које имају различите приче о настанку имена Ваљево. По једној Ваљево је добило име по „ваљарицама“ којих је било дуж обала Колубаре. Друга опет име Ваљево везује за добру, „ваљану“, земљу у ваљевској котлини. По трећој легенди Ваљево је своје име добило по групи уморних избеглица, који су се, бежећи пред Турцима скотрљали, „сваљали“, с околних планина у котлину.
Поред народне традиције, и филологија је дала више хипотеза о постанку овог имена. По једној, реч Ваљево је настала од старе латинске ријечи „валис“ (лат. vallis) што значи долина. По другој, од речи „вал“, због реке која је при бујицама плавила котлину. Постоји и хипотеза по којој Ваљево потиче од исквареног облика имена ране средњовековне тврђаве, чије су постојање, негде на Балкану, под именом „Балба“, забележили византијски историјски извори.
Од свих тумачења научно је најутемељеније оно према којему реч Ваљево представља присвојни придев старог словенског имена „Ваљ“. Тиме би Ваљево означавало посед, односно власништво извесног Ваља. Ова хипотеза има и своје потврде у једној од народних легенди која спомиње постојање неког Ваља, који је био власник прве кафане подигнуте на подручју данашњег града, као и у постојању презимена Ваљевић[5].
Историја
На простору данашњег Ваљева су постојала насеља још у млађем каменом добу на шта указују трагови пронађени у Петничкој пећини. Године 1393, када се јавља први спомен имена Ваљево, ово је насеље већ било активно трговачко средиште средњовековне Србије у које су долазили трговци из Дубровника. Процват Ваљева, као и процват аутономне Србије, заустављен је 1459. године када је средњовековна српска држава пала под власт Османског царства. До средине 16. века у Ваљеву је већина становништва била хришћанске вере, док су у другој половини 16. века велика већина били муслимани. После избијања Првог српског устанка, Ваљево је било међу првим градовима који су ослобођени. Тада, после скоро три и по века, оно поново постаје српски град у аутономној српској држави, али сталне борбе за очување независности и слабо развијена трговачко занатска пракса међу српским становништвом онемогућили су бржи развој овога града. После пропасти устанка Ваљевом су опет завладали Турци, али убрзо, по избијању Другог српског устанка, Срби враћају Ваљево у свој посед. Тада је број муслимана у граду почео значајно да опада, тако је забележено да је 1826. године у самом Ваљеву било око 150 хришћанских и само 30 муслиманских кућа. Године 1855. израђен је план развоја модерног Ваљева у коме се улице секу под правим углом. Он је рађен са перспективама дугорочног развоја града и зато оне улице које су тада предвиђене и данас постоје представљајући најуже градско језгро данашњег Ваљева. У 20. веку град се убрзано развија. Тада Ваљево постаје важан индустријски, али и културни центар. Током Првог светског рата у непосредној околини Ваљева је вођена Колубарска битка, а сам град се претворио у једну велику болницу у којој су лежали рањеници као и оболели од велике епидемије тифуса. Огромна разарања град је доживео и у Другом светском рату, али и на самом крају 20. века, када га је у више наврата бомбардовала НАТО авијација током бомбардовања СРЈ[5].
Становништво
1528. | 1536. | 1560. | 1660. | 1718. | 1735. | 1741. | 1784. | 1808. | 1818. | 1834. | 1839. | 1844. | 1862. | 1900. |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
око 600 | око 650 | око 2.060 | око 5.200 | најмање 120 | најмање 1.020 | око 550 | око 2.300 | око 1.000 | око 1.100 | 893 | 873 | око 1.720 | 2.150 | 7.747 |
У насељу Ваљево живи 49184 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,7 година (37,8 код мушкараца и 39,6 код жена). У насељу има 21387 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 235 | 244 | ||
80+ | 251 | 400 | ||
75—79 | 540 | 922 | ||
70—74 | 1.124 | 1.449 | ||
65—69 | 1.545 | 1.754 | ||
60—64 | 1.395 | 1.661 | ||
55—59 | 1.520 | 1.512 | ||
50—54 | 2.300 | 2.449 | ||
45—49 | 2.760 | 2.988 | ||
40—44 | 2.291 | 2.740 | ||
35—39 | 2.094 | 2.355 | ||
30—34 | 1.802 | 2.116 | ||
25—29 | 2.186 | 2.275 | ||
20—24 | 2.152 | 2.313 | ||
15—19 | 2.183 | 2.098 | ||
10—14 | 1.916 | 1.770 | ||
5—9 | 1.601 | 1.488 | ||
0—4 | 1.327 | 1.279 | ||
Просек : | 37,8 | 39,6 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 24.378 | 6.904 | 15.552 | 868 | 836 | 218 |
Женски | 27.276 | 5.918 | 15.719 | 3.712 | 1.689 | 238 |
УКУПНО | 51.654 | 12.822 | 31.271 | 4.580 | 2.525 | 456 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 11.334 | 219 | 0 | 51 | 3.432 |
Женски | 10.164 | 119 | 0 | 20 | 2.530 |
УКУПНО | 21.498 | 338 | 0 | 71 | 5.962 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 368 | 851 | 1.485 | 257 | 866 |
Женски | 127 | 211 | 1.777 | 340 | 263 |
УКУПНО | 495 | 1.062 | 3.262 | 597 | 1.129 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 91 | 1.145 | 759 | 439 | 451 |
Женски | 241 | 914 | 597 | 786 | 1.513 |
УКУПНО | 332 | 2.059 | 1.356 | 1.225 | 1.964 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 302 | 0 | 1 | 617 | |
Женски | 338 | 0 | 0 | 388 | |
УКУПНО | 640 | 0 | 1 | 1.005 |
Образовање
У Ваљеву постоји 7 основних школа, као и 5 средњих (Ваљевска гимназија, економска, техничка, медицинска и пољопривредна школа). У граду се налази и једна Висока пословна школа[9], Факултет за менаџмент [10] сада под називом Факултет за пословну економију [11], Мегатренд универзитета [12] као и Пословни факултет [13]Универзитета Сингидунум[14]
Култура
У Ваљеву од културних институција постоје: Музеј, Центар за културу Ваљево, Модерна галерија, и Историјски архив. Данас у њему има и 4 ТВ и шест радио станица, као и две недељне и једне месечне новине.
Културноисторијске знаменитости
- Тешњар - чаршија из турског времена - налази се на десној страни Колубаре која протиче самим центром града. Тешњар датира из 17. века, међутим, изглед који данас има, је изглед какав је имала у 19. веку[1].
- Муселимов конак је најстарија сачувана зграда у Ваљеву, која датира с краја 18. века. У њој су били заточени Алекса Ненадовић и Илија Бирчанин током догађаја који је у историји познат као сеча кнезова (1804). Данас је Муселимов конак Музеј Првог и Другог српског устанка[1].
- Кула Ненадовића која датира из 1813. године, налази се на брежуљку изнад града. У време кад је саграђена, служила је као барутана, а Милош Обреновић ју је обновио 1836. године.
- Споменик Стеви Филиповићу, народном хероју Другог светског рата на Видраку, брду изнад града.
Референце
- ^ а б в г д Радионица за српски језик и културу. Ваљево
- ^ Званична веб презентација општине Ваљево. О Ваљеву
- ^ Званична веб презентација општине Ваљево. Клима
- ^ „Monthly and annual means, maximum and minimum values of meteorological elements for the period 1961 - 1990”. Приступљено 2009-05-03.
- ^ а б Званична веб презентација општине Ваљево. Историја
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ Висока пословна школа струковних студија, Ваљево
- ^ Факултет за менаџмент Ваљево
- ^ Факултет за пословну економију Ваљево
- ^ Мегатренд универзитет Београд
- ^ Пословни факултет, Ваљево
- ^ Универзитет Сингидунум,
Спољашње везе
- Званична презентација Града Ваљева - www.valjevo.org.rs
- Списак досадашњих градоначелника Ваљева
- ВАЉЕВО ЗА ВАС - културнотуристичка понуда града Ваљева
- Ваљево, интернет портал (www.ugradu.info)
- Народни музеј Ваљево
- Историјски архив Ваљево
- Друштво истраживача „Владимир Мандић Манда“
- Радионица за српски језик и културу из Ваљева
- локација места