Клинтон Дејвисон — Википедија

Клинтон Џозеф Дејвисон

Лични подаци
Датум рођења	(1881-10-22)22. октобар 1881.
Место рођења	Блумингтон (Илиноис), Илиноис, САД
Датум смрти	1. фебруар 1958.(1958-02-01) (76 год.)
Место смрти	Шарлотсвил (Вирџинија), Вирџинија, САД
Научни рад
Поље	физика
Познат по	дифракција електрона
Награде	Нобелова награда за физику (1937)

Квантној механици
Део серије чланака о
$i\hbar {\frac {d}{dt}}\|\Psi \rangle ={\hat {H}}\|\Psi \rangle$ Шредингерова једначина
Увод Речник Историја
Позадина Класична механика Стара квантна теорија Бра-кет нотација Хамилтонијан Интерференција
Основе Комплементарност Декохеренција Испреплетеност Енергијски ниво Мерење Нелокалност Квантни број Стање Суперпозиција Симетрија Тунеловање Неодређеност Таласна функција Колапс
Експерименти Белова неједнакост CHSH неједнакост Дејвисон–Гермер Двоструки прорез Елицур–Вајдман Франк–Херц Легетова неједнакост Легет-Гаргова неједнакост Мах–Цендер Попер Квантни брисач Одложеног избора Шредингерова мачка Штерн–Герлах Вилеров одложени избор
Формулације Преглед Хајзенбергова Интеракције Матрична Фазног простора Шредингерова Сума преко историја (интеграл преко путање)
Једначине Диракова Клајн–Гордонова Паулијева Ридбергова Шредингерова
Интерпретације Бејзијанска Свест изазива колапс Конзистентне историје Копенхагенска Де Брољи–Бомова Ансамбл Скривених варијабли Многих светова Објективног колапса Квантна логика Супердетерминизам Релациона Трансакциона
Напредне теме Релативистичка квантна механика Квантна теорија поља Квантна информатика Квантно рачунарство Квантни хаос ЕПР парадокс Матрица густине Теорија расејања Квантна статистичка механика Квантно машинско учење
Научници Ахаронов Бел Бете Блекет Блох Бом Бор Борн Бозе Де Брољ Комптон Дирак Дејвисон Дебај Еренфест Ајнштајн Еверет Фок Ферми Фајнман Глаубер Гуцвилер Хајзенберг Хилберт Јордан Крамерс Лам Ландау Лауе Мозли Миликан Онес Паули Планк Раби Раман Ридберг Шредингер Симонс Зомерфелд Фон Нојман Вајл Вин Вигнер Земан Цајлингер
п р у

Нуклеарна физика

Језгро Нуклеони p n Нуклеарна материја Нуклеарна сила Нуклеарна структура Нуклеарна реакција
Модели језгра Модел течне капи Модел љуске Интерактивни бозонски модел Ab initio
Класификација нуклида Изотопи – исти Z Изобари – исти A Изотони – исти N Изодијафери – исти N − Z Изомери – све исто Огледала – Z ↔ N Стабилни Магични Парни/непарни Хало Боромејска
Нуклеарна стабилност Енергија везе Однос p–n Линија капања (Drip line) Острво стабилности Долина стабилности Стабилни нуклид
Радиоактивни распад Алфа α Бета β 2β 0v β⁺ K/L захват Изомерски Гама γ Интерна конверзија Спонтана фисија Кластерски распад Емисија неутрона Емисија протона Енергија распада Ланац распада Производ распада Радиогени нуклид
Нуклеарна фисија Спонтана Продукти Фотофисија
Процеси захвата електрон 2× неутрон s r протон p rp
Високоенергетски процеси Спалација космичким зрацима Фотодизинтеграција
Нуклеосинтеза и нуклеарна астрофизика Нуклеарна фузија Процеси: Звездана Велики прасак Супернова Нуклиди: Примордијални Космогени Вештачки
Високоенергетска физика Кварк-глуонска плазма RHIC LHC
Научници Алварез Бекерел Бете О. Бор Н. Бор Вигнер Волтон Дејвисон Мајер Мајтнер Олифант Опенхајмер Персел Прока Раби Радерфорд Соди Штрасман Телер Томсон Ферми Хан Чедвик Кокрофт Свјатецки Силард И. Кири Ф. Кири П. Кири Склодовска-Кири Јенсен Лоренс
Портал Физика Категорија
п р у

Клинтон Џозеф Дејвисон (енгл. Clinton Joseph Davisson, 22. октобар 1881. – 1. фебруар 1958) био је амерички физичар који је 1937. године освојио Нобелову награду за физику "за експериментални проналазак дифракције електрона на кристалима".^[1] Дејвисон је поделио Нобелову награду са Џорџом Паџетом Томсоном, који је истовремено независно од Дејвисона открио дифракцију електрона.^[2]

Референце

[уреди | уреди извор]

^ American physicist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
^ „The Nobel Prize in Physics 1937”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 3. 1. 2019.

Клинтон Дејвисон на Викимедијиној остави.

п р у Добитници Нобелове награде за физику
1901—1925.	1901. Рендген 1902. Лоренц / Земан 1903. Бекерел / П. Кири / М. Кири 1904. Рејли 1905. Ленард 1906. Џ. Џ. Томсон 1907. Мајкелсон 1908. Липман 1909. Маркони / Браун 1910. Ван дер Валс 1911. Вин 1912. Дален 1913. Камерлинг Онес 1914. Лауе 1915. В. Л. Браг / В. Х. Браг 1916 1917. Баркла 1918. Планк 1919. Штарк 1920. Гијом 1921. Ајнштајн 1922. Н. Бор 1923. Миликен 1924. Сигбан 1925. Франк / Херц
1926—1950.	1926. Перен 1927. Комптон / Ч. Вилсон 1928. О. Ричардсон 1929. Де Број 1930. Раман 1931 1932. Хајзенберг 1933. Шредингер / Дирак 1934 1935. Чедвик 1936. Хес / К. Д. Андерсон 1937. Дејвисон / Џ. П. Томсон 1938. Ферми 1939. Лоренс 1940 1941 1942 1943. Штерн 1944. Раби 1945. Паули 1946. Бриџман 1947. Еплтон 1948. Блекет 1949. Јукава 1950. Пауел
1951—1975.	1951. Кокрофт / Волтон 1952. Блох / Персел 1953. Зернике 1954. Борн / Боте 1955. Лем / Куш 1956. Шокли / Бардин / Братен 1957. Ч. Н. Јанг / Ц. Д. Ли 1958. Черенков / Франк / Там 1959. Сегре / Чејмберлен 1960. Глејзер 1961. Хофстатер / Месбауер 1962. Ландау 1963. Вигнер / Геперт-Мајер / Јенсен 1964. Таунс / Басов / Прохоров 1965. Томонага / Швингер / Фајнман 1966. Кастлер 1967. Бете 1968. Алварез 1969. Гел-Ман 1970. Алвен / Нел 1971. Габор 1972. Бардин / Купер / Шрифер 1973. Есаки / Јевер / Џозефсон 1974. Рајл / Хјуиш 1975. О. Бор / Мотелсон / Рејнвотер
1976—2000.	1976. Рихтер / Тинг 1977. Ф. В. Андерсон / Мот / Ван Влек 1978. Капица / Пензијас / Р. Вилсон 1979. Глашоу / Салам / Вајнберг 1980. Кронин / Фич 1981. Блумберген / Шаулоу / К. Сигбан 1982. К. Вилсон 1983. Чандрасекар / Фаулер 1984. Рубија / Ван дер Мер 1985. Фон Клицинг 1986. Руска / Биниг / Рорер 1987. Беднорц / Милер 1988. Ледерман / Шварц / Стајнбергер 1989. Ремзи / Демелт / Паул 1990. Фридман / Кендал / Р. Тејлор 1991. Де Жен 1992. Шарпак 1993. Халс / Џ. Тејлор 1994. Брокхаус / Шул 1995. Перл / Рајнес 1996. Д. Ли / Ошероф / Р. Ричардсон 1997. Чу / Коен-Тануђи / Филипс 1998. Лафлин / Штермер / Цуи 1999. ’Т Хофт / Велтман 2000. Алферов / Кремер / Килби
2001—данас	2001. Корнел / Кетерле / Виман 2002. Дејвис / Кошиба / Ђакони 2003. Абрикосов / Гинзбург / Легет 2004. Грос / Полицер / Вилчек 2005. Глаубер / Хол / Хенш 2006. Мадер / Смут 2007. Ферт / Гринберг 2008. Намбу / Кобајаши / Масукава 2009. Као / Бојл / Смит 2010. Гејм / Новоселов 2011. Перлмутер / Рис / Шмит 2012. Вајнланд / Арош 2013. Англер / Хигс 2014. Акасаки / Амано / Накамура 2015. Каџита / Макдоналд 2016. Таулес / Холдејн / Костерлиц 2017. Вајс / Бариш / Торн 2018. Ешкин / Муру / Стрикленд 2019. Пиблс / Мајор / Кело 2020. Пенроуз / Генцел / Гез 2021. Паризи / Хаселман / Манабе 2022. Аспе / Клаузер / Цајлингер 2023. Агостини / Краус / Л’Уије 2024. Хинтон / Хопфилд 2025. Кларк / Деворе / Мартинис 2026. Халзен

Нормативна контрола
Међународне	FAST ISNI VIAF WorldCat
Државне	Француска BnF подаци Немачка Сједињене Државе Чешка
Академске	zbMATH
Уметничке	MusicBrainz
Остале	Енциклопедија Британика SNAC IdRef

Овај биографски чланак о физичару је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.