Артур Комптон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Артур Комптон
Arthur Compton 1927.jpg
Артур Комптон (1927)
Датум рођења (1892-09-10)10. септембар 1892.
Место рођења Вустер
САД
Датум смрти 15. март 1962.(1962-03-15) (69 год.)
Место смрти Беркли
САД
Поље физика
Школа Универзитет Принстон, College of Wooster
Институција Вашингтон унеиверзитет у Сент Луису
Ментори Овен Виланс Ричардсон Nobel prize medal.svg
H. L. Cooke
Познат по Комптонов ефекат
Комптонова дужина
Комптоново расејање
КОмптонова таласна дужина
Комптонов помак
Награде Nobel prize medal.svg Нобелова награда за физику (1927)

Артур Холи Комптон (енгл. Arthur Holly Compton; Вустер, 10. септембар 1892Беркли, 15. март 1962) био је амерички физичар који је добио Нобелову награду за физику за проналазак Комптоновог ефекта 1922. године. Комптонов ефекат је промена таласне дужине високоенергијског електромагнетног зрачења приликом расејања са електрона. Откриће Комптоновог ефекта је потврдило да електромагнетно зрачење има и таласне и честичне особине (таласно-честични дуализам), што је једно од основних начела квантне теорије.

Биографија[уреди]

Комптон је рођен у Вустеру, Охајо, образовао се на Вустер колеџу и Универзитету Принстон, предавао је на универзитету у Минесоти а 2 године је био истраживачки радник друштва Вестингхаус. Године 1923. постаје професор физике на универзитету у Чикагу. Док је био на Универзитету у Чикагу, управљао је лабораторијом у којој је извршена прва нуклеарна ланчана реакција (Енрико Ферми- 1942.). Суделовао је на изради атомске бомбе. 1945. – 1953. ректор је универзитета у Вашингтону а од 1954. је радио као професор филозофије.

Истраживања[уреди]

Комптон се бавио проучавањем ренгенског зрачења, као и проучавањем космичког зрачења. 1941. године у позицији вође строго тајног пројекта покушавао је да рачунски одреди смештање урана у графит за развијање ланчане реакције. Поред тога је учествовао у конструкцији првог реактора и у пројекту атомске бомбе

Став према атомској бомби[уреди]

Комптон је био убеђен да САД мора да начини све да би спречила да се атомска бомба не нађе у рукама тоталитарних режима. Године 1946. „Морални значај атомске бомбе” (the Moral Meaning of the Atomic Bomb) написао је препоруке како да се обезбеди мир у свету. По њему ваздушне снаге које су снабдевене атомским бомбама треба да се разместе свугде по свету и то брзо јер ће монопол америке на атомско наоружање кратко трајати. Сматрао је да је дужност САД да одржава одређену светску политику мира.

Чланци[уреди]

Спољашње везе[уреди]