Анри Бекерел

Из Википедије, слободне енциклопедије
Анри Бекерел
Henri Becquerel.jpg
Анри Бекерел
Место рођења Париз
Француска
Датум смрти 25. август 1908.(1908-08-25) (55/56 год.)
Место смрти Ле Кроазик
Француска
Поље физика
Школа Лицеј Луј Велики, Политехничка школа
Награде Nobel prize medal.svg Нобелова награда за физику (1903)

Антоан Анри Бекерел (франц. Antoine Henri Becquerel; Париз, 15. децембар 1852Ле Кроазик, 25. август 1908) био је француски физичар, нобеловац и један од откривача радиоактивности.

Бекерел се родио у Паризу у породици, која је заједно са њим и његовим сином дала четири генерације научника. Науку је студирао на Политехничкој школи, а инжењеринг у École des Ponts et Chaussées. Инжењер мостова и ауто-путева постао је 1894.

Радиоактивност је случајно открио проучавајући уранијумову со 1896. Проучавајући рад Вилхелма Рендгена, Бекерел је поставио фосфоресцентни минерал калијум уранил сулфат на фотографску плочу обмотану црним папиром припремајући експеримент за који му је била потребна Сунчева светлост. Али, пре самог експеримента схватио је да је фотоплоча већ била осветљена. Схватио је да осветљавање плоче има везе са фосфоресцентним минералом који је користио у експерименту, и да постоји неко зрачење које прође кроз црни папир и реагује са солима сребра на фотоплочи. Нобелову награду коју је добио 1903. поделио је са Пјером и Маријом Кири због: "изванредних услуга које је направио са открићем радиоактивности". Академија наука га је изабрала за привременог секретара 1908, у години његове смрти. Преминуо је у Le Croisic у 55. години живота.

Мерна јединица за радиоактивност, бекерел (Bq) названа је по њему; а ту су још и Бекерелови кратери на Месецу и Марсу.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]