Герд Биниг

Герд Биниг
Gerd Binnig at the Memorial Symposium for Heinrich Rohrer (cropped) 2.jpg
Рођење(1947-07-20)20. јул 1947.(75 год.)
Франкфурт на Мајни, Немачка
ПребивалиштеШвајцарска
ДржављанствоНемачко
ПољеФизика
ОбразовањеГетеов универзитет, Франкфурт
ИнституцијаIBM Циришка истраживачка лабораторија
НаградеНобелова награда за физику (1986)

Герд Биниг (нем. Gerd Binnig, 20. јул 1947)[1] је немачки физичар, који је 1986. године, заједно са Хајнрихом Рорером, добио Нобелову награду за физику „за дизајн микроскопа са тунелским скенирањем”.[2]

Рани живот и образовање[уреди | уреди извор]

Бинниг је рођен у Франкфурту на Мајни и играо се у рушевинама града током свог детињства. Његова породица је живела делом у Франкфурту, а делом у Офенбаху на Мајни, а школу је похађао у оба града. Са 10 година одлучио је да постане физичар, али се убрзо запитао да ли је направио прави избор. Више се концентрисао на музику, свирајући у бенду. Такође је почео да свира виолину са 15 година и свирао је у свом школском оркестру.[1]

Биниг је студирао физику на Ј.В. Гете универзитету у Франкфурту, стекао је диплому 1973. и остао тамо да докторира у групи Вернера Мартиенсена, под надзором Екардта Хонига.[3]

Каријера[уреди | уреди извор]

Године 1978, Биниг је прихватио понуду IBM-а да се придружи њиховој истраживачкој групи у Цириху, где је радио са Хајнрихом Рорером, Кристофом Гербером и Едмундом Вајбелом. Тамо су развили скенирајући тунелски микроскоп (STM),[4][5][6][7][8] инструмент за снимање површина на атомском нивоу.[9] Нобелов комитет је описао ефекат који је проналазак СТМ имао на науку, рекавши да се „отварају потпуно нова поља за проучавање структуре материје.“[2] Физички принципи на којима је STM заснован већ су били познати пре него што је IBM тим развио STM, али Биниг и његове колеге су били први који су решили значајне експерименталне изазове који су били укључени у његово стављање у употребу.[2]

Тим IBM Цириха убрзо је добио бројне награде: Немачку награду за физику, награду Ото Клунг, награду Хевлет Пакард и награду Кинг Фајсал.[1] Године 1986, Биниг и Рорер су поделили половину Нобелове награде за физику, друга половина награде додељена је Ернсту Руски.

Од 1985–1988 радио је у Калифорнији. Био је у IBM-у у долини Алмаден и био је гостујући професор на Универзитету Станфорд.[10]

Године 1985. Биниг је изумео микроскоп атомске силе (AFM),[11] а Биниг, Кристоф Гербер и Калвин Квејт су наставили да развијају радну верзију овог новог микроскопа за изолационе површине.[12]

Године 1987, Биниг је именован за ИБМ колегу. Исте године је покренуо ИБМ физичку групу у Минхену, радећи на креативности[13] и микроскопији атомске силе.[14]

Године 1994, професор Герд Биниг је основао Дефининс који се 2000. године претворио у комерцијално предузеће. Компанија је развила Cognition Network Technology за анализу слика, попут оне коју људско око користи за формирање слика у мозгу.[15]

Године 2016, Биниг је освојио Кавли награду за нанонауку..[16] Постао је члан Норвешке академије наука и књижевности.[17]

Биниг и Рорер нанотехнолошки центар, истраживачки центар у власништву IBM-а у Ришликону, Цирих, назван је по Герду Бинигу и Хајнриху Рореру.[18]

Лични живот[уреди | уреди извор]

In 1969, Binnig married Lore Wagler, a psychologist, and they have a daughter born in Switzerland and a son born in California.[1] His hobbies include reading, swimming, and golf.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г „Gerd Binnig – Biographical”. Nobel Media AB. 1986. Приступљено 1. 1. 2014. 
  2. ^ а б в „The Nobel Prize in Physics 1986”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 30. 12. 2018. 
  3. ^ „Definiens Management Team – Gerd Binnig, PhD”. Архивирано из оригинала на датум 2. 1. 2014. Приступљено 1. 1. 2014. 
  4. ^ Binnig G, Rohrer H (1986). „Scanning tunneling microscopy”. IBM Journal of Research and Development. 30 (4): 355—69. doi:10.1016/0039-6028(83)90716-1. 
  5. ^ Binnig G, Rohrer H (1987-07-01). „Scanning tunneling microscopy---from birth to adolescence”. Reviews of Modern Physics. 59 (3): 615—625. Bibcode:1987RvMP...59..615B. doi:10.1103/RevModPhys.59.615Слободан приступ. 
  6. ^ Bai C (2000). Scanning tunneling microscopy and its applications. New York: Springer Verlag. ISBN 978-3-540-65715-6. 
  7. ^ Chen CJ (1993). Introduction to Scanning Tunneling Microscopy (PDF). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-507150-4. 
  8. ^ SPECS. „STM 150 Aarhus - High Stability Temperature Control” (PDF). specs.de. Приступљено 23. 2. 2017. 
  9. ^ Binnig, G.; Rohrer, H.; Gerbe, Ch; Weibe, E. (1982). „Surface Studies by Scanning Tunneling Microscopy”. Physical Review Letters. 49 (1): 57. Bibcode:1982PhRvL..49...57B. doi:10.1103/PhysRevLett.49.57Слободан приступ. 
  10. ^ „Gerd Binnig”. kavliprize.org. 2. 6. 2016. Приступљено 30. 5. 2017. 
  11. ^ G. Binnig, "Atomic force microscope and method for imaging surfaces with atomic resolution", US Patent US4724318 (priority date 25 November 1985)
  12. ^ Binnig, G.; Quate, C. F. (1986). „Atomic Force Microscope”. Physical Review Letters. 56 (9): 930—933. Bibcode:1986PhRvL..56..930B. ISSN 0031-9007. PMID 10033323. doi:10.1103/PhysRevLett.56.930Слободан приступ. 
  13. ^ G. Binnig, "Aus dem Nichts. Über die Kreativität von Natur und Mensch", Piper (1990).
  14. ^ Giessibl, F. J.; Gerber, Christoph; Binnig, G. (1991). „A low-temperature atomic force/scanning tunneling microscope for ultrahigh vacuum” (PDF). Journal of Vacuum Science & Technology B: Microelectronics and Nanometer Structures. American Vacuum Society. 9 (2): 984–988. Bibcode:1991JVSTB...9..984G. ISSN 0734-211X. doi:10.1116/1.585441. 
  15. ^ Health, Audacity. „Team | Definiens”. www.definiens.com. Архивирано из оригинала на датум 5. 6. 2016. Приступљено 6. 6. 2016. 
  16. ^ „2016 Kavli Prize in Nanoscience | www.kavliprize.org”. www.kavliprize.org. 2. 6. 2016. Приступљено 6. 6. 2016. 
  17. ^ „Artikkel: Group 2: Astronomy, Physics and Geophysics”. The Norwegian Academy of Science and Letters (на језику: норвешки). Приступљено 14. 12. 2021. 
  18. ^ „IBM and ETH Zurich open collaborative Nanotechnology Center”. Press Release. Приступљено 17. 5. 2011. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]