Алексеј Абрикосов

С Википедије, слободне енциклопедије
Алексеј Абрикосов
AA Abrikosov ANL1.jpg
Алексеј Алексејевич Абрикосов на предавању
Лични подаци
Датум рођења(1928-06-25)25. јун 1928.
Место рођењаМосква, Совјетски Савез
Датум смрти29. март 2017.(2017-03-29) (88 год.)
Место смртиПало Алто, САД
ОбразовањеМосковски државни универзитет Ломоносов
Научни рад
Пољефизика

НаградеNobel prize medal.svg Нобелова награда за физику (2003)

Алексеј Алексејевич Абрикосов (рус. Алексей Алексеевич Абрикосов; Москва, 25. јун 1928) руски је теоријски физичар и нобеловац чија је главна област интересовања физика кондензоване материје.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Абрикосов је дипломирао на Московском државном универзитету 1948. Од 1948. до 1965. радио је на „Институту за проблеме физике” Академије наука Совјетског Савеза, где је докторирао 1951. на теорији термалне дифузије у плазми.[2] Године 1955. стекао је нов докторат, овај пут у области квантне електродинамике на високим енергијама. Као професор на Московском државном универзитету радио је од 1965.[3]

Године 1952., Абрикосов је открио како магнетни флукс може да продре у суперпроводник. Ова појава се назива суперпроводљивост типа II, а одговарајући распоред линија магнетног флукса се назива „Абрикосовљева решетка”.[4]

Од 1991. ради у Националној лабораторији Аргон у Илиноису, САД. Држављанин је Русије и САД.[5]

Године 2003. Абрикосов је награђен Нобеловом наградом за физику, заједно са Виталијем Гинзбургом и Ентонијем Џејмсом Легетом.[5] Награда им је додељена за „пионирски допринос теорији суперпроводника и суперфлуида”.

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]