Алексеј Абрикосов

Из Википедије, слободне енциклопедије
Алексеј Абрикосов
AA Abrikosov ANL1.jpg
Алексеј Алексејевич Абрикосов на предавању
Датум рођења (1928-06-25)25. јун 1928.(88 год.)
Место рођења Москва
Совјетски Савез
Поље физика
Школа Московски државни универзитет Ломоносов
Награде Nobel prize medal.svg Нобелова награда за физику (2003)

Алексеј Алексејевич Абрикосов (рус. Алексей Алексеевич Абрикосов; Москва, 25. јун 1928) руски је теоријски физичар и нобеловац чија је главна област интересовања физика кондензоване материје.

Биографија[уреди]

Абрикосов је дипломирао на Московском државном универзитету 1948. Од 1948. до 1965. радио је на „Институту за проблеме физике” Академије наука Совјетског Савеза, где је докторирао 1951. на теорији термалне дифузије у плазми. Године 1955. стекао је нов докторат, овај пут у области квантне електродинамике на високим енергијама. Као професор на Московском државном универзитету радио је од 1965.

Године 1952., Абрикосов је открио како магнетни флукс може да продре у суперпроводник. Ова појава се назива суперпроводљивост типа II, а одговарајући распоред линија магнетног флукса се назива „Абрикосовљева решетка”.

Од 1991. ради у Националној лабораторији Аргон у Илиноису, САД. Држављанин је Русије и САД.

Године 2003. Абрикосов је награђен Нобеловом наградом за физику, заједно са Виталијем Гинзбургом и Ентонијем Џејмсом Легетом. Награда им је додељена за „пионирски допринос теорији суперпроводника и суперфлуида”.

Спољашње везе[уреди]