Арно Пензијас

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Арно Пензијас
Arno Penzias.jpg
Датум рођења (1933-04-26)26. април 1933.(85 год.)
Место рођења Минхен
Награде Нобелова награда за физику (1978)

Арно Алан Пензијас (енгл. Arno Allan Penzias; Минхен, 26. април 1933) амерички је физичар и радио-астроном. Добио је Нобелову награду за откриће космичког позадинског зрачења 1978. године.

Детињство, младост и школовање[уреди]

Пензијас је рођен у Минхену у Немачкој као син Џастин и Карла Пензијаса. Са 6 година, био је међу јеврејском децом евакуисаном у Енглеску као део спасилачке мисије. Касније, и његови родитељи су побегли и породица се поново састала у Њујорку 1940. Средњу школу завршио је у Бруклину 1951. године а затим наставио да студира физику и матурирао 1954. као један од најбољих студената у генерацији.

Касније је радио за америчку војску и био укључен у истраживања везана за микроталасна зрачења. Докторат је стекао на универзитету у Колумбији 1962. године.

Каријера[уреди]

Пензијас и Вилсон поред антене

Радио је у Њу Џерзију са Робертом Вилсоном на сензитивним антенама микроталасног зрачења намењеним за истраживања у пољу радио астрономије. Када су изградили своју најбољу антену до тада, константно су примећивали шум и сметње које нису могли да објасне. Прва претпоставка је била да шум потиче од Млечног пута али је брзо одбачена. С обзиром да је детектована сметња била изотропна, друга претпоставка је била да нешто није у реду са антеном. Као и ова, свака следећа претпоставка била је одбачена. Роберт Дике је затим предложио да детектована сметња представља космичко позадинско зрачење. Пензијас и Вилсон су затим објавили рад у једном од тадашњих најпознатијих научних часописа где су описали своја посматрања, која су касније помогла да се потврди теорија Великог праска

Радови[уреди]

Спољашње везе[уреди]