Хејке Камерлинг Онес

С Википедије, слободне енциклопедије
Хејке Камерлинг Онес
FRSFor HFRSE FCS
Kamerlingh Onnes signed.jpg
Рођење(1853-09-21)21. септембар 1853.
Гронинген, Холандија
Смрт21. фебруар 1926.(1926-02-21) (72 год.)
Лајден, Холандија
НаградеМатеучијева медаља (1910)
Румфордова медаља (1912)
Нобелова награда за физику (1913)
Френклинова медаља (1915)

Хејке Камерлинг Онес (хол. Heike Kamerlingh Onnes, 21. септембар 1853. – 21. фебруар 1926) био је холандски физичар и добитник Нобелове награде за физику. Искористио је Хампсон-Линдеов циклус како би истражио како се материјали понашају када се охладе до скоро апсолутне нуле, а касније како би хелијум претворио у течност по први пут 1908. године. Такође је октрио суперпроводност 1911. године.[1][2][3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Sengers, Johanna Levelt: How Fluids Unmix: Discoveries by the School of Van der Waals and Kamerlingh Onnes. (Edita—the Publishing House of the Royal, 2002, 318 pp)
  2. ^ van Delft, Dirk (2007) Freezing physics, Heike Kamerlingh Onnes and the quest for cold, Edita, Amsterdam. ISBN 978-90-6984-519-7.
  3. ^ Blundell, Stephen: Superconductivity: A Very Short Introduction. (Oxford University Press, 1st edition, 2009, p. 20)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хејке_Камерлинг_Онес&oldid=24749943”