Андреа Гез

С Википедије, слободне енциклопедије
Андреа Гез
Пуно имеАндреа Миа Гез
Рођење(1965-06-16)16. јун 1965.(56 год.)
Њујорк, САД
ПољеАстрономија
ОбразовањеМасачусетски технолошки институт
Калифорнијски технолошки институт
ИнституцијаУниверзитет Калифорније у Лос Анђелесу
НаградеНобелова награда за физику (2020)
Веб-сајтwww.astro.ucla.edu/~ghez/

Андреа Миа Гез (енгл. Andrea Mia Ghez; 16. јун 1965) амерички је астроном и професор на Департману за физику и астрономију Универзитета Калифорније у Лос Анђелесу. Њено истраживање је усредсређено на средиште галаксије Млијечни пут.[1] 2020. године је постала четврта жена којој је додијељена Нобелова награда за физику, коју је подијелила са Рајнхардом Генцелом и Роџером Пенроузом.[2] Гезовој и Генцелу је Нобелова награда додијељена за откриће супермасивног компактног објекта, сада познатог као црна рупа, у центру галаксије Млијечни пут.[3][4]

Младост и образовање[уреди | уреди извор]

Гезова је рођена у Њујорку, као ћерка Сузен (Гејтон) и Гилберта Геза.[5][6] Њен отац, јеврејских коријена, рођен је у Риму у Италији, у породици која је поријеклом из Туниса и Франкфурта.[7][8] Њена мајка је из ирске католичке породице из Норт Етлбороа у Масачусетсу.[9]

У дјетињству се са породицом из Њујорка преселила у Чикаго.[5] Пројекат Аполо је инспирисао Гезову да тежи ка томе да постане први женски астронаут, а мајка ју је охрабривала у овој намјери.[10] Жена која јој је била највећи узор била је њена професорка хемије у средњој школи.[11] Започела је студије математике, а затим се пребацила на физику.[12] Дипломирала је физику на Масачусетском технолошком институту 1987. године, а докторирала на Универзитету Калифорније 1992. године, под менторством Герија Нојгебауера.[13][14]

Каријера[уреди | уреди извор]

Истраживање Гезове користи технике снимања високе просторне резолуције, попут адаптивног оптичког система на телескопима Кек,[15] за проучавање региона које формирају звијезде и супермасивне црне рупе у средишту Млијечног пута, познатог и као Стријелац А*.[16] Као сонду за истраживање овог региона користи кинематику звијезда у близини центра Млијечног пута.[17] Висока резолуција телескопа Кек[18] имала је утицаја на значајан напредак у односу на прво велико истраживање кинематике галактичког центра које је урадила група Рајнхарда Генцела.[19]

Гезова је 2004. године примљена у Националну академију наука,[20] а 2019. године изабрана је за члана Америчког друштва физичара.[21]

Појавила се у многим телевизијским документарним филмовима телевизијских мрежа попут BBC, Discovery Channel и History Channel. Појавила се у епизоди PBS-ове серије Nova 2006. године.[22] Часопис Discover је 2000. године навео Гезову као једну од 20 перспективних младих америчких научника у својим областима.[1]

Одабрана дјела[уреди | уреди извор]

Научни чланци[уреди | уреди извор]

Књиге[уреди | уреди извор]

  • Ghez, Andrea Mia; Cohen, Judith Love (2006). You Can Be a Woman Astronomer. Cascade Pass. ISBN 978-1-880599-78-5. 

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Speed Weed, William (19. 1. 2000). „20 Young Scientists to Watch”. Discover Magazine. Приступљено 6. 3. 2008. 
  2. ^ „Facts on the Nobel Prize in Physics”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-28. 
  3. ^ „The Nobel Prize in Physics 2020”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-28. 
  4. ^ Overbye, Dennis; Taylor, Derrick Bryson (2020-10-06). „Nobel Prize in Physics Awarded to 3 Scientists for Work on Black Holes”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2021-02-28. 
  5. ^ а б Yasuda, Anita (2015). Astronomy: Cool Women in Space. Nomad Press. ISBN 978-1619303270 — преко Google Books. 
  6. ^ Who's who in the West. Marquis-Who's Who. 2004. ISBN 978-0837909356 — преко Google Books. 
  7. ^ „Gilbert Ghez (1938–2015) – Obituary”. www.legacy.com. 
  8. ^ http://www.mevakshederekh.info/Portals/0/Il_tempo_e_idea/HAZMAN%20VEHARAION%20-%20IL%20TEMPO%20E%20L_IDEA%20Vol%20XXV%202019%20(web).pdf
  9. ^ „Oral history interview with Susanne Ghez”. www.aaa.si.edu. 25. 1. 2011. 
  10. ^ Jennifer Lauren Lee. „Science Hero:Andrea Mia Ghez”. The My Hero Project. Приступљено 23. 9. 2009. 
  11. ^ Susan Lewis (31. 10. 2006). „Galactic Explorer Andrea Ghez”. NOVA. 
  12. ^ Linda Copman. „Zeroing in on Black Holes”. W. M. Keck Observatory. Архивирано из оригинала на датум 26. 7. 2011. Приступљено 23. 9. 2009. 
  13. ^ „Changing Faces of Astronomy”. Science. Архивирано из оригинала на датум 16. 3. 2008. Приступљено 20. 3. 2008. 
  14. ^ Ghez, Andrea (1993). The Multiplicity of T Tauri Stars in the Star Forming Regions Taurus-Auriga and Ophiuchus-Scorpius: A 2.2μm Speckle Imaging Survey (Теза). California Institute of Technology. OCLC 437065967. ProQuest 304056481. 
  15. ^ „Supermassive Black Holes”. BBC. Приступљено 20. 3. 2008. 
  16. ^ „Milky Way Monster Stars in Cosmic Reality Show”. Harvard-Smithsonian Center for Astrophysics. Архивирано из оригинала на датум 17. 3. 2008. Приступљено 20. 3. 2008. 
  17. ^ „CELT Science Working Group Meeting”. celt.ucolick.org. Архивирано из оригинала на датум 20. 8. 2007. Приступљено 20. 3. 2008. 
  18. ^ @sciencemusicart.com, Liz Jensen. „UCLA Galactic Center Group”. www.astro.ucla.edu. 
  19. ^ Eckart, A.; Genzel, R. (1996). „Observations of stellar proper motions near the Galactic Centre”. Nature. 383 (6599): 415—417. Bibcode:1996Natur.383..415E. S2CID 4285760. doi:10.1038/383415a0. 
  20. ^ „Andrea Ghez Elected to National Academy of Sciences”. NASA. Архивирано из оригинала на датум 1. 11. 2004. Приступљено 20. 3. 2004. 
  21. ^ „APS Fellow Archive”. Приступљено 24. 9. 2019. 
  22. ^ „Andrea M. Ghez cv” (PDF). UCLA. Приступљено 20. 3. 2008. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]