Овен Виланс Ричардсон

С Википедије, слободне енциклопедије
Овен Виланс Ричардсон
Нилс Бор и Овен Виланс Ричардсон (десно) 1927.
Лични подаци
Датум рођења(1879-04-26)26. април 1879.
Место рођењаДјузбери, Уједињено Краљевство
Датум смрти15. фебруар 1959.(1959-02-15) (79 год.)
Место смртиОлтон, Уједињено Краљевство
ОбразовањеТринити колеџ

Сер Овен Виланс Ричардсон (енгл. Sir Owen Willans Richardson; 26. април 187915. фебруар 1959) био је британски физичар, професор на Универзитету Принстон од 1906. до 1913.[1] Добитник је Нобелове награде за физику 1928. „за истраживање термионичког феномена и посебно за откриће закона који носи његово име”.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Ричардсон се образовао на Тринити колеџу у Кембриџу, где је студије завршио 1900.

Године 1914. постао је професор физике на Краљевом колеџу у Лондону, где је постао вођа истраживачког одељења.[3] Пензионисао се 1944.

Професионално се бавио истраживањем термионичког ефекта, што је била теоријска основа рада вакуумске цеви.

Интересовао се још и за фотоелектрични ефекат, жиромагнетски ефекат, емисију електрона при хемијским реакцијама, Икс зраке и спектар водоника.

Почасну титулу „сер” добио је 1939.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Sir Owen Willans Richardson | British physicist | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-24. 
  2. ^ „The Nobel Prize in Physics 1928”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-24. 
  3. ^ „Owen Willans Richardson”. Academic Dictionaries and Encyclopedias (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-24. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]